Lubenica – leci astmu

Pošto sadrži mnogo vode, i to one koja odlazi u sve celije i tkiva, lubenica leti izvanredno hladi, a pošto je i slatka, može da posluži i kao poslastica
U vrelim letnjim danima nema boljeg i ukusnijeg nacina za nadoknadu vode izgubljene znojenjem od – lubenice. Naime, ova vocka (u stvari, povrce iz roda krastavaca i tikava) sadrži i do 95 odsto vode, pa i trenutno gasi žed, ali njen sok odlazi i u sve celije i tkiva, pa ih rashladjuje, a, zahvaljujuci šeceru (osam grama na 100 grama, što daje 36 kcal, odnosno 153 kJ) – i hrani. Još ako je dobro rashladjena – zaista smanjuje potrebu za vodom. Zanimljivo je da lubenica vodu ne ispušta odmah, jer organizam prvo mora da svari njenu tkivnu rešetku (od celuloze), što može potrajati, a to je i prednost u odnosu na cašu bilo kojeg rashladjenog napitka, jer telo postepeno dobija tecnost.
Osim vode i šecera, u lubenici ima i vitamina A (30 mikrograma), vitamina C (šest miligrama), vitamina grupe B, kao i 200 mikrograma beta-karotina, 5 mikrograma folata, 158 miligrama kalijuma, 10 miligrama kalcijuma, po 11 miligrama fosfora i magnezijuma, 0,8 miligrama gvožda (odnosno, kao u spanacu), 0,12 miligrama bakra i 0,3 miligrama cinka, jedan mikrogram joda i 11 mikrograma fluora (dobar za zdravlje zuba i usne šupljine), a, kao i sve crveno voce (mada može biti i žuta), sadrži i antioksidans likopen. Osvežavajuca svojstva poticu od jabucne i limunske kiseline.
Lubenica, zbog svega pobrojanog, povoljno utice na organe za varenje, jetru, srce i krvotok, a posebno bubrege, jer ih tera da “rade”, cime se izlucuju i otrovi iz tela i sprecavaju urinarne infekcije. Kao i sve crveno voce, i lubenica štiti od pojedinih vrsta raka.
Ovo voce/povrce vodi poreklo sa severa Afrike, odakle su ih Mavari u 13. veku preneli u Evropu, a još u 10. veku stigle su do Kine. Crni robovi preneli su je i u Ameriku, pa danas raste po celom svetu. U nekim zemljama Azije i Afrike koristi se i prženo seme lubenice, od cijeg se brašna pravi hleb karakteristicne arome.

Kako odabrati zrelu lubenicu? Poznavaoci kažu da, najpre, treba uzeti onu sa što tamnijom korom, a kad se tvrda lubenica prinese uvetu i stisne, trebalo bi da se cuje pucketanje, koje svedoci o njenoj zrelosti. A kako je što bolje i brže rashladiti? Najbolje je iseci je na kriške i uviti svaku u alu-foliju pa staviti u frižider, a ako se baš žuri – može nakratko i u zamrzivac.
Efikasan nacin je uviti lubenicu u mokru krpu i ostaviti je na suncu....mada cudno zvuci ...ohladi se

Recept za Astmu
uzme se jedna lubenica i odreze joj se vrh kao poklopac,
zatim se izdubi srce lubenice ali da se ne probije donji deo
u nastalu prazninu ulije se meda koliko stane do vrha
zatim se poklopi poklopcem koji smo ostavili.
potom se cela takva lubenica zakopa u zemlju i osrtavi da
stoji u zemlji 5 dana ,
kada se lubenica izvadi iz zemlje , pije se nastao sok od lubenice i meda
po jedna casa dnevno ,, dok traje.
Ovaj napitak se kod dece pokazao kao veoma uspesan.