Malina raste samoniklo po šumama, kao žbun visok do dva metra, ali se i gaji. Plod joj je crven, sočan i mesnat, sastavljen iz bezbroj sitnih, dobro povezanih koštunica i veoma je ukusan. Sazreva od juna do avgusta. Maline sadrže i do 85 odsto vode, oko deset odsto šećera (glukoze i fruktoze), pektine, biljna vlakna (7,4 grama u 100 grama), organske kiseline (limunsku, jabučnu, salicilnu i mravlju) oko 1,4 odsto, aromatične materije, flavonoide, alkaloide. Tu je i oko 40 mg% vitamina C, 80 mikrograma beta-karotina (provitamin A), vitamini grupe B, zatim kalijum (220 miligrama u 100 grama), kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, bakar, cink, čak i jod. U 100 grama malina ima 25 kcal, odnosno 105 kJ. Ona, prema narodnom iskustvu, ima svojstvo da rashlađuje, pa je dragocena za snižavanje povišene temperature kod nazeba, gripa i drugih febrilnih stanja. NJeni plodovi koriste se i u lečenju astme, ekcema, ali i za poboljšanje apetita kod dece i rekonvalescenata. Ona i poboljšava krvnu sliku, reguliše rad creva i smiruje bolove u želucu, a zaustavlja i povraćanje. Veoma je uspešna i u brzom trežnjenju! Osim plodova, svežih ili suvih, u lekovite svrhe koriste se i lišće, koje je još bogatije vitaminom C (200 miligrama u 100 grama), cvetovi i koren. Od lišća i korena prave se čajevi, kao i od suvih malina, koji se koriste kod upale grla, za jačanje srca, kod hemoroida, lišajeva, osipa i drugih alergijskih reakcija, i za opšte jačanje organizma. Naravno, kao i od drugog voća, i od maline se mogu praviti sokovi, sirupi, pekmezi, kompoti i slatka, kako bi njena lekovita svojstva bila nadohvat ruke i zimi. Važno je napomenuti samo da se sveže maline ne preporučuju kod težih oboljenja bubrega i gihta.
