Naučite li oprostiti sebi i drugima, poboljšaćete duševno i fizičko zdravlje, objavio je tim psihologa s Harvarda. Frustracije koje nosi ljutnja uzrokuju stres, povišen pritisak i doprinose nastanku mnogih bolesti, uključujuci rak i srčani i moždani udar. Opraštanje ima blagotvorno dejstvo na psihičko zdravlje jer dugoročno uklanja osećaj straha, teskobe i ogorčenosti. Time se ujedno otvara put za uspeh na svim životnim područjima. Oprostiti sebi na pogreškama može biti mnogo teže nego oprostiti drugima, ali je preko potrebno za uspostavljanje životne ravnoteže. Da biste razbili začarani krug gorččine i ljutnje na samog sebe, potrebno je shvatiti da se dogadaji iz prošlosti ne mogu menjati. Umesto samosažaljenja treba krenuti dalje, ali pritom biti svestan onog što smo naučili i pokušati ne ponavljati iste greške. Koliko ih je god teško prihvatiti, greške su jedan od nacina kojim stičemo potrebno životno iskustvo.

Osobe koje redovno konzumiraju orašaste plodove imaju manji rizik obolevanja od bolesti srca, navode podaci prikupljeni u SAD od oko 210000 osoba. Prateći učesnike istraživanja tokom više od 20 godina, naučnici s Harvarda su izračunali kako je konzumacija oko 30 grama orašastih plodova najmanje pet puta nedeljno povezana sa do 20% manjim rizikom za bolesti srca. Istraživači naglašavaju kako nije uputno preterivati sa unosom orašastih plodova, te preporučuju izbegavanje onih koji se prodaju zasoljeni. Po njihovim rečima, orašasti plodovi su vrlo kalorični te ih treba konzumirati kao zamenu za druge izvore proteina. Osim na orahe, dobijeni nalaze se odnose i na bademe i na kikiriki, objavio je Journal of the American College of Cardiology.

Iskoristite bogatstvo jesenjih plodova i brzo se rešite suvišnih kilograma! Po obilju lekovitih svojstava, bundeva značajno prevazilazi mnogo drugo povrće. Uz jelovnik baziran na ovoj namirnici, nećete se samo oprostiti od suvišnih kilograma, već ćete i značajno poboljšati zdravlje! Ova dijeta je savršena za sve one koji žele brzo da smršaju, a ne smeta im da svakog dana jedu istu namirnicu. Bundeva je slatkog ukusa, zbog čega nećete imati problema da se odreknete šećera, a izuzetno je malokalorična. Ova kraljica jeseni sadrži 90 posto vode i samo 26 kcal na 100 grama! Osim toga, bogata je vlaknima, pa tako čak i u manjim količinama obuzdava apetit i daje dugotrajan osećaj sitosti, što je čini savršenom u dijetalnoj ishrani.

Odavno se zna da je grožđe eliksir mladosti, voće koje krepi organizam i razgaljuje dušu. Ali, da li ste znali da su njegove semenke prava riznica antioksidanasa, izuzetno efikasnih u očuvanju zdravlja? Ekstrakt od semenki je 20 puta jači antioksidans od vitamina C i čak 50 puta moćniji od vitamina E. Istraživanja su pokazala da sadrži koncentrovana lekovita jedinjenja ovog voća, koja postižu bolje zaštitno dejstvo na ćelije nego kombinovani unos vitamina E i C. Ekstrakt semenki grožđa širi krvne sudove, jača kapilare, sprečava infarkt srca, smanjuje rizik od proširenja vena i nastanka aterosklerotskih plakova, odnosno taloženje masti na zidovima krvnih sudova. Smanjuje i rizik od oštećenja očnog tkiva, kao i mogućnost nastanka makularne degeneracije i katarakte u starosti. Ima i laksativno dejstvo pa se preporučuje kod dužih opstipacija, odnosno zatvora.

Koristi se kod tegoba sa želucem, slezinom, plućima, srcem, matericom, nesanicom. Tople čajne obloge pomažu kod svih rana, ujeda i čireva na koži, opekotina, osipa, akni a blaženi čkalj (Cnicus benedictus), bodljikavu, lepljivu, zeljastu biljku žućkastih cvetova, koja raste i do metar, većina ljudi u prvi mah pomisli da je beskorisni korov. Međutim, ime i duga tradicija njene primene u lečenju taj stav u potpunosti opovrgava. Čudesne moći potvrđuju i njena neobična imena, u Italiji je zovu benedikta, biskupova brada, božiji plašt, papino zelje, divlji Jerusalim... U srednjem veku korišćena je za lečenje velikog broja tegoba, posebno želuca, srca i bolova u slezini. Jaka gorčina blaženog čkalja je prirodni lek, što dokazuje i čaj od osušenih cvetnih glavica i listova. Jednogodišnja biljka potiče sa Mediterana, a proteklih vekova se odomaćila širom Evrope, tako da je ima i na Balkanu.

U mnoštvu biljaka izdvaja se vrapčije seme (Lithospermum officinalis) koje ne samo vrapcima, već i drugim pticama predstavlja omiljenu hranu, dok je u tradicionalnoj medicini izuzetno cenjen lek zbog širokog spektra delovanja. Ovu zanimljivu biljku zovu još i ptičiji proso, divlja proja, lekovita biserka. Vrapčije seme je višegodišnja biljka koja raste u visinu do metar, naslanja se na jak razgranati koren. Najčešće se sreće na kamenitim terenima, uz puteve i obale, na neobrađenim površinama, u grmlju i šumama. Listovi su hrapavi, duguljastog kopljastog oblika, nemaju peteljku već se na biljku direktno naslanjaju kao da sede. Cvetovi su beličasto žute boje smešteni na vrhu, dok je plod tvrdo zrno, sive boje i sjajno. Za lečenje se bere cela biljka u vreme cvetanja, od maja do kraja jula, a plod se bere u jesen kada sazri.

Slatka paprat (Polypodium vulgare) nije samo beskorisni korov kako većina misli, već lekovita biljka koja je u tradicionalnoj medicini odavno potvrdila delotvornost. Posebno je cenjena kod stanovnika Alpa. Lekoviti su koren i izdanak se sakupljaju u proleće i ranu jesen, a cela biljka tokom cvetanja od juna do septembra. Stabljike na kojima je paprat se suše u hladovini, na promaji da bi biljka ostala zelena. Od lekovitih sastojaka ima eteričnih ulja, glicirhin, masne materije, tanin, skrob, smolu, šećer, velike količine sluzi i saponine koji joj daju slatki ukus. Listovi su kožasti i perasti, sa duboko urezanim režnjevima koji se prema vrhu skraćuju. Slatka paprat je veoma je rasprostranjena. Raste u gotovo svim šumama Evrope grupisana na vlažnim i senovitim mestima gde je kvalitetna zemlja, ali i na mahovinom obraslim brdovitim mestima, polutrulim panjevima i kamenitim obroncima.

Iako se šljive masovno koriste za džem, suše se ili se od njih peče rakija, najbolje je da se jedu sveže jer imaju najjača antioksidativna svojstva među voćem. Izuzetno pogoduju zdravlju creva jer podstiču varenje i ubrzavaju metabolizam. Plavi plodovi bogati su mnogim vitaminima i mineralima. Ipak, najveća hranljiva vrednost šljive je u obilju dijetnih vlakana koje sadrži. Reč je o posebnoj vrsti ugljenih hidrata koje, za razliku od saharoze, glukoze, fruktoze, skroba i drugih šećera, ljudski organizam ne može da svari već ih resorbuje. Zato dijetna vlakna ili balastne materije prolaze kroz želudac, tanko i debelo crevo u nepromenjenom obliku. Njihov uticaj na zdravlje je višestruk i predstavljaju važan faktor u prevenciji bolesti, a naročito u snižavanju povišenog holesterola.

Trajna zeljasta biljka bez stabljike, vilino sito (Carlina acaulis), prepoznaje se po ogromnim, bodljikavim, lisnatim rozetama i glavičastim cvastima poleglim po zemlji. Cvetovi su veliki, zvezdasti i sjajno beli, izranjaju iz trave, pa je zovu i biljka sunca. Pretpostavlja se da je latinski naziv dobila po Karlu Velikom, koji je svoju vojsku lečio njenim mesnatim korenom. U našem narodu je poznata i kao kravljak, pupava trava, veliko sito, beli trn, krmski koren. Prema verovanju, štiti od zla i unosi Božji blagoslov u kuću. Ukoliko se nosi kao talisman donosi blagodet, zdravlje, smirenje, izobilje, uspeh i sreću. Cveta od juna do septembra na travnatim i žbunastim, toplim, sušnim padinama brda, ali i na kamenitim i peskovitim mestima u srednjoj i južnoj Evropi. Posebno je lekovit veliki, debeo i mesnat koren, koji može da naraste i metar.

Višegodišnja zeljasta biljka petrovac (Agrimonia eupatoria) ima široku lepezu delovanja i veoma je zastupljena u narodnoj medicini. Zbog efekasnosti kod određenih bolesti zovu je i ranjenik, kostolom, sitni i ovčiji čičak, trava celog sveta... Naročito se koristi za rane koje teško zarastaju, posebno kod ginekoloških ranica i mioma, polipa i unutrašnjih krvarenja. U čajnim mešavinama sa hajdučkom travom i virkom smanjuje obilne menstruacije i zaustavlja krvarenje hemoroida. Ime kostolom je u narodu dobila jer leči čoveka koji je tako bolan da oseća da mu se "kosti lome". Zbog izuzetne delotvornosti, petrovac je privukao pažnju akademiku Jovanu Tucakovu. Ovaj vrstan poznavalac lekovitog bilja je godine proveo na terenu otkrivajući i potvrđujući sve mogućnosti ove biljke. Na našem podneblju je najviše rasprostranjen na Fruškoj gori, Titelskom bregu, Vršačkim planinama, severoistočnoj Bačkoj i jednom delu Srema.

Nana je zaista blagotvorna biljka. Poznato je da utiče povoljno na sistem za varenje i otklanja mnoge tegobe u stomaku. Nana je dobar izvor minerala, na prvom mestu kalijuma. Zatim, kalcijuma, gvozđa, magnezijuma i mangana. Od vitamina moze se pohvaliti sadržajem vitamina C, E, K, B6, A i beta karotena. Na prvom mestu to je antibakterijsko dejstvo. Zato se preporučuje da se eterično ulje vode i time očisti koža lica ili tela. Miris peperminta može da zavara glad. Ukoliko vas ujede komarac, dovoljno je da na mesto ujete stavite kap ulja i svrab će prestati. Ulje nane pogodno deluje i na upalu desni, savetuje se da makar jednom nedeljno desni istrljate sa malo ulja. Ulje nane može da vas održi budnim i da vam poboljša koncentraciju. Pokušajte da jednu kap utrljate u nozdrve. Ovo ulje može da vam koristi i za opuštajuće kupke, kao sredstvo za ispiranje usne duplje… Ulje nane može da vam pomogne i u borbi protiv glavobolje.

Hiljadama godina najskuplja i najvrednija od svih biljaka, šafran, koristi se kao začin, za ulepšavanje, ali i kao delotvorni lek. U kući ga vredi imati jer je efikasan kod mnogobrojnih boljki. Za snižavanje holesterola u blenderu usitnite 1 šargarepu i pola celera, a zatim dodajte šolju svežeg soka od pomorandže i pola kašičice šafrana. Sve dobro promešajte i sok pijte ujutru i uveče. Za lečenje bolesnih bubrega u litar vode dodajte 250 gr suvih plodova brusnice. Kuvajte dok bobice ne omekšaju, zatim sadržaj procedite, pa u čaj dodajte kašičicu šafrana. Čaj pijte tokom celog dana. Kod bolnih i obilnih menstruacija u prah istucite kašičicu semena mirođije, dodajte kašičicu šafrana i na to dospite šolju ključale vode. Poklopite i ostavite da odstoji jedan sat, a zatim sadržaj procedite kroz gazu. Ohlađeni čaj pijte tokom celog dana.

Biljka potiče iz Meksika, a raste pored Timoka. Delotvorna je protiv zapaljenja trbušne maramice i kardiovaskularnih tegoba Biljka koju krase nežni beličasti cvetovi u nizu na uspravnoj stabljici, ima ne baš prijatno ime proljevak (Gratiola officinalis), ali je u narodu poznatija kao konjska trava, vodeni troskot, gorki dubačac. Iako deluje da su u pitanju različite biljke, nazivi zapravo odslikavaju mesta gde uspeva. Ima i jedan od najlepših "nadimaka", Milica, koji pokazuje koliko je lepa, omiljena i cenjena zbog lekotivosti. Ova višegodišnja biljka raste na livadama u dolinama pored reka i jezera i u močvarama. Osim po cvetovima, prepoznaje se i po kopljastim listovima pri vrhu krupno nazubljenim. Pradomovina joj je Meksiko, a gaji se u Indiji. Kod nas se najčešće može videti pored Timoka gde ulepšava krajolik od juna do avgusta.

Od maja do kraja avgusta planinske livade, obode retkih šuma, ali i šikare ukrašava višegodišnja zeljasta biljka krestušac (Polygala vulgaris). Momčić, kija, oputina, mlekača samo su neka od imena koje je naš narod ovoj izuzetno lekovitoj biljci nadenuo. Prepoznaje se po uspravnim stabljikama visokih do 35 cm i gusto obraslim listovima, na čijim se vrhovima nalaze upadljive cvasti najčešće plave, ljubičaste i ružičaste boje. Kao nezamenljivi deo narodne medicine veoma je rasprostranjena u Evropi, Aziji, severnoj Americi i dalekom Japanu. Za lečenje se bere tokom cvetanja, tako što se odseče nadzemni deo i suši u buketićima ili u tankom sloju na promajnom mestu u hladu. Koren se vadi neposedno pre cvetanja ili u jesen i takođe suši postepeno na hladovitom promajnom mestu. Od lekovitih sastojaka obiluje triterpenskim saponinima, derivatima presenegina, koji pomažu u izbacivanju nakupljene sluzi.

Prema istraživanju koje je proveo Univerzitet Siracuse, tamna čokolada poboljšava kognitivnu funkciju mozga. Dakle, bolje bismo se sjetili, bolje sudili i bolje koncentrirali. Iako znamo da je tamna čokolada dobra za zdravlje, u normalnim količinama, naravno. Verovatno jer je čokoladi uopšteno teško odoleti i pojesti samo nekoliko kockica, kada ispred nas stoji čitavih 100 grama. Ali nauka je još jednom potvrdila i ohrabrila da jede tamnu čokoladu. Naime, prema istraživanju koje je proveo Univerzitet Siracuse, tamna čokolada poboljšava kognitivnu funkciju mozga. Dakle, bolje bismo se sjetili, bolje sudili i bolje koncentrirali. Kako nam je bitno da nam mozak funkcioniše tokom radnog dana, naučnici su doneli jedini logični zaključak: čokoladu je najbolje jesti za doručak! Pre polaganja ispita pošto utiče na koncentraciju; pre spavanja.