Toplo vreme donosi odredene probleme, a najvažnije medu njima je pitanje šta i koliko treba piti kada je vruce? Ljudsko telo neprekidno emituje toplotu i kad njegova temperatura prede odredeni prag, ukljucuju se mehanizmi koji nas štite od pregrevanja i zato pocinjemo da se znojimo. Tecnost koju luce znojne žlezde sastoji se uglavnom od vode, izvesne kolicine organskih jedinjenja i mineralnih soli. Stoga, ako covek dugo boravi na suncu, treba da pije što više tecnosti da bi nadoknadio manjak u organizmu. Vecina nas pije svega jednu trecinu neophodne kolicine vode. Minimum koji je potreban za održavanje normalne vodene ravnoteže u telu iznosi litar i po pri prosecnoj temperaturi vazduha od 21 stepen, 1,9 litara pri temperaturi od 26 stepeni i tri litra ukoliko je temperatura dostigla 32 Celzijusova stepena. U tu kolicinu ulaze voda, sokovi, supe, kao i „skrivena“ tecnost iz voca i povrca. Voda u organizam ne dospeva samo spolja, vec se obrazuje u organizmu i prilikom prerade hrane. Primera radi, 100 grama masti prilikom oksidacije daje 107 mililitara vode, a 100 grama ugljenih hidrata ili belancevina 35, odnosno 41 mililitar. Kolicina vode neophodne organizmu zavisi od uzrasta, stanja zdravlja, nacina ishrane, težine posla koji obavljamo i temepature vazduha. Recimo, ukoliko covek radi u vreloj fabrickoj hali, znojem može da izgubi i do cetiri litra tecnosti svakog sata, tako da taj gubitak mora redovno da se nadoknaduje. Cak i ako se ne bavi teškim fizickim radom, covek troši dosta vode: kroz mokracu se gubi oko 1,5 litara, kroz kožu isparava oko litar, a disanjem se gubi oko 300 mililitara. Sve zajedno, covek u proseku izgubi oko tri litra tecnosti. Ipak, ako ne osecate potrebu za vodom, ne treba je silom piti: višak tecnosti povecava opterecenje za sve organe, posebno bubrege i srce. Osim toga, što više pijete, to se više znojite, a samim tim osecate pojacanu potrebu za tecnošcu - tako nastaje zacarani krug. Soli koje se gube zajedno sa znojem narušavaju normalnu ravnotežu mikroelemenata u organizmu, što može da izazove slabost, vrtoglavicu i ubrzan rad srca. Ogranicenu kolicinu vode treba da unose trudnice, osobe koje pate od hipertenzije, srcane insuficijencije i bubrežni bolesnici. Šta lekari preporucuju Preterano ohladeni napici nece nadoknaditi manjak vlage. Oni se duže zadržavaju u želucu, a mineralnim solima koje takvi napici sadrže treba mnogo vremena da dospeju u celije. Povrh toga, hladni napici uslovljavaju pojacan rad znojnih žlezda. Najbolje je piti tecnost sobne temperature. Topao zeleni caj bez šecera najbolje može da utoli žed. Možete ga zameniti cajem od nane, negaziranom mineralnom vodom, crnim cajem, kvasom, domacim kompotima od sušenog voca ili prirodnim vocnim sokovima (od jabuke, narandže ili grejpfruta). Sok od limuna razreden vodom u srazmeri 1:10 obnavlja elektroliticku ravnotežu u organizmu i sprecava preterano znojenje. Možete ga piti umesto mineralne vode po dva i po litra dnevno i on ce, zahvaljujuci vitaminu C, ublažiti posledice vrucine kao što su umor, glavobolja i obamrlost. Šta ne treba da pijete Slatka gazirana pica po vrucini ne treba piti. Ona ne mogu da utole žed zato što sadrže šecer. A to znaci da cete, popivši litar-dva takvih napitaka, uneti gomilu nepotrebnih kalorija, koje ce se kasnije pretvoriti u suvišno salce. Ne treba preterivati ni s picima koja sadrže kofein - on isto kao i alkohol ubrzava dehidrataciju. Jedino što možete sebi da priuštite jeste suvo belo ili crno vino razblaženo vodom u srazmeri 1:3, s kockicom leda. I najzad, ukoliko ne možete da živite bez piva, poželjno je piti samo svetlo i ne jace od 4,5 gradi. Imajte na umu da cete imati povecanu potrebu za mokrenjem. Ukoliko iz bilo kog razloga morate da ogranicite unos vode, recimo zbog neke hronicne bolesti, dobro je da imate kraj sebe sprej s obicnom vodom da biste s vremena na vreme isprali usta, poprskali podlaktice i prevoje na rukama, deo iza kolena i slepoocnice. Izvor
Blic.
