Kompleks vitamina B je posebno potreban rekonvalescentima, trudnicama, alkoholicarima. Ima ga u lisnatom zelenom povrcu, džigerici, kvascu, pivu i žitaricama U grupu vitamina B spadaju vitamin B-1 (tijamin), vitamin B-2 (riboflavin), nikotinska kiselina (vitamin B-3), pantotenska kiselina (vitamin B-5), vitamin B-6 (piridoksin), folna kiselina i vitamin B-12 (cijanokobalamin). Mnogi ovde dodaju biotin, holin, PABU (para-minobenzojevu kiselinu) iako oni nisu esencijalni, osim biotina za decu. Naziv B-kompleks je nastao zbog ranijeg mišljenja da se radi o jednom vitaminu, ali su kasnije naucnici shvatili da ekstrakti sadrže nekoliko vitamina, a još kasnije uspelo je i njihovo izdvajanje. Kako su bili izolovani tako su dobijali - brojeve. Jedna od glavnih odlika ovog kompleksa je rastvorljivost u vodi i poreklo u pivskom kvascu. VITAMIN B1 je važan za obezbedenje procesa glikoznog metabolizma i protoka ugljenih hidrata. Važan je i za rad srcanog mišica i organa za disanje. Nedostatak ovog vitamina izaziva umor, nervne smetnje, kardiovaskularne smetnje, drhtavice, nesvestice i bolest beri-beri. Alkohol i duvan ga uništavaju. Glavni izvori su džigerica (posebno jagnjeca), bubrezi, pivski kvasac, semenke suncokreta i pirinac. Dnevne potrebe su od 1,0 do 2,0 mg. VITAMIN B2 znacajan je za vid, pravilno varenje, za promet ugljenih hidrata i belancevina, obnovu celija. Nedostatak ovog vitamina izaziva osetljivost ociju, zapaljenje usana, rožnjace, pojavu kapilara na beonjacama, dermatitis, pucanje noktiju. Glavni izvori su pivski kvasac, sir, mleko, pileca džigerica, jaja, jogurt, pirinac, pecurke. Dnevne potrebe su oko 1,5 do 2,0 mg. VITAMIN B3 je koristan za pravilnu preradu proteina, masti, ugljenih hidrata, za mentalno zdravlje, kožu, dobro varenje. Nedostatak B3 izaziva poremecaje na koži, pelagru (pojava krastavog kožnog osipa), smetnje u varenju, slabo pamcenje, pad koncentracije, depresiju, oboljenje zuba i probleme sa disanjem. Glavni izvori su crni hleb, pileca džigerica i bubrezi. Dnevne potrebe su od 10 do 18 mg. VITAMIN B4 je koristan kod nedostatka belih krvnih zrnaca. VITAMIN B5 potreban je za ocuvanje zdravog nervnog sistema, pravilno lucenje adrenalina, za oksidaciju masnih kiselina i holesterola. Smatra se da nedostatak izaziva prevremenu sedu kosu i starenje kože. Glavni izvori su pivo, jagnjeca džigerica, pecurke, kikiriki, žumance, bubrezi, žitarice. Dnevne potrebe su od 5 do 15 mg. VITAMIN B6 utice na pravilnu razmenu materija, otpornost organizma, jak nervni sistem. Nedostatak B6 izaziva nervozu, depresiju, anemiju, malaksalost, mišicnu atrofiju, hemoroide i seboreju. Glavni izvori su banane, džigerica, kvasac, mleko, jaja, hleb, žitarice. Dnevne potrebe su od 2 do 3 mg. VITAMIN B9 ima važnu ulogu za formiranje crvenih krvnih zrnaca i rast. Glavni izvori su pivski kvasac, spanac, špargla. Dnevne potrebe su oko 15 mg. VITAMIN B12 je jedan od najvažnijih cinilaca u formiranju crvenih krvnih zrnaca. Važan je za nervni sistem i sistem za varenje, a ucestvuje i u metabolizmu masti. Nedostatak izaziva teške anemije. Glavni izvori su džigerica, bubrezi, žumance, riba, kravlje mleko. Dnevne potrebe su oko 20 mg. HOLIN-B kompleks utice na raspored masnoce u organizmu i cuva nervni sistem. Reguliše odnošenje masti iz jetre. Nedostatak izaziva taloženje masti u jetri i, ako dugo traje, može doci do ciroze jetre. Nedostatak može dovesti do visokog krvnog pritiska. Glavni izvori su meso, mleko i jaja, zrnasto povrce, kvasac, žitarice. INOSITOL B-kompleks utice na zdravlje jetre. Nedostatak izaziva slab apetit i razvoj ciroze jetre. Glavni izvori su kvasac, seme susama, orasi, badem, lešnik. PAB utice na stvaranje crvenih krvnih zrnaca i usporava pojavu sede kose. Glavni izvori su kupus, kelj, pirinac, džigerica. (Stil)
