JAGLAC - primula officinalis

Drugi nazivi: galcina, jaglac rani, jaglika, jagorcevina, pramalice, sunašce.
Latinski naziv: primula officinalis.
Eng - Cowslip

Opis biljke: jedna je od prvih biljaka koja cvate u prolece. To je trajnica sa kratkim i smedjim korijenom. Jajasto okrugli prizemni listovi složeni su u rozetu. Valovito su nazubljeni, a u vrijeme pupanja uvinuti unatrag. Iz središta rozete izraste 10 do 20 cm visoka cvetna stapka nq cijem se kraju nalazi 5 do 10 žutih cvetova. Cvetovi su složeni u štitasti cvat, a nalaze se u duguljastoj zelenoj caški. Cela je biljka dlakava.Medju zašticenim biljkama mnogih razvijenih zemalja jeste i ovaj rani vesnik proleca. Njena medeno žuta boja na planinskim livadama simbolizuje pobedu nad zimom. Nije slucajno baš jaglika bila ta koju je izabrao legendarni Knajp da se s njom fotografiše. On je poznavao njene prednosti i visoko je cenio. Jagorcevina procišcava krv i iz organizma eliminiše uzrocnike reume i kostobolje. Ako neko ima sklonost ka oboljenjima mišica i ligamenata, neka svakodnevno pije caj od jagorcevine, (jednu do dve šolje), i bolovi ce prestati. Jedno od najefikasnijih sredstava protiv nesanice je upravo ova biljka, koja je preporodila mnoge ljude i spasla ih od fizicke i duševne iscrpljenosti. . . ,


Stanište: raste u svetlim šumama, medju živicama, u grmlju .

Lekoviti deo biljke: za lek se u maju skupljaju cvetovi, listovi i
koren.

Lekovito delovanje: jaglac je osobito dobar lek za lecenje plucnih bolesti, nesvestice i lupanja srca. Caj pripremljen od cvetova povecava broj crvenih krvnih zrnaca. Osim toga, koristi se u lecenju nesanice, migrene i neuredne menstruacije. Pospešuje cirkulaciju krvi i izbacivanje sluzi. Caj od korena vrlo uspešno deluje kao umirujuce sredstvo za stišavanje glavobolje, nervoze, nesanice, vrtoglavice i nesvestice. Pored svega, jaglac se koristi za lecenje uzetosti, bolesnih bubrega, reumatizma i kronicne zacepIjenosti.


Caj koji se preporucuje treba uzeti pre svih sintetickih sredstava koja obecavaju miran san. Ovaj caj donosi san lececi sve uzroke nesanice, cuvajuci nerve i zdravlje uopšte. Potrebno je 50 g jagorcevine, 25 g levandinog cveta, 10 g hmelja i 15 g kantariona. Jednu vrhom punu kašiku ove mešavine prelijemo sa 1/4 l vrele vode, pa ostavimo da odstoji tri minuta. Pije se pred spavanje, veoma vrelo, koliko god se može podneti, zasladeno sa malo meda. Jagorcevina izvanredno povoljno deluje na nerve i srce, jaca ih i smiruje glavobolje na nervnoj bazi. Izvrsno deluje i na upalu srcanog mišica, a prevencija je protiv izliva krvi i mozak.

Odlican caj za isterivanje peska iz bubrega dobicemo ako skuvamo koren jaglike i pomešamo ga sa medom. Pravi prolecni caj koji cisti krv dobija se od 50 g jaglike, 50 g zovinih izdanaka, 15 g koprivinog lista i 15 g korena maslacka. (Izdankom zove nazivamo tek iznikle pupoljke lišca na granama zovinog drveta).

Protiv srcanih tegoba posebno dragoceno je vino od jaglike. Možemo ga i sami napraviti od cveta jaglike koji naberemo u prolece, napunimo njime - ali prilicno rastresito - bocu od 2 litra i nalijemo cistim belim vinom. Bocu držimo na suncu dve nedelje. Uzima se 2-3 gutljaja po potrebi. Teži srcani bolesnici mogu uzimati dnevno po 3 jelovne kašike.