Meditacija utice na smanjenje stresa, fizicki izgled, pamcenje, no leci i mnoge bolesti. Imajte na umu da možete meditirati i sami, kod kuce, i to bez neke tacno odredjene tehnike. Dovoljno je da sledite nekoliko pravila: osigurajte sebi mirno mesto i vreme u kojem vas niko nece ometati. Pustite umirujucu muziku. Pronadjite neki posebno inspirativan tekst illi pesmu, možete cak i pokušati sa slikom koja vas nadahnjuje. Polako dišite i pokušajte u sebi da probudite pozitivne osecaje iz teksta ili slike. Kreativna vizualizacija obicno se praktikuje kao deo meditacije. Prvo se opustite meditativnom tehnikom ili polaganim disanjem. Zatim možete upotrebiti neku od tehnika vizualizacije ili sami stvoriti svoju. To je odlicno kada želite da ostvarite neki cilj: zamislite sebe kako ste sretni i zadovoljni postignutim. Zamislite kako nazivate prijatelje i rodbinu i govorite im šta vam se lepo dogodilo.

Lisnata cikorija nije naročito proširena kao povrtarska kultura, no ipak se dosta uzgaja u zemljama Zapadne Evrope, posebno u Belgiji, Francuskoj i Holandiji. U Italiji se mnogo uzgaja jedna njena varijanta, takozvana crvena cikorija. Na našim pijacama naići ćemo uglavnom na tri vrste cikorije. Prva i najzanimljivija je svakako ona s dugačkim mesnatim listovima koji oblikuju valjkastu glavicu bledožućkaste do sasvim bele boje. Na tržnicu dolazi najčešće pod imenom radič, a u nekim krajevima i kao cikorija. Radi se zapravo o visokokultivisanoj lisnatoj cikoriji čija lisna rozeta se u određenoj fazi razvoja na vrhu poveže, pa se listovi čvrsto priljube jedan uz drugi i rastu u visinu. Unutrašnji listovi, lišeni svetlosti i sunčevih zraka, gube hlorofil, postaju bledožućkasti do sasvim beli, mekani i vrlo ukusni, gubeći nešto od gorčine svojstvene cikoriji, koja dolazi do glikozida i intibina.

Poznata muka: višak masti u organizmu. Bilo da su u vidu omraženih masnih naslaga na bokovima, zadnjici, stomaku ili na drugim mestima, bilo da se talože po krvnim sudovima i povecavaju rizik od infarkta. Jasno je: viška masnoca treba se otarasiti - a evo i neke hrane koja vam može pomoci u tome i saveta kako da je upotrebite. Cvekla: pospešuje rad metabolizma i protok žuci, a to je veoma važno za sagorevanje masti. Gvožde i folna kiselina, koji se nalaze u cvekli, snižavaju nivo masti u krvi, tako da se ne taloži na krvnim sudovima. Nije loša ideja da sok od cvekle pomešate sa sokom od pomorandže - vitamin C pospešuje dejstvo gvožda. Surutka: u njoj je jako veliki sadržaj vode, a sadržaj kalorija i masti je vrlo mali. Pored vode, surutka sadrži veliku kolicinu kalijuma, kalcijuma, belancevina i vitamina B2, a sve to pospešuje razgradnju masti, a uz to jaca i imunološki sistem.

Iako se, prevedeno s latinskog, zove persijska šljiva, breskva je, zapravo, poreklom iz Kine i smatra se da je u Evropu doneo Marko Polo. Ovih koštuničavih voćki ima raznih vrsta, koje se razlikuju po veličini i boji kože i mesa (od bledožućkaste do narandžaste), a u poslednje vreme pojavile su se i one bez karakterističnih dlačica na koži – nektarine. Kao i većina voćki, i breskve i nektarine sadrže mnogo vode (87,5, odnosno 86 grama u 100 grama), ali i dosta ugljenih hidrata (9,44, prema11,8), pa im je kalorijska vrednost 42, odnosno 57 kcal, ili 175, odnosno 235 kJ u 100 grama. No, biljnih vlakana ima samo breskva (1,68 grama). Tu su i slobodne organske kiseline i mnogi minerali. Kalijuma u breskvi ima i do 363 mg%, a u nektarini 210, kalcijuma 20 (5 mg%), fosfora 34 (16), magnezijuma 16,2 (8), gvožđa 0,6 (0,15).

Iako je identifikovano više od 20 gena koji mogu da se dovedu u vezu s debljinom, zna se da se nasleđuje samo sklonost ka gojaznosti Svakog dana iz medicine stižu potvrde da se neka bolest nasleđuje u većoj ili manjoj meri, otkrivaju se geni odgovorni za prenošenje bolesti u jednoj porodici, ali, s druge strane, sve više se izdvaja medicinski stav da se neke bolesti, iako nasledne, ne moraju obavezno dobiti, odnosno da se nasleđuju samo sklonosti ka oboljenju. Zdravim načinom života, češćim i redovnim kontrolama ili sistematskim pregledima, kojima bi se eventualna bolest otkrila u što ranijem obliku, ona se može potpuno izbeći ili bar umanjiti njene posledice. U medicini je prihvaćen aktivan stav, bilo da je reč o nasleđivanju gojaznosti, zdravstvenih problema s venama ili ozbiljnih bolesti srca, dijabetesa ili raka. Ali u svakodnevnom životu još uvek se, na primer, za gojaznost, najčešće kao opravdanje ističu nasleđeni geni.

Dokazano je da likopen, kojeg najviše ima u paradajzu, ima veliku ulogu u smanjenju rizika nastanka mnogih bolesti, ukljucujuci i rak. Likopen je jedan od najperspektivnijih suplemenata iz kategorije antioksidansa jer štiti od infarkta i smanjuje rizik za 40 posto. Ipak, likopen se najviše procuo zbog zaštite proširene prostate od nastanka raka. Likopen je standardni sastojak prostate pa kad ga nestane, može se smatrati da su nastale ozbiljne promene. Studija koja je trajala pet godina, a sprovedena je na 48.000 muškaraca starijih od 50 godina, pokazala je kako desetak obroka kuvanog paradajza nedeljno spušta rizik na donju granicu, a pretpostavlja se da likopen deluje zaštitno i protiv drugih vrsta raka. Kad se kaže “kuvani” paradajz, misli se toplinski obraden i otopljen u masnoci jer sirov paradajz nema gotovo nikakvo dejstvo.

Smatra se da je srodan koštunjavom vocu, ali je, zapravo, leguminoza, kao pasulj Kikiriki je pomalo neobicna biljka. Za njegov plod se smatra da je, kao i ostale grickalice, srodan orašastom vocu, ali nije. On je, zapravo, leguminoza, to jest, srodan je pasulju i grašku, na koji i lici u jednom stadijumu razvoja. Plod kikirikija ima tamnosmedu opnu u kojoj je tanka, mrežasta mahuna boje ljudske kože. U njoj ima po nekoliko semenki. Kikiriki zovu i zemaljski orah jer posle cvetanja biljka “pada” na tlo i ukopava mahune u zemlju, gde ostanu dok ne sazru. Kikiriki se prodaje u ljusci, koja mora da bude cela i da se zrna ne cuju kada se promucka, ili oljušten, presan ili pecen (soljen ili ne). Ovaj plod bogat je mastima i proteinima: u 100 grama ima 49,24 grama masti, odnosno 25,80 grama belancevina. Sadrži i 6,5 grama vode, 16,14 grama ugljenih hidrata i 8,5 grama vlakana.

Mnogi ne znaju da dve trećine proteina potrebnih u ishrani treba da bude biljnog porekla Proteini (belančevine) su neophodni za svaku reakciju u našem organizmu, “umešani” su u vid, imuni sistem, rad mišića, neki od njih su hormoni (hormon rasta, insulin), a bez njih ne mogu da se izgrađuju tkiva, odnosno ćelije. Oni su i enzimi, koji učestvuju u milijardama hemijskih reakcija u organizmu, a deo su i ćelijskih membrana i potpomažu ulasku potrebnih molekula u ćelije i njihovom izlasku iz njih. Stoga održavaju efikasnost organizma i ponovo uspostavljaju pravilan rad unutrašnjih organa. Sastavljeni su od amino-kiselina, a telo je u stanju većinu da proizvede samo, izuzev devet, koje moramo uneti hranom. Ako te takozvane esencijalne amino-kiseline ne unesemo hranom, organizam će ih uzimati iz sopstvenih proteina, odnosno iz mišića, da to nadoknadi.
Gde možemo naći proteine?

Zatvor je jedan od najčešćih gastroenteroloških problema, a mogu ga uzrokovati ishrana siromašna vlaknima, a bogata mastima i šećerom. Naravno da i stres, smanjena fizička aktivnost, i dehidracija takođe mogu sprečiti normalno pražnjenje creva. Osobe koje pate od čestih zatvora trebale bi u ishranu da unesu više namirnica bogatih vlaknima i piti više tecnosti, savetuju stručnjaci. Jedan od najboljih lekova protiv zatvora su mekinje. Integralne žitarice, povrće i voće takođe su bogati vlaknima. Koristite li laksative, obavezno se savetujte sa lekarom. Na rad debelog creva mogu štetno da uticu i razni lekovi kao što su tablete za regulaciju krvnog pritiska, antidepresivi i tablete protiv bolova. Od biljnih cajeva kod zatvora pomazu biljke, sena i krusina.

Ako vam je imuni sistem u redu, on uništi svaki patogen, bez obzira da li je to virus, gljivica ili izmenjena celija koja je na putu da postane kancerozna. Naš sistem za odbranu to radi tako što svakog sata oslobada deset miliona proteina zvanih antitela. Ovakva budnost i artiljerija zahtevaju izdašne zalihe hranljivih materija. Lekari kažu da je loša ishrana najvažniji razlog slabljenja imuniteta kod zdravih osoba. Pojedine namirnice jacaju imunitet više od ostalih. Junetina: Jaca vaše slabe tacke Manjak cinka je jedan od najcešcih nedostataka vitamina koji se javljaju kod odraslih , narocito kod vegetarijanaca i onih koji jedu manje juneceg mesa, najboljeg izvora ovog minerala koji jaca imunitet. Cak i blagi nedostatak cinka povecava rizik od infekcije. Cink je veoma važan za razvoj belih krvnih zrnaca, neustrašivih celija imuniteta koje prepoznaju i uništavaju bakterije, viruse i druge negativce.

Biljka je visoka do metar, veoma je izdržljiva, a njeni podzemni delovi upotrebljavaju se kao zacin. Potice iz Indije i ima ga oko 750 raznih vrsta. Osušen koren ima snažan aromatican miris i aromaticno-gorak ukus. Poseduje izdanke dugacke do pola metra. Na tržište dolazi oguljen, sušen, rascepan po dužini i izrezan na deset do dvadeset centimetara dugacke komade. Koren idirota je žuckastobeo s crvenkastim sjajem i svetlosmedim brazdama. Idirot se spominje kao dodatak lekovima i parfemima još u tekstovima pisanim hijeroglifima. Sredinom 16. veka odomacio se u Evropi. U kuhinji se retko kad upotrebljava kao zaseban zacin, ali ga ima u raznim mešavinama. Žvakanje korena idirota služi za odvikavanje od pušenja. U medicini je poznat kao sredstvo za želudac, kod slabog apetita, viška želudacne kiseline, kao i za otklanjanje nadimanja, normalizovanje rada žuci i izlucivanja mokrace, i protiv krvarenja desni.

Iako je voće, dinja (kao, uostalom, i lubenica) spada u porodicu krastavaca! Smatra se da potiče iz tropske Afrike, ali se za primat kao njena postojbina bore i Indija i Iran. Dinja ima zelenih i narandzastih, ali su i jedne i druge podjednako sočne, slatke i niskokalorične (u 100 grama 122 kJ, ili 29 kcal). Najpoznatiji svetski kulinari, Francuzi, našli su joj pedesetak načina primene – uključujući supe, palačinke ili slana i ljuta jela s dinjom, a kod nas se ipak koriste samo kao poslastica i letnje osveženje. U 100 grama dinja ima 42 miligrama vitamina C, vitamina grupe B i 17 mikrograma folata, kao i 7 mikrograma vitamina A (naravno, više u narandžastim). Imaju i mnoštvo mineralnih soli: kalcijuma 11 miligrama, gvožđa 0,21 mg%, magnezijuma 11, fosfora 17, kalijuma čitavih 309, a natrijuma svega 9, ima i cinka, bakra, mangana i selena, kao i 10 mg% biljnih hormona – fitosterola.

Da bi memorija bila očuvana, trebalo bi je redovno vežbati. Intelektualni kapaciteti se smanjuju kada je moždana aktivnost ograničena, slično sportisti koji gubi kondiciju kada ne trenira. Na rođenju svi imamo “kapital” od 14 milijardi nervnih ćelija koje se stručno zovu neuroni. Oni su međusobno povezani sinapsama, tankim membranama koje sprovode selekciju informacija. Kvalitet sinapsi određuje kakvo će biti pamćenje. Osim njih, na memoriju utiču i različite supstance, kao što su glikoza, fosfor, kiseonik, B vitamini i određene masne kiseline. Njihov nedostatak može izazvati pad koncentracije, osećanje umora i poteškoće u memorisanju podataka. Kada u ishrani nisu zastupljeni navedeni sastojci, potrebe našeg nervnog tkiva nisu zadovoljene. Upravo zato pri većem intelektualnom naporu, kao što je, na primer, spremanje ispita, neophodno je uzimati potrebne supstance hranom ili u obliku vitaminskih preparata.

Culi ste da meditiranje smanjuje kolicinu svakodnevnog stresa i uopsteno pozitivno deluje na stanje duha i tela, ali niste znali kako poceti. Možda je centrirajuca meditacija rešenje za vas. Nju je osmislio Thomas Keating, americki svestenik, radi kontemplativne prakse. Iako je nastala u hriscanskom okruženju, tu jednostavnu meditaciju može praktikovati svako, bez obzira na veru, rasu i pol. Za njeno ovladavanje potrebno je proci kroz pet koraka: Odaberite rec koja za vas ima pozitivno znacenje. Ako ste religiozni, to može biti Isus, ili Bog, no isto tako i neki opsti pojam, poput ljubavi, mira i Vreme Centrirajuca meditacija traje 20-ak minuta. Idealno bi bilo da je praktikujete svakodnevno i, po mogucnosti, u isto vreme. Keating preporucuje rano jutro ili sumrak slobode. Sednite i zatvorite oci. Najvažnije je da vam je udobno, ali da istovremeno vaša leda budu uspravna. Svejedno je sedite li na podu ili na stolici.

Voće i povrće nije samo niskokalorično, već smanjuje osećaj gladi i umanjuje apetit. Paradajz je pravi šampion kada je u pitanju gubitak viška kilograma. Glavni adut paradajza je - likopen. Crveni pigment koji se nalazi u paradajzu smanjuje masti u organizmu. Likopen je takođe odgovoran za osećaj sitosti, a kao rezultat toga, dovodi do osećaja zadovoljstva. Naučnici sa univerziteta Redinga su uradili malo istraživanje. Da bi dokazali da paradajz utiče na gubitak kilograma oni su u istraživanje uključili sedamnaest žena srednje građe, starosti od 18 do 35 godina. Volonterima su ponuđeni sendviči sa šargarepom, paradajzom ili krem sirom. Najveći broj žena izabralo je sendvič sa paradajzom. I još nekoliko prednosti u korist crvene ishrane - paradajz značajno smanjuje rizik od raka i kardiovaskularnih bolesti, štiti kožu od štetnih sunčevih zraka i ubrzava zarastanje rana.