Metvica (nana) protiv bola snažna poput morfijuma

Nauka je potvrdila lekovito delovanje metvice od koje su još “stari” Grci i Kinezi pravili osvežavajuce obloge i koristili ih za ublažavanje bolova. Naucnici su proizveli sinteticki proizvod istog hemijskog sastava kao i etericno ulje metvice. Sredstvo se pokazalo vrlo dobrim lekom protiv bolova kad se primeni direktno na koži. Posebno može biti korisno onima koji pate od hronicnih bolova usled artritisa i bolesti koje štetno deluju na završetke živaca. Njegovo rashladjujuce delovanje izvrsno deluje cak i kod dugotrajnih bolnih stanja kad je živcani sistem postao vec toliko osetljiv da i najblaži dodir predstavlja izvor bola. Drevni iscelitelji u staroj Kini rane su lecili uljem od metvice koje sadrži sastojke koji deluju protivupalno i rashladjujuce te na taj nacin smanjuju bol kad se primene na koži. Lišce nane ima jak i karakteristican miris, pomalo poput balzama. Ukus mu je ugodan, oštro-aromatican, isprva zagreva a zatim hladi. Cešljasta nana ima vrlo aromatican miris, a ukus joj je, kao i zelenoj, nalik na ukus kima, lagano ljut i ponekad travnat, nimalo rashladujuci. Etericno ulje obe vrste sadrži mentol i menton. Lišce sadrži i tanin. Sadržaj etericnog ulja iznosi oko 2,5 odsto.
U srednjoevropskoj kuhinji nana ne igra veliku ulogu. U Engleskoj i SAD njome se zacinjavaju vocni kokteli i sokovi, vocne salate, grašak i mrkva, caj i kakao. Najpoznatija upotreba je za cuveni anglosaksonski mint-sos koji se služi uz ovcetinu i teletinu, uz paštete, želee i jela od riba. Kod nas se upotrebljava za zacinjavanje pasulja.
Ulje nane služi za aromatiziranje likera, slatkiša, zubnih pasta i lekova. Za slicne svrhe upotrebljava se i esencija nane (ulje u alkoholnom rastvoru).
Zbog prijatnog i osvežavajuceg ukusa, nana se upotrebljava za caj, u cajnim mešavinama ili samostalno.