Ukus lešnika u poslasticama svima je dobro poznat, naročito prženog pa iseckanog, mada ni mlevenom ili celom ništa ne nedostaje. S njim retko šta može da se poredi! A zašto bismo ga i menjali bilo čim drugim, kad je ne samo fini nego i koristan? Ugodan ukus daju mu ulja, kojih ima oko 60 odsto, dok belančevina ima 14–18 procenata, ugljenih hidrata oko 14 i mineralnih materija oko 2,4 odsto. Među njima najviše je kalijuma u 100 grama – 680 miligrama, fosfora (290 miligrama), magnezijuma (163) i kalcijuma (114), a ima i mangana, gvožđa, cinka, bakra, kao i četiri mikrograma selena. Tu su i vitamini: najviše E, poznatog antioksidansa, kao što je i C, zatim onih iz grupe B i vitamina A, kao i masnih kiselina i aminokiselina (brojčani podaci odnose se na nepečeni lešnik). Ovo orašasto voće raste samoniklo, ali se i gaji, i to i kao žbun i kao drvo. Plodovi su pokriveni kovrdžavom spoljnom ljuskom sa žlezdastim maljama, sakupljeni u “grozd”. Kad sazre, oslobađaju se iz te ljuske, otkrivajući čvrstu glatku “školjku”. NJenim razbijanjem dolazi se (konačno!) do jestivog dela, koji je obavijen još jednom opnom. Pošto je ona gorka, najbolje ju je skinuti, a to će se najlakše učiniti ako se lešnici stave u rernu i zagrevaju 10–15 minuta, a potom umotaju kuhinjskom krpom da se potpare i onda energično protrljaju. Osim upotrebe u slatkišima, on poboljšava ukus i salatama i glavnim jelima.
