Kopriva je dvodomna biljka s velikim korenom. Stabljika je uspravna i doseže visinu do 1 1/2 metra. Listovi su nasuprotni, srcasti, zašiljeni, pilasti, na kratkim peteljkama. Listovi i peteljke pokriveni su žaokama koje su na vrhu kukaste a pri dnu debele. Na dodir se odlome i izlivaju oštar sok na kožu, koji žari. Lekovitost koprive je davno poznata. Koristi se koren, list i seme. Pripisuje joj se da odlično čisti krv, sprečava opadanja kose... Pomaže osobama obolelim od reumatizma, kod prekomernog mokrenja, problema sa plućima. Kopriva je bogata belančevinama, ugljenim hidratima, mastima, kalcijumom, fosforom, gvožđem, vitaminima C, A, B2 i K karotinom, pantotenskom kiselinom - ona je pravi mali vitaminski rezervoar. Danas je retko na našem stolu, ali ne treba da zaboravimo stare recepte, pogotovo što sada u proleće možete da je naberete, ali negde daleko od puta ili da je kupite na pijaci. Mlada kopriva može da se pripremi kao čorba, varivo ili pomešana sa sirom kao pita.
