Ne služi samo za utaživanje žedi, ona, prema najnovijim istraživanjima, jaca otpornost tela na štetne UV zrake. Naime, dinja je bogata antioksidantima koji telo štite od štetnih radikala koji pak nastaju usled prekomernog izlaganja suncu. Ako tome dodamo i to da se u cetvrtini dinje skriva dnevna doza vitamina A i oko 70 odsto dnevne doze vitamina C i da ima ukupno samo 50 kalorija, dali smo vam dovoljno razloga da se dinja ovoga leta cešce nade na vašem stolu. Dinja je osvežavajuca, ali i korisna poslastica, koja može da se jede i na pocetku obroka, i to sa dodatkom malo soli i bibera, što je cini svarljivijom. Jedan svetski gastronom je govorio da dinju ne treba jesti pošecerenu vec pobiberenu i posle toga popiti cašu dobrog vina. Ipak budite oprezni ukoliko imate osetljiv stomak jer dinja može da deluje nadražajno na stomak. Naime, nakon konzumacije dinje dolazi do rastvaranja digestivnih sokova, pa voda posle dinje može da ubrza varenje i izazove dijareju. Sumpor u dinji može da nadraži sluznicu digestivnih organa. Da bi se ti problemi izbegli, birajte zrelu dinju i jedite je više puta dnevno u manjim kolicinama. Za olakšanje varenja, dinja se može obmotati folijom i zapeci 20 minuta u rerni. Zbog svoje niske nutritivne vrednosti i malog sadržaja ugljenih hidrata, dinja ulazi u sastav mnogih dijeta za mršavljenje. Pored toga, koristi se za pripremanje maski i tonika za cišcenje i osvežavanje lica, kao i za negu masne kože.
