Kikiriki
Smatra se da je srodan koštunjavom vocu, ali je, zapravo, leguminoza, kao pasulj Kikiriki je pomalo neobicna biljka. Za njegov plod se smatra da je, kao i ostale grickalice, srodan orašastom vocu, ali nije. On je, zapravo, leguminoza, to jest, srodan je pasulju i grašku, na koji i lici u jednom stadijumu razvoja. Plod kikirikija ima tamnosmedu opnu u kojoj je tanka, mrežasta mahuna boje ljudske kože. U njoj ima po nekoliko semenki. Kikiriki zovu i zemaljski orah jer posle cvetanja biljka “pada” na tlo i ukopava mahune u zemlju, gde ostanu dok ne sazru. Kikiriki se prodaje u ljusci, koja mora da bude cela i da se zrna ne cuju kada se promucka, ili oljušten, presan ili pecen (soljen ili ne). Ovaj plod bogat je mastima i proteinima: u 100 grama ima 49,24 grama masti, odnosno 25,80 grama belancevina. Sadrži i 6,5 grama vode, 16,14 grama ugljenih hidrata i 8,5 grama vlakana. Energetska vrednost pomenute kolicine kikirikija je 567 kcal, odnosno 2.372 kj. Od minerala, najviše je kalijuma (705 miligrama), fosfora (376), magnezijuma (168), kalcijuma (92) i natrijuma (18). Ima i gvožda- 4,58 grama, cinka (3,27), bakra (1,14), mangana (1,93) i selena (7,2 mikrograma). Medu vitaminima najzastupljeniji je B3 (nijacin) – 12,06 miligrama, a ima i ostalih vitamina grupe B, vitamina A (9,13 miligrama), tokoferola alfa (8,33) i folata (240 mikrograma), kao i brojnih aminokiselina.
Lekovite i hranljive osobine kikirikija blagotvorno uticu na polnu potenciju, poboljsavaju memoriju i paznju, poboljsavaju sluh, koristan je kod jake iznemoglosti i teskih oboljenja. On sadrzi vitamine grupe “B” koji daju sjaj kosi i umirujuce deluju na nervni sistem, vitamine grupe “E” koji stimulisu funkciju polnih zlezda.
Kod dugogotrajnog suvog kaslja, proprzeni kikiriki uz kuvani pirinac se preporucuje deci nekoliko puta na dan.
Kikiriki se moze koristiti u hrani sirov, ali ukusniji je i korisniji posle umerenog przenja u rerni. Posle takve kratkotrajne obrade jezgra kikirikija se lakse osloba|aju kore bogate grubim vlaknima, koja onemogucuje razlaganje ne samo belancevina, vec i skroba.
Kikiriki i njegovo ulje predstavljaju efikasno sredstvo za izlucivanje zuci. Zahvaljujuci tome sto sadrzi kalijuma 30 puta vise nego natrijuma, kikiriki ima i dehidrativna svojstva. Tzv. biljno mleko od kikirikija je dobro sredstvo u lecenju nekih vrsta cireva i zeludacnih bolesti, dvanaestopalacnog creva i gastritisa.
Istraživaci s univerziteta u švedskom gradu Lincepingu otkrili su da bi aminokiselina agrinin, koje u izobilju ima u kikirikiju, mogla biti korisna u lecenju tuberkuloze. Do ovog zakljucka došli su lececi grupu od 120 Etiopljana obolelih od ove bolesti kojima su svakodnevno tokom mesec dana davali, uporedo s klasicnim lekovima, i gram agrinina (odnosno 30 grama kikirikija). Agrinin ima kljucnu ulogu u stvaranju azotnog oksida koji štiti organizam od bakterije koja uzrokuje tuberkulozu.
Kikiriki buter
Najpoznatija “preradevina” je kikiriki buter, To je mešavina kikirikija, biljnog ulja (najcešce takode kikirikijevog) i malo soli. Neki sadrže i šecer i aditive koji poboljšavaju mazivost i sprecavaju odvajanje ulja. Lako ga je napraviti i kod kuce, mlevenjem kikirikija. Posle otvaranja, mora da se cuva u frižideru, ne duže od šest meseci.