Ima ga u svežem vocu i povrcu, izmedu ostalog cvekli, ali i školjkama, orasima, pecurkama… Jedan od elemenata bez kojih ne bi mogao da se stvori hemoglobin za crvena krvna zrnca je bakar. Ovaj mineral je i sastavni deo proteina i enzima, što znaci da ucestvuje u mnogim procesima u organizmu, pored ostalog i u formiranju vezivnog tkiva i funkcionisanju centralnog nervnog sistema. Bakra ima u svežem vocu i povrcu, školjkama, orasima i pecurkama. Jedna od biljaka koje sadrže, izmedu ostalog i bakar, je cvekla. Ona je bogata i belancevinama, mastima, ugljenim hidratima i drugim mineralima: kalcijumom, kalijumom, natrijumom, magnezijumom, fosforom, gvoždem, fluorom, manganom, jodom, sumporom, rubidijumom, litijumom, stroncijumom, bromom, i vitaminima grupe B, ukljucujuci i B12, neophodan vegetarijancima. Antocijan, koji joj daje prepoznatljivu boju, je biljni pigment koji pomaže obnavljanje krvi. Cvekla sprecava demineralizaciju kostiju, aterosklerozu i usporava starenje. Potpomaže razmenu materija, reguliše krvni pritisak, snižava nivo holesterola u krvi, održava krvne sudove, podstice rad jetre. Dobra je preventiva protiv tumora, leukemije, niskog pritiska, ali i gripa, pa je to razlog više da se jede, narocito zimi. Takode, pospešuje rad nervnog sistema i mozga i organa za varenje. Kada bakra nema dovoljno u organizmu, dolazi do malokrvnosti, i to najcešce posle bajpasa na organima za varenje, kod onih koji se hrane putem infuzija i kod pothranjene dece. I osobe koje uzimaju velike kolicine cinka mogu patiti od anemije, a ogleda se kroz bledilo, premor, „kratak dah”, lupanje srca. Tada bi mogla da pomogne i cvekla. Smatra se da je dnevno potrebno uneti 0,2 do 1,2 miligrama bakra, a uravnoteženom ishranom unese se i mnogo više.
