Sigurno niste znali da drvo ukusnih baršunastih narandžastih plodova, kajsija, pripada porodici ruža? Možda je baš zato plod tako baršunast? A da li ste znali da poticu iz Kine, odakle su se širile na zapad, stigavši do Jermenije? Tamo su našle idealne uslove, a Rimljani, koji su ih preneli u Evropu, nazvali su ih “jermenske jabuke”. No, bilo kako bilo, kajsije su vrlo korisna vocka, i sveže i suve, koje su slade i, možda, ukusnije. Izuzetno su bogate beta-karotinom, odnosno provitaminom A, kao i sve žuto i narandžasto voce i povrce, a on je veoma važan za jacanje kostiju, zuba i vida. U 100 grama svežih ima ga 1,8 miligram, a u istoj kolicini suvih – cak 4,6. Sadrže i vitamine B1 i B2, PP, vitamin C (10, odnosno 11 mg%), a najpoznatije su po velikoj kolicini kalijuma. Ima ga od 350 miligrama u svežim do 1.370 mg% u suvim kajsijama. On pomaže rad srca i mišica, a dobar je i za izlucivanje mokrace, pa se kajsije preporucuju obolelima od kardiovaskularnih i bubrežnih oboljenja i gojaznima. Pošto sadrže i mnogo fosfora (26, odnosno 114mg%) i magnezijuma (19, odnosno 50 mg%), poboljšavaju pamcenje i povecavaju radnu sposobnost, a pokazuju i povoljno dejstvo na krvne sudove mozga, što znaci da predupreduju šlog. Sok svežih kajsija, pored mnoštva kalijuma (362 mg%), sadrži i dosta gvožda, pa je koristan kod malokrvnosti, želudacno-crevnih i kardiovaskularnih oboljenja, ali i u trudnoci, zatim kod kožnih i oboljenja sluzokože usta. Dijabeticari jedini ne bi smeli da jedu kajsije ili piju njihov sok jer sadrže dosta šecera. Možda je zanimljivo napomenuti da u kajsijama ima i aluminijuma (364 mikrograma), bora (1.050 mkg%), vanadijuma (20), joda (1), kobalta (2), mangana (220), bakra (170), molibdena (7), nikla (30), i retkih metala, poput titana (200), stroncijuma (500), kao i hroma (1) i cinka (82). Inace, kao i vecina vocki, i kajsije sadrže mnogo vode pa nisu mnogo kaloricne: 45 kcal (186 kJ) u 100 grama. Sušene su, naravno, daleko kaloricnije: 247 kcal (10,5 kJ)
