Poreklom je iz Kine, Amerike i Evrope, kao i s Kavkaza. U severnu Evropu preneli su je Rimljani. Drvo šljive naraste pet do sedam metara, cvetici su joj belozelenkasti, a plodovi mogu biti tamnoplavi, ljubicasti, zeleni ili žuti. Dužina im varira od tri do šest centimetara, mogu biti duguljaste ili okrugle (ringlovi), imaju somotastu ljusku i slatko meso, s pljosnatom košticom u sredini. Danas je poznato dvestotinak vrsta šljiva, a dele se u cetiri glavne kategorije: evropsku, japansku, demson i mirabel i šeri šljive (ponekad se mogu naci i kao divlje). Stvoren je i hibrid šljive i kajsije, nazvan plamkot ili plaot. Šljive mogu da se jedu sveže, od njih se pravi pekmez i sok, a cesto se i suše. Bez obzira na oblik, one stimulišu rad creva, zahvaljujuci supstanci koju sadrže u ljusci. Stoga, ako želite da izbegnete taj efekat, možete da ih oljuštite. Ova vocka korisna je osobama s obolelim bubrezima i jetrom, s gihtom i reumatizmom. U šljivama ima mnogo ugljenih hidrata (11,41 grama u 100 grama svežih, 13,52 u 100 grama ringlova, a cak 53,2 u istoj kolicini suvih), no ipak ne sadrže mnogo kalorija – svega 50 kcal, odnosno 207 kJ (plave), odnosno 57 kcal (239 kJ) ringlovi, pošto imaju i mnogo vode (83,7, odnosno 80,7 grama) – u suvim, naravno, daleko više: 227 kcal, odnosno 952 kJ). Odlican su izvor provitamina A: 210 mikrograma u plavim, 180 u ringlovima i 670 u suvim, u plavim ima i nešto vitamina E, vitamina grupe B, folne kiseline i biotina, dok vitamina C ima 5,4 miligrama, a u ringlovima 5,7. Bogate su kalijumom (221 mg% u plavim, 243 u ringlovima i 824 u suvim), imaju i kalcijuma (14, 13, odnosno 41 mg%), fosfora (18, 24 i 73 mg%), magnezijuma (10, 9,6, odnosno 27 mg%). Gvožda ima više u ringlovima nego u “obicnim” šljivama (1,14 prema 0,44 mg%), dok ga u suvim ima 2,3 mg%. Plave šljive sadrže i cink (0,07 miligrama), jod (jedan mikrogram), fluor (1,8), hrom (2), bakar (0,09 – u ringlovima ga ima daleko više – 0,4) i selen (0,15 mikrograma). Karakterišu ih i biljna vlakna – ima ih više od cetiri grama u 100 grama. U stara vremena šljive su ostavljane da se suše na drvetu, a danas se to cini ubrzanim tehnološkim postupkom, u specijalnim tunelima s toplim vazduhom. Za kucnu upotrebu to se može uciniti i u rerni.
