Batate su brašnasti gomolji nalik repi (Ipomea batatas) svojstvenog slatkastog ukusa. To je višegodišnja biljka iz porodice slakova (Convolvulaceae), i zapravo nema nikakve morfološke sličnosti sa našim udomaćenim krompirom (Solanum tuberosum L.)Plodovi batata su žute, narančaste i crvene boje, a za jelo ga je najbolje pripremiti kao i krompir, odakle i njegov udomaćeni naziv "slatki krompir". To gomoljasto korenje može se kuvati, pržiti ili mleti da se dobije brašno. Mladi listovi se pripravljaju i jedu kao španac Izuzetno je ukusan. Uspevaju u Španjolskoj i Francuskoj, a domovina im je Južna Amerika. U Andaluziji batata u potpunosti zamenjuje krompir. Oko 1850. godine zbog nestašice krompira i pretnje gladi, sadili su batatu po Nemačkoj, pa čak i oko Pariza. Lako se kulinarski obrađuje. Od batata se priprema brašno od kojeg se mogu načiniti hleb, vino i mnoga druga jela.

U svetu ga zovu „hleb svetog Jovana”, a zbog slasti i jer ne sadrži kofein i teobromin, preporučuju kao prirodnu alternativu čokoladi. – Pomaže protiv proliva Ako obožavate čokoladu, a ne smete da je jedete jer ste alergični na nju, ili, jednostavno, ne želite da unosite previše stimulansa nervnog sistema, kakvi su kofein i teobromin, pravo rešenje za vas je – rogač! To je mahunasti plod drveta rogaca, koje je poreklom iz Sredozemnog basena a raste i kod nas, zimzeleno je i može da naraste i do 15 metara, a doživi i više vekova. Listovi su mu sjajni, a cvetovi tamnocrveni. Mahuna je zelenkasta, a posle berbe počinje da zri i menja boju do čokoladne. Duga je dvadesetak centimetara i sadrži desetak–petnaest semenki koje liče na lubeničine. Zanimljivo je da se ona pojavljuje tek posle 15 godina rasta drveta, i to samo na ženskom stablu, ali ono mora biti oprašeno s muškog. Rogač cveta u septembru–oktobru.

Neka pravila ponašanja u vezi sa prehladom potpuno su netačna, plod su neznanja i zablude i trebalo bi da ih izbegavate. Ako vam curi nos, boli grlo i osećate se malaksalo, ne morate odmah trčati kod lekara, piti antibiotike, uzimati bolovanje..Prehlada je samo prolazna bolest koja se lako leči, naravno ako znate kako. Pre svega nemojte se utopljavati! Ako imate povišenu temperaturu višak garderobe, ćebe i popijete topao čaj, sam ce učiniti da temperatura vašeg tela raste, raste... Ono što treba da uradite je sledeće: isključite grejanje u stanu, otvorite prozor na nekoliko minuta, obucite nešto od pamuka i popite hladnu limunadu. Ako malo kašljete i kijate ne znači da ste "prikovani" za krevet. Dok mirujete u bronhijama i plućima će se lakše nagomilati sluz što može izazvati bronhitis i upalu pluća.

Mušmula je još jedna biljka iz porodice ruža (uz jabuku, krušku, dunju, šljivu i oskorušu), koja ima više od 100 rodova i 3.000 biljnih vrsta. Drvo naraste do sedam metara, a daje plodove dok je mlado. Često se kalemi na dunju i krušku, i već iste godine može da rodi. U Evropi se gaji milenijumima, posebno u Francuskoj, a bila je veoma popularna u srednjem veku, a smatra se da je poreklom iz centralne Evrope, ili predela oko Kaspijskog mora. Mušmula cveta kasno, krajem aprila, pa joj mrazevi ne mogu naškoditi, a cvetovi su beloružičasti, slični jabukovim. Listovi su duguljasti, takođe slični jabukovim, mat, tamnozeleni i maljavi. Sazreva posle oko 180»-190 dana. Plod, koji liči na krušku ili jabuku, je zelenkastosmeđ, tamnosmeđ, riđ ili čokoladnosmeđ, s proširenom čašicom, i prečnik mu je oko pet centimetara.

Popiti pakovanje multivitamina nije dovoljno da bi opskrbili organizam potrebnom količinom vitamina i minerala ili ga ojačali pred naletom gripe, upozoravaju lekari. Da bi se videli rezultati vitaminske preparate treba uzimati najmanje mesec dana, a da bi se održalo optimalno stanje treba ih redovno konzumirati. Neki ljudi imaju posebne potrebe za povećanim unosom vitamina i minerala, npr. trudnice, vegetarijanci i sportisti. Vegetarijancima nedostaje gvozdje, vitamin B12 i esencijalne masti. Osećajnije osobe koje pate zbog ubrzanog tempa života trebale bi uzimati kalcijum i magnezijum, koji se nazivaju i "antistresnim mineralima". Razdoblje trudnoće takođe zahteva poseban režim unosa hranjivih materija. Folna kiselina je potrebna da bi se u utrobi pravilno razvijao detetov živčani sistem.

Pojedete li šaku badema, oraha ili nekih drugih orašastih plodova na dan, možete značajno smanjiti rizik od smrtonosnih srčanih oboljenja, tvrde u svom izveštaju naucnici iz Bostona. Orašasti su plodovi izvrstan izvor proteina, zdravih ulja i drugih hranjivih materija, posebno E vitamina (koji je antioksidans). Belančevine su biološki vredne, s dobrim rasporedom aminokiselina, pa mogu zameniti one iz mesa. Uz to, orasi, odnosno svi orašasti plodovi, sadrže omega 3 nezasićene masne kiseline (kao i losos), a one poboljšavaju nivo dobrog holesterola i štite srce. Tokom studije, započete 1982., dr. Christine Albert ispitala je uticaj orašastih plodova u ishrani 21.000 lekara. Ustanovila je da je među onima koji su redovno konzumirali orašaste plodove broj smrtnih slučajeva kao posledice iznenadnog srčanog udara bio za 47 posto manji nego među onima koji orašaste plodove uopste nisu uzimali.

Sok od šipka (mogranja,sipurika) može da uspori razvoj raka prostate, pokazali su ogledi vodeni na americkom sveucilištu Wisconsin. Doktor Hasan Muhtar i njegovi kolege tvrde da sok od šipka ima visok nivo polifenola, te je zbog toga jaci antioksidans od crnog vina ili zelenog caja – objavile su svetske agencije. Kada su naucnici u celije raka prostate uneli nisku koncentraciju ekstrakta šipka primetili su usporavanje rasta istih celija. Kada su celije raka prostate iz ljudi uštrcane u miševe hranjenje tih životinja šipkom odgodilo je pojavu tumora. Rast tumora je bio znacajno usporen, a preživljavanje životinja produzeno. Na pitanje treba li sok od šipka preporuciti obolelima od raka prostate, Muhtar je kazao: "Na temelju naših podataka vrlo je moguce da ce proizvesti pozitivno dejstvo".

Pcelinji vosak se koristi u raznim industrijskim granama, veoma je cenjen u medicini, a nezamenljiv je u kozmetici. Vosak cini kožu glatkom i elasticnom, te otpornijom na kožne bolesti. Med ce bez obzira na razvoj prehrambene industrije ostati jedna od najvažnijih namirnica u ishrani kojom se zadovoljavaju potrebe organizma, ali koja je uslov ocuvanja dobrog zdravlja. Pripremite sebi prijatnu laku veceru koja ce vam obezbediti normalan rad creva. Uzmite 1/21 mleka, tri kašike meda, po 30g. suvog grožda, suvih šljiva i suvih smokava. Šljive i smokve potopite u vodu i ostavite preko noci. Šljive ocistite od koštica. Sitno iseckajte smokve i šljive, dodajte suvo grožde, zatim sve dobro izmešajte s medom i mlekom rucno ili mikserom. Med je izvor zdravlja i nada u ozdravljenje. Savremena nauka je u velikoj meri istražila njegova svojstva i oznacila ga kao hranu koja može uticati na dužinu života.

Klica sadrži sve potrebne sastojke koji su neophodni organizmu, a posebno velike kolicine vitamina, minerala i enzima Još je Hipokrat rekao da hrana može biti lek, naravno, ukoliko je pravilno odaberemo, pripremamo i jedemo. Danas se pravilnoj ishrani poklanja velika pažnja, ali, kako strucnjaci kažu, još uvek smo daleko od toga da možemo biti zadovoljni. Na našoj trpezi je previše preradene hrane, posebno pržene, previše je masnoca i šecera, a sirove hrane gotovo da i nema. Osnova zdrave ishrane je zelena hrana, tvrde nutricionisti. Medu njima klice zauzimaju vodece mesto. Zašto? Iz sitnog zrna izrasta nov život s ogromnom energijom i sadrži u sebi sve potrebne sastojke koji su neophodni za zdravlje organizma. Klica sadrži 25 posto više kalorija od mesa, ali ne goji, vec odmah daje energiju, pošto je “živa hrana”. Ne sadrži masti, dakle ni holesterol, hormone i antibiotike, pa je potpuno svarljiva.

Epidemiolozi kažu da gripa još nema, ali da vladaju druge respiratorne infekcije, njemu slične, koje izazivaju adenovirusi. Naravno, protiv virusa nema leka, ali za jačanje otpornosti organizma – ima. Podsećamo ovaj put da su beli i crni luk najbolji čovekovi prijatelji u borbi protiv „kijavice”. Beli luk je prirodni antibiotik, koji će sprečiti komplikacije virusnih infekcija disajnih puteva, koje umeju da budu česte ako je imunitet slab (na primer, upala grla „spusti” se na pluća). Međutim, to ne znači da s ovim povrćem treba preterivati: dovoljan je jedan češanj dnevno, sve ostalo je višak koji organizam, jednostavno, izbaci neiskorišćen. Naravno, ne treba zaboraviti ni njegovo pozitivno dejstvo na srce i krvne sudove, kao i povišen pritisak.

Drvo gorke narandže raste divlje u zapadnim delovima Indije, istocnoj Africi i na Himalajima, a kultivisano u Indiji i zemljama Sredozemnog basena. Plodovi su zelenkastožuti i sitni. Koristi se njena korica, od koje se pravi oranžeat, to jest kandira se, pošto joj je sok gorkasto-kiseo i nije za upotrebu. Etericno ulje, kojeg ima oko 1,25 odsto, sastoji se od d-limona, estera; fenolena i aldehida i ima gorak ukus. Ostali sastojci kore su glukozidi, aurantiamarinska kiselina i tanin. Oranžeat se pravi od raspolovljenih plodova koji se uvoze usoljeni. Pošto se odsole i prokuvaju, korice se oslobadaju mesnatog ploda i koštica i pod pritiskom kandiraju u rastvoru šecera sve jace koncentracije. Gotovi oranžeat cesto se još i glazira. Ukus mu je aromaticno gorak i sladak i narandžast je. Upotrebljava se za domace kolace, slatka jela i bombone.

Mango je jedna od najranije kultivisanih voćki, gajen je u Indiji još pre pet milenijuma. Tamo raste najmanje 500 vrsta manga. Plod mu može biti okrugao, elipsast ili duguljast, a boja varira od zelene do žuto-narandžaste. Kada kupujete mango, birajte neoštećene, čvrste plodove. Za tri do pet dana oni će dozreti na sobnoj temperaturi, a ako ih stavite u frižider, mogu se čuvati oko nedelju dana. Može se jesti zreo, ali ga koriste i zelenog, uz dodatak vinskog sirćeta, soja-sosa, soli i bibera. Takodje, mango se može i zamrznuti, u kriškama ili kao pire. Ako se odlucite za pire, vocku oljuštite, izvadite veliku semenku, pa ga usitnite u mikseru, potom stavite u posudu za led, a kockice kasnije premestite u plastičnu vrećicu. Možete ga zamrznuti i direktno u vrećici ili kutiji. Ako zamrzavate kriške, stavite ih u vrećicu, ne dodajuci šećer ili vodu, i pažljivo zatvorite. U ovom stanju može da se čuva oko godinu dana.

Volimo ga u kolačima i tortama, volimo ga čokoladiranog, čak i kao grickalicu, ušećerenu, presnu ili proprženu. I u pravu smo, jer je vrlo koristan i potreban našem organizmu. Raste i u našim krajevima, a ume da cveta ranije nego što treba, kada se smrzne pa ne rodi. Naravno, u pitanju je badem. Stablo mu je bujno, visoko osam do 12 metara, s karakterističnim trnovitim granama. Grančice su gole, glatke, crvenkaste boje. Lišće je prosto, jajasto sa šiljatim vrhom, lica glatkog i sjajnog, tamnozeleno, a s naličja maljavo. Cvetovi su pojedinačni, dvopolni, srednje krupni do krupni, ružičaste ili bele boje. Plod je koštunica eliptično pljosnatog do okruglog oblika s jednom “semenkom”. Kod zrelih plodova srednja ljuska se odvaja od hrapave, odrvenele unutrašnje, u kojoj se nalazi seme.

Salata je biljka koja prati naše jelovnike skoro cele godine. To možemo zahvaliti velikom broju njenih sorti, koje se jednako uspešno uzgajaju u rano prolece, leti, pa cak i preko zime. Njen najveci deo, cak do 95 odsto cini voda. Medjutim, iako je salata kao energetski izvor gotovo beznacajna (100 grama salate sadrži 63 kJ ili 15 kcal), to nimalo ne umanjuje njenu hranljivu vrednost. Naprotiv, ona obiluje dragocenim mineralima i vitaminima. Od mineralnih sastojaka najviše ima kalcijuma (24 mg%) i gvožda (0,5 mg%), znatne kolicine magnezijuma, joda, mangana, kobalta, nikla, silicijuma i bakra. Od vitamina najbogatija je vitaminom C (24 mg%), karotinom (0,12 mg%) i gotovo svim vitaminima grupe B, te vitaminom E.

Alge su neizostavni deo celovitog obroka jer osiguravaju kvalitetne minerale potrebne za pravilan metabolizam. Zahvaljujući svom mineralnom sastavu, morske alge čiste organizam izbacujući kisela dejstva savremenih prehrambenih proizvoda te pomažu uspostavljanje bazne kakvoće krvi. One su ujedno namirnice koje štite organizam od različitih poremećaja zdravlja, bilo da su u pitanju degenerative bolesti ili teška oboljenja, kao što je karcinom te razne druge savremene bolesti, poput visokog krvnog pritiska, ateroskleroze, alergije, artritisa, reumatizma, živčanih bolesti itd. Redovno konzumiranje algi snaži organizam i utiče na dugovečnost. Alge obiluju gvozdjem, kalcijumom, jodom, vitaminima B grupe, vitaminima A i C te drugim hranjivim sastojcima.