Nutricionistički gledano, banana je energetska bomba. Najpoznatije su žute banane, koje mnogima menjaju obroke ili nadopunjuju ishranu.. Banane su jedne od danas najjeftinijih i najdostupnijih namirnica, koje zahvaljujući fruktozi prednjače u svojoj nutricionističkoj vrednosti. Ugodnog su ukusa i smatra se da poseduju lekovita svojstva i da ublažavaju simptome mnogih bolesti. Banane obiluju hranjivim materijama, mineralima, vitaminima A, B6 i C, sadrže fosfor, mangan, magnezijum, kalijum i folnu kiselinu. Upravo zbog toga, mnogi je krive za višak kalorija i nastoje izbegavati.Naucnici posebnu pažnju usmeravaju na jedenje zrelih banana. Naime, nedovoljno zrele banane u svom razvojnom stadijumu sadrže belančevinu koja, prema istraživanjima, suzbija delovanje enzima odgovornih za razlaganje skroba u organizmu, a proizvode ga žlezde slinovnice u ustima i gušterača. Belančevina nestaje u daljnjem sazrevanju.

Iako su mlečni proizvodi, prvenstveno mleko, najbolji izvor kalcijuma, minerala važnog za zdrave kosti, zube i ispravno funkcionisanje mišića, ćelija i nerava, mnogi ih ne konzumiraju jer su vegani ili ih ne smeju konzumirati zbog netolerancije na mlečni šećer laktozu. U tom slučaju izvor kalcijuma trebaju potražiti u lisnatom povrću, mahunarkama, voću i ribi, preporučuje nutricionisti. Odraslim osobama u dobu od 19 i 64 godine potrebno je dnevno oko 700 miligrama kalcijuma, što je jedna čaša obranog mleka, no zbog netolerancije ne laktozu ili nemogućnosti varenja mlečnog šećera neki ga ne smeju konzumirati. Kalcijum je najčešći mineral u telu, vitalan za kosti i zube. Organizam pomaže u održavanju zdravih krvnih sudova, reguliše krvni pritisak i sprečava otpornost na insulin koji može dovesti do dijabetesa tipa 2. Kalcijum se ne proizvodi u telu, tako da ga moramo uzimati hranom.

Neke materije iz spanaća mogu usporiti varenje masnoća i prevariti osećaj gladi, pokazuje studija. Iako je želudac još poluprazan, vec osećamo da smo siti pa je spanać tako odlična dijetna namirnica koja može pomoći u skidanju suvišnih kilograma.. Dobro ga je jesti uz hamburgere, pite i drugu masnu hranu. Osim toga spanać podstiče probavu i pomaže kod probavnih smetnji te podstiče izlučivanje mokrace iz organizma zbog visokog postotka kalijuma. Zato se preporučuje kod bolesti mokraćnih puteva i srca jer rasterećuje rad bubrega i srca te ujedno snižava krvni pritisak. Druga studija pokazuje da zeleno povrće, uključujući i spanac, pomaže u održavanju pamćenja i sprečava zaboravljivost. Stariji ljudi koji jedu puno "zeleniša" imaju oštriji mozak i mentalno su mlađi pet godina od vršnjaka koji ne jedu povrće. Veruje se da je za to najodgovorniji vitamin E, kojim obiluje zeleno, lisnato povrće.

Biljka sutherlandia odavno se koristi u afričkoj tradicionalnoj medicini kao lek za mnoge bolesti. Na brdima zapadnog Capea i Zululanda raste prelep cvet čije je puno latinsko ime Sutherlandia Frutescens Microphylla. Ta biljka odavno se koristi u tradicionalnoj medicini. Narod Sun je zove Insisa ("ona koja odagnava tamu") i koristi je za podsticanje energije i kao jak antidepresiv. Sangome, vračevi naroda Zulu, zovu je Unwele ("veliki lek") i njome su uspešno ublažavali posledice pandemije španske gripe 1918. Narod Tswana zove je Mukakana i njome leči gonoreju i sifilis, dok Afrikaneri, potomci holandskih doseljenika, sutherlandiju zovu Kankerbossie ("grm za kancerozne bolesti") zbog blagotvornog delovanja kod onih koji su oboleli od tumora unutrašnjih organa.

Strucnjaci Medicinskog centra cikaškog Raš univerziteta ustanovili su da redovno konzumiranje vecih kolicina povrca znatno smanjuje probleme sa pamcenjem u starijim godinama. Tokom šestogodišnjeg istraživanja, koje je obavio americki tim, pokazalo se da su stariji ljudi, koji su prijavljivali kako dnevno pojedu 2,8 porcija povrca, za 40% manje patili od gubitka pamcenja i drugih oblika mentalnog opadanja od onih ispitanika koji su tokom dana konzumirali manje od jedne porcije povrca. Tim sa pomenutog Univerziteta pratio je 3.718 ljudi starosti od 65 i više godina, koji su popunjavali upitnike o tome šta jedu, a uz to su bar dva puta godišnje tokom trajanja studije radili testove mentalnih sposobnosti.

Dunja je veoma stara vocka, poreklom iz Persije, Anadolije, a možda i Grcke i s Krima. Stablo naraste do sedam metara i lici na jabukovo, a i list podseca na nju, samo što je ceo na ivicama. Cvet je takode slican jabukinom, ali i kruškinom, svetloružicast je ili beo, a raste pojedinacno. Plod je nepravilnog oblika, ponekad slicniji jabuci, a ponekad kruški, zlatnožut, prekriven dlacicama, izuzetno ugodnog mirisa, zbog cega su ga naše bake cuvale na ormarima da im namiriši spavacu sobu. Smatra se da su one slicnije jabuci socnije i slade. Kora dunje je dosta debela, a “meso” oporo i gorkasto, sa skupljajucim kiselkastim ukusom. Zbog toga mnogi ne vole da je jedu sirove, nego samo skuvane. Sirup od dunja može da se koristi kao dodatak drugim napicima koji se koriste kod proliva, pošto ova vocka steže, ali i za lecenje sluzokože grla, krajnika i drugih disajnih puteva.

Poreklom je iz Kine, Amerike i Evrope, kao i s Kavkaza. U severnu Evropu preneli su je Rimljani. Drvo šljive naraste pet do sedam metara, cvetici su joj belozelenkasti, a plodovi mogu biti tamnoplavi, ljubicasti, zeleni ili žuti. Dužina im varira od tri do šest centimetara, mogu biti duguljaste ili okrugle (ringlovi), imaju somotastu ljusku i slatko meso, s pljosnatom košticom u sredini. Danas je poznato dvestotinak vrsta šljiva, a dele se u cetiri glavne kategorije: evropsku, japansku, demson i mirabel i šeri šljive (ponekad se mogu naci i kao divlje). Stvoren je i hibrid šljive i kajsije, nazvan plamkot ili plaot. Šljive mogu da se jedu sveže, od njih se pravi pekmez i sok, a cesto se i suše. Bez obzira na oblik, one stimulišu rad creva, zahvaljujuci supstanci koju sadrže u ljusci. Stoga, ako želite da izbegnete taj efekat, možete da ih oljuštite.

I naši povrtari je gaje te se može pronaci i na našim tezgama. Kako je prepoznati? Daikon ima dugacak beli (mada može da bude i crn i krem) zadebljali koren sa svetlozelenom pigmentacijom, a može da naraste od 12 do trideset centimetara, pa i više, dok mu je precnik od cetiri do šest centimetara, s pojedinim primercima koji dostižu i precnik fudbalske lopte. Otud mu i ime: na japanskom, “daj” znaci veliki, prostran, a “kon” koren. Težina pojedinih primeraka dostiže i 40 kilograma! Ipak, preporucuje se da se izvade iz zemlje pre no što postanu tako gigantskog rasta. Ova vrsta rotkve ima socno, hrskavo “meso” bele boje, a ukus joj je mnogo blaži nego naše baštenske rotkvice, slatkast (sadrži mnogo vocnog šecera, fruktoze) i svež. Treba birati cvrste i nenaborane primerke, koje deluju teško i imaju sveže lišce (pošto se i ono koristi) i smestiti ih u plasticnu kesu. U frižideru mogu da se cuvaju oko nedelju dana.

Dobar je diuretik, pa reguliše i krvni pritisak, ali i ubrzava borbu protiv celulitisa .Paštrnak po svojim prehrambenim i lekovitim svojstvima ide u red najvrednijih povrtnih kultura, a u nas je u mnogim krajevima gotovo nepoznat. I gde je poznat - koristi se samo uglavnom samo za dodavanje slasti supi. Energetska vrednost 100 grama jestivog dela paštrnaka odgovara otprilike energetskoj vrednosti decilitra mleka (315 kJ ili 75 kcal). Paštrnak sadrži najviše ugljenih hidrata (14,5 odsto), belančevina (oko 1,3), a masti oko 0,4 procenta, što je sve skupa u granicama ostalog korenastog povrća. Od ostalog korenastog povrća izdvaja ga visok sadržaj mineralnih sastojaka (800 do 1200 mg%). Gotovo polovina toga otpada na kalijum (450-700 mg%) što je od posebnog fiziološkog značaja. Kalcijuma i fosfora ima podjednako (48-50 mg%). Pored toga, bogat je magnezijumom i sumporom, a nisu beznačajni ni gvožđe i bakar.

Heljda je zahvalna žitarica. Uspeva na razlicitim zemljištima - lakim, peskovitim i teškim tlima. Kratkog je vegetacionog perioda i brzog rasta. Sazreva za otprilike tri meseca od casa sejanja, pa je vrlo pogodna kao predusev, jer brzim rastom prigušuje korov. Heljda ima jednu vrlo zanimljivu osobinu koju nema nijedna druga žitarica. Na zeljastoj stabljici razvija se i do 2000 krupnih i mirisnih, belih, ružicastih i crvenih cvetova, složenih u grozdaste cvasti, vrlo bogate nektarom, pa ih rado posecuju pcele. Cvetovi se razvijaju neujednaceno tako da vreme cvetanja traje i do trideset dana. Stoga napredniji poljoprivrednici koriste tu prirodnu simbiozu pcela i heljde dvojako: dovoze košnice pcela i povecavaju prinos heljde maksimalnom oplodnjom, koja ponekad može biti i do 50 posto veca od one bez pomoci pcela. U nekim zemljama seju heljdu ponajpre zbog meda, jer je heljdin med vrlo kvalitetan i cenjen.

Mak je osušeno seme jednogodišnje biljke maka poreklom iz Azije. Biljka naraste do metar i po, ima velike, duguljaste narovašene ili pilasto nazubljene listove. Cvetovi su vecinom beli, s ljubicastom mrljom pri dnu, ili purpurnoljubicasti, s tamnoljubicastom ili gotovo crnom mrljom. Gledane golim okom, cini se da su plave ili sive semenke maka okrugle, no zapravo su bubrežastog oblika. U kilogramu maka ima oko dva miliona zrnaca. Semenke su gotovo bez mirisa, njihov se orahu slican ukus razvija tek kuvanjem ili pecenjem. Sadrže oko 50 odsto masnog ulja (Oleum papaveris) te proteinske supstance i organske baze, poput alkaloida papaverina.

Istraživanje koje je sprovedeno na starijim osobama u Holandiji pokazalo je da svakodnevno konzumiranje raznih proizvoda od kakaa pozitivno utice na zdravlje, a posebno na niži nivo krvnog pritiska. Ispitanici su svakodnevno konzumirali cokoladu, cokoladne pudinge, kakao napitke ili slicne proizvode od kakaa. Tako su na dan redovno unosili kolicinu kakaa kao onoj u 10 grama cokolade. Ova je studija do sada najjaci dokaz o pozitivnim zdravstvenom dejstvu kakaa. On je bogat izvor flavanola za koji se smatra da utice na elasticnost krvnih sudova i vena. Zaboravite na utrljavanje kakaova maslaca u kožu, jer bi je šoljica vruceg kakaa mogla vise pomladiti, porucuju naucnici. Oni su ustanovili da je nakon 3 meseca koža žena koje su dnevno ispijale šoljicu antioksidansima bogatog vruceg kakaa postala nežnija, dobila je više vlage i postala je manje osjetljiva na opekline od sunca.

Pošto sadrži mnogo vode, i to one koja odlazi u sve celije i tkiva, lubenica leti izvanredno hladi, a pošto je i slatka, može da posluži i kao poslastica
U vrelim letnjim danima nema boljeg i ukusnijeg nacina za nadoknadu vode izgubljene znojenjem od – lubenice. Naime, ova vocka (u stvari, povrce iz roda krastavaca i tikava) sadrži i do 95 odsto vode, pa i trenutno gasi žed, ali njen sok odlazi i u sve celije i tkiva, pa ih rashladjuje, a, zahvaljujuci šeceru (osam grama na 100 grama, što daje 36 kcal, odnosno 153 kJ) – i hrani. Još ako je dobro rashladjena – zaista smanjuje potrebu za vodom. Zanimljivo je da lubenica vodu ne ispušta odmah, jer organizam prvo mora da svari njenu tkivnu rešetku (od celuloze), što može potrajati, a to je i prednost u odnosu na cašu bilo kojeg rashladjenog napitka, jer telo postepeno dobija tecnost.

U ishrani valja uzimati mnogo svežeg voća i povrća, do 100 grama mesa na dan, prvenstveno peradi i ribe, i male količine ulja dobrog kvaliteta O pravilnoj ishrani danas se mnogo govori, ali se najčešće ne zna tačno šta se pod ovim podrazumeva, jer se u svakodnevnom govoru često govori i o zdravoj ishrani. Po preporukama Svetske zdravstvene organizacije, pravilna ishrana se zasniva na unošenju velike količine svežeg povrća i voća, cerealija, ili žitarica, male količine mesa od peradi ili kvalitetne ribe i sasvim male količine ulja dobrog kvaliteta. Zdravstveno bezbedna hrana znači i da ona nije kontaminirana ni mikrobiološki, ni hemijski ni radiološki, jer ima mišljenja da i ovako zagađena hrana može biti uzrok pojavljivanja malignih bolesti. Sva hrana koja se uvozi, posebno iz predela gde je velika vlaga i visoke temperature, mora biti pregledana na postojanje mikotoksina.

Ljudi koji redovno piju zeleni caj izloženi su manjem riziku da usled starenja dožive pogoršanje mentalnih funkcija, zakljucili su japanski naucnici. Istraživanje, kojim je obuhvaceno više od 1.000 Japanaca starijih od 70 godina, pokazalo je da što više zelenog caja piju, veca je njihova šansa da i u starosti ocuvaju kognitivne sposobnosti. Ovaj zakljucak donesen je na osnovu laboratorijskog eksperimenta koji je pokazao da odredeni sastojci zelenog caja štite celije mozga od oštecenja poput onih koja nastaju kod Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Naucnici pretpostavljaju da bi potencijalni pozitivni efekti zelenog caja mogli da budu odgovorni za to što se u Japanu, gde ljudi tradicionalno piju dosta zelenog caja, beleži znacajno niža stopa demencije, a posebno Alchajmerove bolesti, nego što je to slucaj u Evropi i Severnoj Americi.