Zima je, bez sumnje, vreme kupusa, kako kiselog, tako i svežeg. I dobro je što je to tako. Jer, da podsetimo, u kupusu ima mnogo vitamina C, najboljeg saveznika protiv prehlada (ali i skorbuta), kao i vitamina E (antioksidans), K (važan za koagulaciju), onih iz grupe B i, u kiselom kupusu, vitamina U (jedan od najredih, a smatra se da leci cireve, kako spoljne, na koži, tako i unutrašnje, na želucu i dvanaestopalacnom crevu), kao i mnogo kalijuma (475 mg%), kalcijuma, fosfora, sumpora (koji mu daje antisepticna svojstva), gvožda, bakra, cinka i magnezijuma. Naravno, vitamin C se kuvanjem gubi, pa se preporucuje da se jede što više svežeg i kiselog kupusa. Svi ti elementi čine kupus hranom s mnoštvom dobrih svojstava, ali samo ako se uzima u sirovom stanju. Važno je pri tom birati zelene listove koji su mnogo bogatiji mineralnim solima od belih. I još nekoliko "zanimljivosti" o kupusu: ne može se poreći da je teško svarljiv i da stvara nadutost, ali je za to glavni krivac upravo kuvanje u vodi, jer ga voda lišava elemenata koji pogoduju dobrom varenju. Ako ne možete uvek da ga jedete u sirovom stanju, možete da ga kuvate na pari. Ili da tokom kuvanja dodate malo kima.
