Salata

Salata je biljka koja prati naše jelovnike skoro cele godine. To možemo zahvaliti velikom broju njenih sorti, koje se jednako uspešno uzgajaju u rano prolece, leti, pa cak i preko zime. Njen najveci deo, cak do 95 odsto cini voda. Medjutim, iako je salata kao energetski izvor gotovo beznacajna (100 grama salate sadrži 63 kJ ili 15 kcal), to nimalo ne umanjuje njenu hranljivu vrednost. Naprotiv, ona obiluje dragocenim mineralima i vitaminima. Od mineralnih sastojaka najviše ima kalcijuma (24 mg%) i gvožda (0,5 mg%), znatne kolicine magnezijuma, joda, mangana, kobalta, nikla, silicijuma i bakra. Od vitamina najbogatija je vitaminom C (24 mg%), karotinom (0,12 mg%) i gotovo svim vitaminima grupe B, te vitaminom E. Uzgajivaci zelenu salatu razvrstavaju prema cetiri glavne odlike to su: salata glavatica ili puterica, hrustava kristal-salata, lisnata salata za branje i lisnata salata za rezanje, koje se dalje dele u mnoštvo podvrsta i varijeteta. Kod nas su svakako najproširenije i najomiljenije prve dve vrste: puterica i kristal-salata. Najvredniji lekoviti sastojak salate je njen mlecni sok koji sadržava tzv. laktukarijum. Najviše ga ima u korenu, lisnim rebrima i mladim stabljikama. Taj neškodljivi sastojak deluje kao opijum, i upravo je on pribavio slavu salati još u anticko vreme. Danas su te stare tvrdnje i potvrdene: pouzdano se zna da laktukarijum ublažava bol, nervnu napetost i osigurava spokojan san. Ako neko iz bilo kojih razloga ne može da jede sirovu salatu, najbolje je da je prethodno malo propirjani na maslacu. Salata ce pri tome izgubiti nešto vitamina C, ali ce postati probavljivija, a ostali sastojci ce se uglavnom sacuvati. Mnogi evropski narodi, poput Španaca, Portugalaca pa i Francuza, gotovo svakodnevno imaju na jelovniku zelenu salatu, ali ne kao prilog jelu, vec kao predjelo. Takvo predjelo od sveže, sirove salate pripremljeno je, odnosno zacinjeno s mnogo maštovitosti i kulinarskog umeca. Kao zacin koristi se suncokretovo, sojino, bucino i maslinovo ulje, vinsko, jabukovo ili obicno sirce, limunov sok, zelene i crne masline, razni prelivi od luka, belog luka, peršuna i ostalih zacinskih trava i mirodija, majoneza, gorušice i slicno, a dodatak mogu biti i krompir, tvrdo kuvana jaja, cvekla itd. To samo potvrduje izuzetno svojstvo salate kao aperitiva. Što se tice zacina, valja upozoriti da zelenu salatu treba uvek zaciniti i smešati u poslednji cas, neposredno pre iznošenja na sto, da bi ostala cvrsta i sveža.