Iako se, prevedeno s latinskog, zove persijska šljiva, breskva je, zapravo, poreklom iz Kine i smatra se da je u Evropu doneo Marko Polo. Ovih koštuničavih voćki ima raznih vrsta, koje se razlikuju po veličini i boji kože i mesa (od bledožućkaste do narandžaste), a u poslednje vreme pojavile su se i one bez karakterističnih dlačica na koži – nektarine. Kao i većina voćki, i breskve i nektarine sadrže mnogo vode (87,5, odnosno 86 grama u 100 grama), ali i dosta ugljenih hidrata (9,44, prema11,8), pa im je kalorijska vrednost 42, odnosno 57 kcal, ili 175, odnosno 235 kJ u 100 grama. No, biljnih vlakana ima samo breskva (1,68 grama). Tu su i slobodne organske kiseline i mnogi minerali. Kalijuma u breskvi ima i do 363 mg%, a u nektarini 210, kalcijuma 20 (5 mg%), fosfora 34 (16), magnezijuma 16,2 (8), gvožđa 0,6 (0,15). Cinka u nektarinama ima 0,09 a u breskvama 0,02 mg%, a joda (1 mikrogram), fluora (21), hroma (2), selena (0,02 mikrograma) i bakra (o,05 miligrama) ima samo u breskvi. Od vitamina, ove voćke su prava riznica beta-karotina (to jest provitamina A) – u breskvama ga ima 0,5 a u nektarinama 0,44 miligrama. Tu je i većina vitamina grupe B, uključujući folacin (B9) i nijacin (B3, odnosno PP), vitamin C (10 mg% u breskvama, upola u nektarinama), Vitamin E (1,5 mg%), i biotin (vitamin H), kojeg ima 0,4 mikrograma. Bitno je naglasiti da je odnos kalijuma i natrijuma (kojeg ima, praktično, u tragovima) 7 : 1, zbog čega su ove aromatične i sočne voćke korisne onima koji imaju problema s oticanjem. Dobre su i protiv malokrvnosti, za crevna oboljenja, smanjenje žučne kese. Sok od breskve preporučuje se onima sa srčanom aritmijom, smanjenim lučenjem želudačne kiseline, osetljivim nervnim sistemom, kao i za čišćenje organizma. Breskve i njihov sok ne preporučuju se dijabetičarima i alergičnim osobama.
