Ovo povrće (ubrajaju ga i u voće) sadrži likopen i vitamin C, dve supstance koje pobeđuju slobodne radikale i sprečavaju starenje Paradajz se smatra hranom protiv starenja. Sadrži moćan antioksidant likopen, zahvaljujući čemu održava tkiva mladim i elastičnim. Osim toga, bogat je vitaminom C, koji je takođe antioksidant, jača imuni sistem i štiti od infekcija i prehlade i takođe je saveznik naše lepote i mladosti. Ova biljka pripada familiji solenacee, gde spadaju i paprika, krompir i plavi patlidžan. Poreklom je iz Južne Amerike, a u Evropu je stigla 1500. godine. U početku je smatrana lekovitom, a kasnije je počela da se koristi u ishrani. Može biti različitog oblika i veličine: loptast, obao, duguljast ili spljošten. Danas čini osnovu takozvane mediteranske ishrane i odlično se slaže s raznovrsnim jelima, od testenina, pirinča, sireva, do jaja, mesa i ribe. Likopen, inače, paradajzu daje njegovu crvenu boju, a spada među karotenoide, s posebnim antioksidativnim svojstvima. On se bori protiv slobodnih radikala, štiteći našu kožu (zato leti kad se sunčamo treba jesti mnogo paradajza), i ceo organizam od starenja. Ustanovljeno je i da je koristan za prevenciju tumora prostate, dakle, treba da ga jedu posebno muškarci. S obzirom na to da je niskokalorijska namirnica, paradajz je koristan i onima koji žele da smršaju. Pomešan s hladno ceđenim maslinovim uljem, začinjen origanom ili nekim drugim aromatičnim travama, može da se koristi kao lak preliv koji će učiniti drugačijim jela s roštilja ili kuvana na pari. Ako vam je paradajz suviše kiseo, pomoći će dodatak malo šećera u sosove i sok, pošto nekima on izaziva pojačano lučenje želudačne kiseline i nadimanje. Glavni krivac za to je ljuska, pa je treba ukloniti, kao i seme.
