Izražavanje osecanja recima može da umanji tugu i bes, ustanovili su strucnjaci Univerziteta Kalifornije, koji su pokušali da objasne zašto se covek cesto oseca bolje nakon razgovora s psihoterapeutom ili, pak, sa saosecajnim barmenom. Tim naucnika na celu sa Metjuom Libermanom skenirao je mozak trideset osoba, 18 muškaraca i 12 žena, dok su gledali fotografije lica koja izražavaju jake emocije. Od ispitanika je traženo da opišu izraze tih lica pridevima kao što su „tužan”, „besan” ili da im nadenu imena (Sali, Hari...) za koja im se cini da im odgovaraju, preneo je Rojters. Naucnici su ustanovili da prilikom odredivanja prideva dolazi do smanjenja reakcije u delu mozga koji se naziva amigdala i koji rukovodi osecajem straha, panike i drugim jakim emocijama, dok se istovremeno povecala aktivnost desnog ventrolateralno-prefrontalnog korteksa, koji se aktivira prilikom pricanja o negativnim emocijama. Naime, to je bio jedini deo mozga koji je postajao aktivniji pri upotrebi opisnog prideva. Dosad se mislilo da je dobro izražavati emocije jer ih covek tako bolje razume, pa da se zbog toga i oseca bolje. Ovo istraživanje pokazalo je, medutim, da je u pitanju mnogo brža i trivijalnija reakcija od dubokog razmišljanja. „Prosto smo tako napravljeni”, objasnio je Metju Liberman.
