Badem potiče iz Kine a uzgaja se već pet hiljada godina. Pripada grupi jezgrastog voća bliskom po srodstvu sa kajsije, breskve, višnje i šljive. Postoje dve glavne sorte badema: slatki (Prunus amыgdalis dulcis) i gorki (Prunus amыgdalis amara). Plodovi slatkog badema jedu se sirovi, prženi, dodaju se raznim jelima, a isto tako se prerađuju za dobijanje bademovog maslaca, bademovog ulja ili bademovog mleka. Gorki badem je otrovan i nejestiv, ali se kultivira i prerađuje radi dobijanja esencijalnog bademovog ulja. Bademi predstavljaju bogatu riznicu retkih minerala (bakar, mangan, magnezijum, fosfor, cink, gvožđe i kalcijum), a odličan je izvor vitamina E i B kompleksa, pa bi bilo vrlo korisno da nam se na meniju nalazi svakoga dana. Njegova je lekovitost takođe dokazana: časopis "Circulation" Američkog udruženja za srce objavio je kliničku studiju o značajnom redukovanju nivoa holesterola u osoba koje konzumiraju bademe. Bademi vole i vaše srce - svakodnevnim konzumiranjem 45 g badema možete smanjiti rizik od pojave srčanih bolesti, potvrđeno je u još pet velikih epidemioloških studija. Nedavno se, pak, u stručnim radovima pisalo o aktivnosti badema u smislu prevencije raka debelog creva, dok je istraživanje objavljeno u časopisu "International Journal of Obesitы and related Metabolic Disorders" utvrdio da niskokalorična dijeta obogaćena bademima utiče na efikasniji gubitak težine. Badem je bogat magnezijumom, koji je važan za opuštanje arterija i bolji protok kiseonika i nutrijenata u organizmu (nedostatak magnezijuma utiče na povećani rizik od srčanog udara i oštećenje srca zbog slobodnih radikala). Budući da obiluju kalcijumom, bademi su za osobe koje su alergične na mleko i mlečne proizvode ili koje ih ne smeju konzumirati, izvor ovog minerala vrlo važnog za održavanje i očuvanje kostiju. Zbog tih svojstava i zbog sadržaja folne kiseline preporučuju se i u trudnoći.
