Omega 3 masne kiseline veoma korisne po zdravlje

Ove nezasićene masne kiseline čuvaju srce, pomažu kod artritisa, štite od raka, podstiču stvaranje kolagena… Priča o masnoćama može da deluje zbunjujuće. Da li su sve štetne, ili ima i korisnih? Odgovor glasi: ima i jednih i drugih. One takozvane zasićene, kao što su životinjske, mogu biti štetne jer povećavaju rizik od pojave srčanih bolesti (pošto se sastoje uglavnom od triglicerida i talože u masnim ćelijama organizma), a takozvane polinezasićene su, naprotiv, korisne. Zbog toga se unošenje prvih mora ograničiti (ne i sasvim izbaciti), a drugih povećati. U grupu nezasićenih masnih kiselina spadaju linolenske omega-3 i omega-6. To su za čoveka esencijalne masne kiseline koje organizam ne proizvodi sam pa se moraju uneti hranom. Omega-3 masnih kiselina ima u pojedinim vrstama ribe, plavoj ponekad i dvostruko više no beloj: srdeli, skuši, tuni, bakalaru, jezerskoj pastrmki, haringi, lososu, kao i u mesu ljuskara i morskih sisara i ribljem ulju. Izvor tih kiselina je fitoplankton kojim se morski organizmi hrane. U lanenom semenu, bundevi (žutoj), ulju uljane repice, soji i orasima ima omega-3 masnih kiselina trećeg tipa (alfa-linolenske), koje su nešto manje efikasne od ostalih vrsta, ali su dobra zamena ljudima koji ne vole ribu. Omega-6 masnih kiselina ima u semenkama susama, suncokreta, lana, orasima i lešnicima. U mnogim istraživanjima utvrđeno je da omega-3 masne kiseline, eikosapentoenoična (EPA) i dokozaheksaenoična (DHA) štite od srčanih bolesti i ateroskleroze, jer smanjuju mogućnost zgrušavanja krvi, čime se smanjuje i mogućnost stvaranja ugrušaka (tromba) koji mogu dovesti do iznenadne smrti ako se “otkače”. Takođe, utvrđeno je da mogu pomoći obolelima od artritisa, jer čine zglobove manje osetljivim i oteklim. Nova istraživanja pokazala su da omega-3 masne kiseline štite i od raka dojke, debelog creva i materice, a misli se da deluju tako što ometaju izvore energije ćelija raka. Igraju i značajnu ulogu u očuvanju zdravlja ćelijskih membrana, pa one lakše odolevaju napadima kancerogenih supstanci. Pored toga, mogu da ublaže depresiju i druge psihičke poremećaje, menstrualne bolove, nagoneći organizam da proizvodi manje jake prostaglandine, glavne uzročnike grčeva mišića materice, a doprinose i bržem razvoju mozga fetusa. Važne su i za lepotu kože jer podstiču stvaranje kolagena i dubinski je vlaže. Znači, barem dvaput nedeljno trebalo bi jesti masnu ribu, u porcijama od 180 grama (trudnice treba da se ograniče na 350 grama kuvane ribe nedeljno), dok s uzimanjem ribljeg ulja treba biti oprezan jer može da spreči normalno zgrušavanje krvi, što može izazvati obilno menstrualno krvarenje. Pošto je riba i važan izvor belančevina, esencijalnih aminokiselina i lako se vari, a sadrži i vitamine rastvorljive u mastima (A, D i E, koji su i antioksidansi), i vitamine grupe B, kao i minerale: magnezijum, kalcijum, fluor i jod, kao i selen, koji je takođe antioksidans (što znači da čuva DNK i ćelijsku membranu od slobodnih radikala, pa time deluje antikancerogeno) – eto razloga više da se riba (i ostali plodovi mora) češće nađu na trpezi. Hrana bogata omega-3 nezasićenim masnim kiselinama trebalo bi znatno da smanji smrtnost srčanih bolesnika u starijoj populaciji. To su pokazala najnovija istraživanja američkih naučnika, koji su upoređivali sastojke dokozahesaenoične kiseline (DHA), eikosapentaenoične kiseline (EPA) i alfa-linolenske kiseline u krvi 179 ljudi koji su umrli od posledica srčanih oboljenja, uključujući i infarkt. Utvrdili su vezu između većih koncentracija DHA, EPA i alfa-linolenske kiseline i manjeg rizika od smrtnosti. Osim toga, brojna istraživanja govore i o značaju omega-3 kiselina u borbi protiv upalnih procesa, što bi moglo da dovede do njihove upotrebe u lečenju autoimunih bolesti, kao što su artritis, Kronova bolest, ulcerozni kolitis, psorijaza, multipla skleroza i migrena. Brojne studije dokazuju značaj uzimanja ribljeg ulja, kao dopune hrani, kod pomenutih bolesti što ublažuje bolest i smanjuje upotrebu lekova. E. B.