Ren je jedan od najzdravijih začina jer ima jako antibiotsko delovanje, pomaže protiv umora, čisti organizam, ubrzava metabolizam i cirkulaciju. Sveže izrendan koren je izuzetan kao dodatak sosovima, a veoma je ukusna i kombinacija rena i kisele pavlake ili mleka, koja se služi uz svinjsko pečenje, dimljenu ribu, salate i šunku. Kao lek obično se uzima uz kisela jela, kao sirup, kuvan u belom vinu ili vodi, kao sok ili čaj. Ipak, s njim ne bi trebalo preterivati jer može da izazove dijareju i povraćanje. Ren je bogat vitaminom C (više od 100 miligrama u 100 grama svežeg korena), a tu su i glikozid, morozin, sinigrin, glutamin, glukoza, kalijum, kiseli sulfat, kao i eterična ulja koja mu daju ljutinu. Ren se preporučuje za čišćenje krvi, izbacivanje kamena i peska iz bubrega, za znojenje i izbacivanje mokraće.

Purpurno ljubičasti kaćuni na livadama i planinskim brežuljcima su znak jeseni. Ima više vrsta, razlikuju se po cvetovima. U narodu je ova biljka poznata pod imenom vrani luk, kukovec i salep, a izuzetno je lekovita. I to isključivo krtole, koje poseduje u paru. Obilato se koriste u tradicionalnoj medicini islamskih naroda, a u našem području najviše u Makedoniji i južnim delovima Srbije. Sadrže 50 odsto lako rastvorljive sluzi u vodi, belančevine, celulozu, skrob, masne materije, minerale, šećer. Salep se koristi kao lek protiv katara i dijareje kod dece. Od krtola se priprema i napitak, tako što se korenje nekoliko biljaka kuva oko 30 minuta u 500 ml mleka ili vode, a zatim se napitak zasladi medom i začini đumbirom, cimetom ili sličnim začinom. Ovako spremljen je hranljiva i ukusna poslastica, koja krepi i jača organizam, deluje kao afrodizijak.

Čišćenje organizma treba da sprovodite najmanje jednom u šest meseci, odnosno dva puta godišnje, jer nagomilani toksini mogu da dovedu do različitih bolesti. Česte prehlade, infekcije, umor, pospanost, dekoncentracija – sve je to dokaz prisustva toksina u organizmu, malignih bakterija i drugih, ne manje štetnih materija. Efikasan prirodni lek ruske narodne medicine sastoji se od kefira i heljdinog brašna. Kefir je „eliksir mladosti i zdravlja”, a heljdino brašno poseduje izuzetna lekovita svojstva: jača organizam, podmlađuje krvne sudove, otklanja umor, povećava cirkulaciju u rukama i nogama, pojačava lučenje urina. Odlično je za pamćenje i koncentraciju (naročito za starije osobe). Snižava pritisak, leči arteriosklerozu i opstipaciju. U kombinaciji sa kefirom, smanjuje nivo šećera u krvi, čisti creva i krvne sudove, normalizuje metabolizam i rad pankreasa, povećava nivo hemoglobina u krvi.

Divlji ili bogorodičin lan, lanilist, nemački sezam, sibirsko uljno seme su različiti nazivi drevne uljarice, koja se u Evropi koristi milenijumima. Kao korov raste na pašnjacima, pored puteva, na železničkim nasipima, ali i zajedno sa običnim lanom. Danas se, s razlogom, ponovo javlja interesovanje za ulje divljeg lana, jer sadrži čak 45 odsto izuzetno važnih omega-3 masnih kiselina i jedinstveni kompleks antioksidanasa, koji ga čini otpornim na toplotu i onemogućava da užegne. Sličan je običnom lanu, ali se razlikuje po ukusu i boljoj adaptaciji na promene. Ova vrsta ulja je izuzetno zdrava, pogodna je kao dodatak salatama i drugim jelima, ali i za kuvanje. U kombinaciji sa orasima predstavlja savršeno jedinjenje polinezasićenih masnih kiselina, izuzetno lekovitih za srce i krvne sudove. Omega-3 masne kiseline su u centru pažnje i prirodnog, holističkog lečenja.

Istovremeno dezinfikuje i umiruje želudac, reguliše varenje, sprečava grčeve i nadutost. Osećaj nadimanja se obično stvara posle obilnih obroka ili konzumiranja teško svarljive hrane, potpomognute čašom alkohola. Za taj problem anis je pravi lek. On istovremeno dezinfikuje i umiruje želudac, reguliše varenje, sprečava grčeve i nadutost. Lek se sprema tako što se kašičica samlevenih plodova anisa kuva desetak minuta u 2 dl mleka. Kada se mleko ohladi doda se kašičica meda, i tako spravljeno pije nekoliko puta u toku dana dok smetnje ne prestanu. Lekoviti su i suvi plodovi anisa koji se žvaću. Pravi se i čaj, tako što se jedna kašičica usitnjenih plodova prelije šoljicom ključale vode, a zatim ostavi da odstoji desetak minuta pre pijenja. Čaj se, uobičajeno, pije tri puta dnevno posle glavnih obroka, mada je najdelotvorniji ako se uzima između obroka i pre spavanja.

Biljka brđanka (Arnica montana) je bila rasprostranjena svuda po Evropi, ali je postala zaštićena vrsta zbog nekontrolisanog branja. U izobilju je ima u Italiji, Švajcarskoj i Sloveniji. Kao što joj ime kaže, raste u planinskim predelima, livadama i brdima, čak i na nadmorskoj visini od 3.000 metara. U narodu je poznata i kao moravka, veprovka, planinska arnika... Stabljika joj je uspravna i razgranata, sa krupnim žutim cvetovima. Lekoviti delovi su cvet, listovi i koren. Iz korena ove višegodišnje biljke svakog proleća izbijaju novi izdanci. Najčešće se koristi za lečenje rana, jer eterična ulja koja poseduje deluju dezinfekcijski, ublažavaju bolove i ubrzavaju zaceljivanje. Koristi se i kod upale grla, pluća, slabosti srca, podstiče cirkulaciju krvi, izlučivanje znoja i urina. Posebno je dobra za srce jer sadrži u većim količinama flavonoide, procijanidine, helenalin.

Kruške sadrže dosta vlakana, a svima je poznato da ishrana koja obiluje vlaknima pomaže pri sprečavanju nadutosti, održavanju zdravog nivoa holesterola, kao i u prevenciji raka dojke, srčanih bolesti i dijabetesa tipa dva. Kruške su izvor niza vitamina – C, K, B2, B3 i B6 i predstavljaju idealno voće za trudnice ili mame koje doje jer sadrže folnu kiselinu i minerale kalcijum, magnezijum, kalijum, bakar i mangan. Vitamin C i bakar su antioksidansi pa će jedna kruška na dan učiniti čuda za vaš imunitet. Kruške sadrže i mineral bor, koji je našem telu potreban radi bolje apsorpcije kalcijuma, što ovu voćku čini jakim saveznikom u borbi protiv osteoporoze. Još jedna od prednosti jeste i to što se kruška smatra hipoalergenskim voćem, što znači da osobe koje su osetljive na hranu mogu da ih jedu bez straha od štetnih efekata.

Jedna od najboljih lekovitih biljaka za zaštitu, regeneraciju i detoksikaciju jetre je gospin trn ili magareća salata (Silybum marianum). Veoma nalikuje čičku, pa bi trebalo obratiti pažnju prilikom branja. U narodu je poznata i kao godpin trn, zmijina trava, divlja artičoka... Višegodišnja je biljka, krupna i razgranata, koja može da poraste do dva metra. Najčešće se može naći na poljima, livadama, obodima šuma i proplancima, a prepoznaje se po purpurnim cvetovima, duguljastim i oštrim listovima. Vrlo je bodljikava, pa joj se mora prići pažljivo. U lekovite svrhe se koristi cela biljka sa korenom. Listovi se beru u maju, cvetovi u junu, julu i avgustu, seme se skuplja u avgustu i septembru, a koren vadi u septembru i oktobru. Poznato je da štiti od negativnog delovanja lekova, uspešno eliminiše iz organizma razne hemikalije, alkohol, teške metale.

Vekovima su ljudi poštovali žalfiju, pa i sam njen latinski naziv (Salvia officinalis), znači "spasiti". Korisna je kao negovateljica kose, ali i dobar čistač organizma. Ona stimuliše centralni nervni sistem i probavni trakt, a može biti od pomoći i kod groznice. Kao prirodni čistač krvi, žalfija se koristi i u detoksifikacijske svrhe. Uz to je koriste i kao smirujući tonik i kod glavobolja nastalih zbog stresa i nervoze. Pošto smanjuje lučenje znojnih žlezda upotrebljavaju je i protiv znojenja za obolele od tuberkuloze, ali i u periodu puberteta i menopauze, jer tada deluje kao nežan, ali efikasan hormonalni regulator. Žalfija čisti jetru, dobra je kod bolesti bubrega, ali i kod noćnog znojenja. Kada nije bilo pasti za zube, pored jabuke, stari narodi su desni trljali listovima žalfije, jer ih čini zdravijim i čvršćim. Mnogi su se uverili i da ova biljka fenomenalno deluje kod blagih upala grla, ispiranjem usta.

Zimzelena božikovina (Ilex aquifolium) poznata je kao ukrasno drvo ili žbun, a malo ko zna da poseduje izuzetna lekovita svojstva. Zbog dekorativnog efekta se sadi u parkovima i vrtovima, ukras je terasa, balkona i žardinjera, koristi se i kao živa ograda jer ublažava buku. U doba starog Rima njene grančice su predstavljale zaštitu od uroka, munja i gromova, loših misli... U hrišćanstvu je cvet božikovine simbol rođenja Isusa Hrista, crveni plodovi njegova krv, a bodljikavo lišće kruna od trnja. U narodu postoji verovanje da biljke koje plodove rađaju zimi imaju jaku moć da zaštite čoveka od bolesti i svakog zla, jer i same prkose prirodi. Božikovina je jedna od najpoznatijih, jer plod sazreva u oktobru i novembru, a ostaje do proleća. Smetaju joj samo jaki, zimski vetrovi, pa bi je tada trebalo zaštititi. Dobro podnosi gradsku sredinu, orezivanje, a najviše joj prijaju sunčana i polusenovita mesta.

U ishrani se koristi sveže za začinjavanje salata, ali i za prženje i kuvanje. Ulje od avokada je izuzetno cenjeno jer je zdravo i ukusno. U ishrani se koristi sveže za začinjavanje salata, ali i za prženje i kuvanje, zbog gustog sastava se stavlja manja količina u odnosu na maslinovo, suncokretovo i druga ulja. Ipak, najviše je cenjeno u kozmetici jer ima snažna antibakterijska svojstva, zaceljuje kožu i idealna je baza za kozmetičke tretmane rana i akni. Pomaže kod dermatitisa, ublažava i svrab koji je prateći simptom kod ekcema i psorijaze. Ima izvanrednu sposobnost da regeneriše i podmladi kožu, jer zbog visokih koncentracija esencijalnih masnih kiselina sprečava njeno isušivanje i održava elastičnost. Podstiče metabolizam kolagena i povećava njegovu topivost u dermisu, a visoki sadržaj vitamina E neutrališe slobodne radikale.

Znate li da potrebu za slatkim možete obuzdati, a bez da pojedete čokoladu? Ili da možete ublažiti bolne menstruacije, rešiti zatvor ili čak teskobu, bez lekova, na posve jednostavan način? Potencijalno rešenje za sve ove probleme je magnezijum, esencijalni mineral kojeg većina ljudi ne uzima u dovoljnim količinama. Više od polovine ljudi razvijenog sveta ne uzima potrebnu dnevnu količinu magnezijuma od 310 do 320 miligrama za žene odnosno 400-420 mg za muškarce. Nedostatak magnezijuma nastaje jer ljudi uglavnom ne jedu dovoljno zelenog lisnatog povrća, a ono je jedan od najboljih izvora magnezijuma. Magnezijum je izuzetno važan jer učestvuje u preko 300 encimskih reakcija u telu. Zbog niskog nivoa magnezijuma možemo se osećati jadno na puno načina. Magnezijum pomaže relaksaciji mišića i krvotoku. Nedostatak može stvoriti probleme, od bolnih menstruacija, tenzijskih glavobolja do umora mišića i zatvora.

Ulje nara ima razna lekovita svojstva i ako se uzima oralno, bukvalno će preporoditi organizam i zaštititi ga od mnogih bolesti. Lekovita dejstva su brojna, a najvažnije je naglasiti ulogu u prevenciji raka dojke, debelog creva, prostate, pluća, kože i leukemije. Mogućnost prevencije svih ovih oblika raka, ulje nara duguje moćnim antioksidansima koji se u njemu nalaze. Posebno je efikasan u prevenciji raka dojke i svih oblika raka koji su povezani s estrogenom. Elagitanini i druge fitosupstance koje sadrži ovo ulje potiskuju stvaranje estrogena i tako sprečavaju umnožavanje kanceroznih ćelija koje zavise od estrogena. S druge strane, štiti od mnogih, najčešćih vrasta raka, što čini ovu namirnicu jednom od najvažnijih u ishrani današnjeg čoveka. Svako ko razume važnost ishrane u očuvanju zdravlja, razumeće i zašto na našem dnevnom meniju mora da se nađe ulje nara. Ali, ono se može koristiti i na drugi način.

Izuzetno retka lekovita biljka jasenak (Dictamnus albus) u narodnom verovanju ima mitska obeležja. Veruje se da su njome lečile vile, a ime je dobila zbog listova sličnih jasenovim. Luči eterično ulje koje u dodiru sa suvim vazduhom može da se zapali, pa se na jasenku noću često vide plamičci. Zbog ovog fenomena, u našem narodu je vladalo verovanje da ga koriste vile i bolesne su ostavljali da prenoće na mestima gde raste. Jasenak je višegodišnja zeljasta biljka sa jakim valjkastim, horizontalnim korenom, iz kojeg svake godine izbija jedan ili više novih izdanaka, visokih i do 1,5 metar, obrazujući okrugle krošnje. Listovi su jajoliki i neparni, a na vrhu izbijaju lepi beli ili ružičasti cvetovi. Ulje se nalazi u listovima i cvetovima, kada se protrljaju među prstima, oslobađaju miris sličan limunu.

Semenke bundeve snižavaju nivoe lošeg holesterola u krvi, no treba ih jesti umereno jer se u stotinu grama skriva oko 450 kalorija. Semenke bundeve su zdrave grickalice koje garantuju fizičko i mentalno zdravlje pojedinca. Možete ih jesti samostalno kao zdravi međuoobrok ili dodati salatama, supama i brojnim drugim jelima. Semenke bundeve sadrže nezasićene masne kiseline koje su korisne pri regulaciji nivoa šećera u krvi, pa se zato preporučuju kao korisna namirnica i osobama koje pate o dijabetesa. Istraživanja su pokazala da semenke bundeve snižavaju nivo lošeg holesterola, smanjuju rizik od nastanka krvnih ugrušaka te štite od bolesti srca i kardiovaskularnog sistema. U sto grama semenki bundeve nalazi se čak 19 grama belančevina. Nameću se kao izvrsna namirnica za osobe koje ne jedu hranu životinjskog porekla, ali i sve one koji žele da grickate nešto zdravo.