Mirisna, senovita, medonosna i lekovita, koristi se za snižavanje krvnog pritiska i umirenje, ali i protiv prehlade i gripa. Lipa je sveto drvo Starih Slovena za koje su oni verovali da ih čuva od zla i uroka, a koristili su je i kao lek za mnoge bolesti. Ovo drvo, poznato i kao lipac i lipolist, može da živi nekoliko stotina godina i da dostigne visinu od 25 do 30 metara. Najbolje uspeva na vlažnom zemljištu zaštićenom od vetra, a u našim krajevima najčešće su bela, velikolisna i sitnolisna lipa. Lipa cveta od kraja maja do početka jula, duže nego bilo koje šumsko drvo, što je izuzetno korisno s obzirom na to da je cvet lipe medonosan i lekovit. Cvet se bere čim se otvori, pre nego što precveta i promeni boju, i suši se u hladu, na prozračnom mestu, najbolje na tavanu. Lipov cvet obiluje vitaminom C, sadrži sluz, tanin, etarska ulja, heterozide, šećer, gumu, vosak, manitol i tartarat, dok je lišće izuzetno bogato kalcijumom. Zato se opalo lišće brzo razlaže i popravlja plodnosti zemljišta. Lipa se tradicionalno koristi za ublažavanje simptoma prehlade, gripa i drugih infektivnih oboljenja disajnih puteva. Od ekstrakata lipe prave se i pojedini fitopreparati koji se preporučuju za smirivanje suvog kašlja, ali i za ublažavanje urinarnih tegoba. U narodnoj medicini lipa se koristi i kao prijatan napitak za olakšano izlučivanje mokraće iz organizma, blago sredstvo protiv visokog krvnog pritiska i umirenje. Osim toga, lipa je neizostavni sastojak kozmetičkih preparata.
