Dajkon – japanska rotkva

I naši povrtari je gaje te se može pronaci i na našim tezgama. Kako je prepoznati? Daikon ima dugacak beli (mada može da bude i crn i krem) zadebljali koren sa svetlozelenom pigmentacijom, a može da naraste od 12 do trideset centimetara, pa i više, dok mu je precnik od cetiri do šest centimetara, s pojedinim primercima koji dostižu i precnik fudbalske lopte. Otud mu i ime: na japanskom, “daj” znaci veliki, prostran, a “kon” koren. Težina pojedinih primeraka dostiže i 40 kilograma! Ipak, preporucuje se da se izvade iz zemlje pre no što postanu tako gigantskog rasta. Ova vrsta rotkve ima socno, hrskavo “meso” bele boje, a ukus joj je mnogo blaži nego naše baštenske rotkvice, slatkast (sadrži mnogo vocnog šecera, fruktoze) i svež. Treba birati cvrste i nenaborane primerke, koje deluju teško i imaju sveže lišce (pošto se i ono koristi) i smestiti ih u plasticnu kesu. U frižideru mogu da se cuvaju oko nedelju dana.
Dajkon ima malo kalorija: 18 kcal u 100 grama, a obezbeduje 34 procenta dnevno preporucene doze vitamina C. Pored toga, sadrži i aktivne enzime koji potpomažu varenje, posebno skrobne hrane, pektin i celulozu, kalijum i kalcijum. Bogat je glikozidima i specificnim materijama sa fitoncidnim i baktericidnim delovanjem, pa je i lekovit. Takode, koristan je dijabeticarima i može da rastvori odredenu vrstu kamenja u žuci, kao i rotkva i ren. Pošto ne apsorbuje teške metale, može da se gaji i na zagadenom zemljištu. Mlado lišce dajkona takode je bogato C vitaminom, beta-karotinom (provitaminom A), kalcijumom, ali i gvoždem.
Japanska rotkva se jede sirova u salatama, iseckana kao garnirung, ili termicki obradena na razne nacine, poput brzog prženja na vrlo malo masnoce a veoma visokoj temperaturi (po mogucstvu, u kineskoj posudi vok), kada bude vrlo hrskava. Može i da se pece na roštilju, u rerni, prži ili kuva, kao varivo ili u corbi, a može i da se ukiseli ili usoli. U svakom slucaju, potrebno je da se prethodno ocisti kao šargarepa.
Inace, u Kini i Japanu postoji gotovo kult ovog povrca, koje se ostavlja i kao zimnica, a kao kultivisana biljka bilo je poznato još oko 2780. godine pre nove ere, kada su njime hranjeni radnici koji su podizali egipatske piramide! Iako poreklo gajenih rotkvi, pa i ove vrste, nije jasno, pretpostavlja se da su nastale uzgajanjem divljih vrsta, najpre u istocnomediteranskom basenu. Od petog veka pre nove ere gajile su se u Kini, a od sedmog veka naše ere i u Japanu. Najpre su kultivisane crne. U Evropi su se prve dugacke bele rotkve pojavile krajem 16. veka, a rotkvice – krajem 18. stoleca.