Veoma je korisna za povecanje imuniteta, a i dobar je diuretik Kao i sve lisnato povrce, ni blitva nema veliku energetsku vrednost (100 grama jestivog dela blitve sadrži samo 59 kJ ili 14 kcal), ali to uspešno nadoknaduje visokim sadržajem vitamina C i karotina (provitamin A) i obiljem mineralnih soli. U blitvi ima 12,31 odsto suve materije, od cega 4,83 odsto ugljenih hidrata, 2,0 odsto proteina, 3,44 procenta celuloze, 0,42 odsto biljnih ulja i 1,62 odsto mineralnih sastojaka. Od vitamina najbogatija je vitaminom C (70 mg%), te vitaminima B1 (0,09 mg%), B2 (0,19 mg%) i PP (0,8 mg%). Karotina ima 6.000 i.j. u 100 grama. Razlikujemo dve glavne vrste blitve, lisnatu, koja razvija rozetu krupnog, širokog i mesnatog lišca, i takozvanu rebrastu, koja ima jako razvijenu, socnu i mesnatu stabljiku, odnosno peteljku, žute, zelene ili crvene boje. Lisnata se u kulinarstvu koristi slicno spanacu – kuvana i pomešana s krompirom, zacinjena hladnim uljem, a dok je još vrlo mlada, može se pripremati i sirova, kao salata. Izuzetno je prikladna i za punjenje i savijanje sarmica u raznim kombinacijama, a takode i kao dodatak jelima s testom: za savijace, pite, torte i sl. Druga vrsta ima mnogo dužu stabljiku nego lisnate sorte, a listovi su nešto manji. Ovu vrstu blitve domacice, najcešce zbog neupucenosti, smatraju manje vrednom, jer misle da zadebljala stabljika znaci da je blitva stara, da je odrvenela i nije za upotrebu. Ukoliko i nabave takvu blitvu, domacice ta debela rebra odbacuju i koriste samo zeleno lišce. Sve to pokazuje da naše domacice zapravo ne znaju da se tu radi o dve razlicite, ali jednako vredne vrste blitve od kojih se svaka vrsta koristi s odredenom namenom, jer im je i primena u domacinstvu razlicita. Rebrasta blitva koristi se, naime, tako da se lišce priprema posebno, kao spanac ili salata, a debela, socna i mesnata rebra kuvaju se ili peku vezana u snopice kao špargla ili praziluk, te prelivaju raznim umacima. Kvalitet blitve ne smemo, dakle, ocenjivati po debljini stabljike ili velicini lista, vec po njenoj svežini i socnosti. Biramo je, medutim, prema nameni, odnosno prema mestu u dnevnom jelovniku. U botanickom smislu, blitva je clan iste porodice kao i spanac, pa su joj i prehrambena i lekovita svojstva vrlo slicna. Blitva nesumnjivo ima nekih prednosti, premda je nepravedno zapostavljena: znacajna je zbog vitamina C, beta-karotina, kalijuma, mangana, gvožda i kalcijuma, i, naravno, vlakana. Dobar je diuretik i veoma korisna za povecanje imuniteta. Cinjenica da su od blitve uzgojene dve vrste (lisnata i rebrasta) omogucuje da se blitva priprema u kuhinji šire i raznovrsnije od spanaca. Od blitve možemo pripremati sva jela kao i od spanaca, dok od njega ne možemo pripremati jela s rebrima, zato što njegove peteljke odbacujemo zbog veceg sadržaja oksalne kiseline.
