Salata je biljka koja prati naše jelovnike gotovo čitave godine. To možemo zahvaliti velikom broju njenih sorti, koje se jednako uspešno uzgajaju u rano proleće, leti, pa čak i preko zime. Njen najveći deo, čak do 95 odsto čini voda. Međutim, iako je salata kao energetski izvor gotovo beznačajna (100 grama salate sadrži 63 kJ ili 15 kcal), to nimalo ne umanjuje njenu hranljivu vrednost. Naprotiv, ona obiluje dragocenim mineralima i vitaminima. Od mineralnih sastojaka najviše ima kalcijuma (24 mg%) i gvožđa (0,5 mg%), znatne količine magnezijuma, joda, mangana, kobalta, nikla, silicijuma i bakra. Od vitamina najbogatija je vitaminom C (24 mg%), karotinom (0,12 mg%) i gotovo svim vitaminima grupe B, te vitaminom E. Uzgajivači zelenu salatu razvrstavaju prema četiri glavne odlike to su: salata glavatica ili puterica, hrustava kristal-salata, lisnata salata za branje i lisnata salata za rezanje, koje se dalje dele u mnoštvo podvrsta i varijeteta. Kod nas su svakako najproširenije i najomiljenije prve dve vrste: puterica i kristal-salata. Najvredniji lekoviti sastojak salate je njen mlečni sok koji sadržava tzv. laktukarijum. Najviše ga ima u korenu, lisnim rebrima i mladim stabljikama. Taj neškodljivi sastojak deluje kao opijum, i upravo je on pribavio slavu salati još u antičko vreme. Danas su te stare tvrdnje i potvrđene: pouzdano se zna da laktukarijum ublažava bol, nervnu napetost i osigurava spokojan san. Ako neko iz bilo kojih razloga ne može da jede sirovu salatu, najbolje je da je prethodno malo propirjani na maslacu. Salata će pri tome izgubiti nešto vitamina C, ali će postati probavljivija, a ostali sastojci će se uglavnom sačuvati. Mnogi evropski narodi, poput Španaca, Portugalaca pa i Francuza, gotovo svakodnevno imaju na jelovniku zelenu salatu, ali ne kao prilog jelu, već kao predjelo. Takvo predjelo od sveže, sirove salate pripremljeno je, odnosno začinjeno s mnogo maštovitosti i kulinarskog umeća. Kao začin koristi se suncokretovo, sojino, bučino i maslinovo ulje, vinsko, jabukovo ili obično sirće, limunov sok, zelene i crne masline, razni prelivi od luka, belog luka, peršuna i ostalih začinskih trava i mirođija, majoneza, gorušice i slično, a dodatak mogu biti i krompir, tvrdo kuvana jaja, cvekla itd. To samo potvrđuje izuzetno svojstvo salate kao aperitiva. Što se tiče začina, valja upozoriti da zelenu salatu treba uvek začiniti i smešati u poslednji čas, neposredno pre iznošenja na sto, da bi ostala čvrsta i sveža.
