Holesterol ima poseban značaj u ishrani. S jedne strane je neophodan za stvaranje žučne kiseline, polnih i hormona nadbubrežne žlezde, a sa druge opasan, kaže prof. dr Georgina Pudar, internista-endokrinolog, predsednica Udruženja za edukaciju dijabetičara SCG. Najvećim delom se unosi hranom, ali se i stvara u čovečjem telu, u jetri, crevima, masnim i drugim tkivima. Pošto ima važnu ulogu u procesu zakrečenja krvnih sudova, unos namirnica bogatih holesterolom treba držati pod kontrolom. Organizmu je potreban holesterol. Tačno! Holesterol je mekana supstanca slična vosku koju organizam koristi za izgradnju ćelijskih membrana i proizvodnju hormona steroida, kao što su estrogen, testosteron i kortizon. Problem nije sam holesterol, nego višak holesterola - posebno onog lošeg (LDL), koji doprinosi stvaranju masnih naslaga na zidovima arterija. Najbolji način da smanjite holesterol jeste da maksimalno ograničite unošenje namirnica bogatih holesterolom, kao što su jaja. Netačno! Iako takozvani prehrambeni holesterol povećava holesterol u krvi kod većine ljudi, glavni krivac su zasićene masnoće. Najefikasniji način za kontrolu holesterola u krvi sastoji se u tome da smanjimo konzumiranje namirnica s visokim procentom zasićenih masnoća, kao što su punomasni sir, pavlaka, puter i meso. Da biste snizili holesterol, treba da prestanete da jedete sve vrste mesa. Netačno! Crveno meso obiluje zasićenim masnoćama, koje povećavaju holesterol. Ali, prema zaključcima Nacionalnog instituta za zdravlje u SAD, posno meso može da bude sastavni deo zdrave ishrane. Uklonite masne delove i ograničite dnevnu porciju mesa na 180 grama (veličine špila karata). Srčani bolesnici ne bi trebalo da jedu više od 150 g mesa. Ukupni holesterol ispod 240 je u redu. Netačno! Za većinu ljudi, ukupni holesterol ne bi smeo da bude iznad 200, a ne 240. Međutim, holesterol se javlja u dva osnovna oblika. „Loš“ holesterol (LDL) treba da je ispod 130, osim ako ne patite od srca ili dijabetesa, jer u tom slučaju treba da je još niži. Međutim, nizak nivo „dobrog“ holesterola (HDL ispod 40) povećava rizik od srčanih oboljenja. Sva biljna ulja su dobra za srce. Netačno! Takozvane trans-masne kiseline - biljna ulja kojih ima u tvrdim margarinima - povećavaju holesterol u krvi. Tropska ulja, recimo palmovo i kokosovo, takođe obiluju zasićenim mastima i povećavaju holesterol. Zdrava biljna ulja su, pre svega, maslinovo i ulje od repice, zato što sadrže uglavnom mononezasićene i polinezasićene masti. Snižavanje holesterola pomaže ljudima koji su imali infarkt. Tačno! Osobe koje su preležale jedan infarkt izložene su većoj opasnosti da dožive i drugi, ali snižavanje holesterola može znatno da umanji taj rizik. Ako bolujete od srca, nivo LDL holesterola ne sme da pređe 100. Fizičke vežbe povećavaju „dobar“ holesterol. Tačno! Fizičke vežbe treba da su sastavni deo svakog programa za zdravo srce. Preporučuje se pola sata vežbi na dan. Dobar holesterol mogu da povećaju i gubitak suvišnih kilograma i prestanak pušenja. Žene ne moraju da brinu zbog visokog holesterola i bolesti srca. Netačno! Pre menopauze žene imaju niži holesterol od muškaraca. Kasnije, međutim, i kod žena te vrednosti drastično rastu uporedo sa rizikom od infarkta. Smrt od infarkta je ubica broj jedan i za žene i za muškarce.
