Dve supene kašike maslinovog ulja smanjuju rizik od srčanih bolesti za oko 30 odsto, tvrde španski stručnjaci. Još jedno u nizu istraživanja uticaja maslinovog ulja na zdravlje ljudi pokazalo je da ovaj mediteranski dodatak jelu blagotvorno deluje na naš organizam i srce. Tim španskih stručnjaka ispitivao je ishranu četrdeset hiljada odraslih tokom dve decenije i ustanovio da maslinovo ulje pomaže rad srca i krvnih sudova. Rezultati, objavljeni u stručnom časopisu „American Journal of Clinical Nutrition”, pokazali su da je maslinovo ulje, presudno za zdravu ishranu. „Istraživači su došli do veoma značajnih rezultata. Potvrdili su da je maslinovo ulje dobro za srce”, kaže doktor Čarls Knajt. Maslinovo ulje je izvor zdravih nezasićenih masti i materija koje mogu smanjiti upalne procese u telu, a naučnici tvrde da može smanjiti rizik od nastanka ugrušaka u krvi.

Ispijanje tri šoljice kafe na dan može smanjiti rizik od Alchajmerove bolesti, pokazuje istraživanje američkih naučnika. Naime, održavanjem visokog nivoa kofeina u krvi i to pijenjem kafe, sprečava se početak pojave demencije kod starijih od 65 godina. Istraživanje je sprovedeno na 124 osobe uzrasta između 65 i 88 godina s blagim kognitivnim oštećenjem, odnosno ranim znakom Alchajmerove demencije. Za sve učesnike istraživanja moglo se pretpostaviti da će razviti bolest u okviru narednih nekoliko godina. Rezultati su pokazali da kod svih ispitanika s nivoom kofeina u krvi iznad 1200 ng/ml nije zabeležen razvoj Alchajmerove bolesti u sledeće dve do četiri godine. Glavni ili jedini izvor kofeina kod tih osoba bila je kafa, ali se ipak ne može tvrditi da će umerena konzumacija kafe u potpunosti zaštiti ljude od Alchajmerove bolesti, ali će značajno doprineti smanjenju rizika od nje.

Svakodnevno konzumiranje table crne čokolade tokom deset godina je veoma korisno za osobe s povećanim kardiovaskularnim rizikom jer može da spreči infarkt i šlog, utvrdio je tim australijskih stručnjaka sa Univerziteta Monaš u Melburnu. To je ustanovljeno na uzorku od više od 2.000 Australijanaca, koji su tokom decenije svakodnevno jeli po 100 grama čokolade sa 70 i više odsto kakaoa, prenosi AFP. Vođa istraživanja Ela Zomer tvrdi da se na ovaj način tokom deset godina među 10.000 ljudi može izbeći 70 kardiovaskularnih akcidenata sa smrtnim ishodom i još 15 bez takvog ishoda. Zomerova tvrdi da crna čokolada može čak da bude alternativa terapije lekovima kod ljudi s povećanim kardiovaskularnim rizikom, ali može da se primenjuje i uz terapiju medikamentima. U osobe s povećim kardiovaskularnim rizikom australijski tim je ubrojao one koji pate od povišenog pritiska ili holesterola ili koji su gojazni.

Piperin, sastojak koji crnom biberu daje karakterističan ukus, blokira stvaranje novih masnih ćelija, a istraživanja su potvrdila da piperin snižava nivo masnoća u krvi. U časopisu Journal of Agricultural and Food Chemistry objavljena je studija koja objašnjava zašto je crni biber dobar protiv masnoća. Naime, naučnici ukazuju na piperin, sastojak koji crnom biberu daje karakterističan ukus, prenosi portal Vitamin. Piperin takođe blokira stvaranje novih masnih ćelija, a istraživanja su potvrdila da piperin snižava nivo masnoća u krvi. Crni biber se vekovima koristi u tradicionalnoj istočnjačkoj medicini u lečenju stomačnih poremećaja, lečenju bolova i upala.

Svakodnevno konzumiranje soka od nara dovodi do „vijagra efekta” - pozitivno utiče na libido i podiže nivo testosterona. Osim toga, popraviće vam raspoloženje i poboljšati memoriju. Nar je odavno poznat kao „supervoće”, bogato vitaminima i antioksidantima, a nova studija je pokazala da pozitivno utiče i na libido. Kod muškaraca i žena koji su tokom dve nedelje pili po jednu čašu soka od nara dnevno zabeležen je porast nivoa testosterona, što povećava želju za seksom kod oba pola, prenosi „Dejli mejl”. Istraživanje tima naučnika sa Univerziteta u Edinburgu u kojem je učestvovalo 58 ispitanika starosti između 21 i 64 godine pokazalo je da je nar odličan prirodni afrodizijak. Tokom dvonedeljnog istraživanja, kod ispitanika je zabeležen značajan porast nivoa testosterona, koji, osim na želju za seksom pozitivno deluje i na jačanje kostiju i mišića.

Pojedite punu šaku orašastih plodova dnevno i smanjiće se potreba za odlaskom lekaru, tvrde naučnici sa univerziteta u Luizijani. Za prevenciju srčanih oboljenja, gojaznosti i dijabetesa ističu da su nezamenjivi - bademi, brazilski oraščići, orasi, lešnici i pistaći. Njihova istraživanja su pokazala kako upravo ti plodovi doprinose visokom nivou dobrog holesterola i niskoj nivo CRP-proteina koji uzrokuje upale u telu i srcu, prenosi The Huffington Post. Stoga su orašasti plodovi zaslužili svoje mesto na listi najzdravijih namirnica takozvane superhrane, gde se među ostalim namirnicama nalaze i alge poput spiruline, goji bobica, nonija i slično. Dodatni je bonus koji ide u prilog grickanju orašastih plodova činjenica da smanjuju gojaznost, odličan su saradnik u svakom dijetetskom planu ishrane, a podstiču i lučenje serotonina, hormona sreće.

Od 1960-ih godina grupa naučnika i bivših zavisnika zagovara radikalno lečenje zavisnosti - uz pomoć halucinogena nazvanog ibogain koji je izolovan iz afričke biljke Tabernanthe iboga. Ova biljka inače raste kao grm u kišnim šumama, a korenje joj sadrži ibogain koji se, osim u svrhe lečenja zavisnosti, koristi iu tradicionalnom ritualima punoletnosti u gabonskom plemenu Bviti. Zanimljivo je da prvi izveštaj o korišćenju korenja biljke T. iboga datira još u 1864. godinu, kada ih je Griffon du Bellai, doktor francuske ratne mornarice, koristio kao stimulus i afrodizijak, a u Francusku je korenje doneo iz Gabona i Konga. S obzirom da se u nekim slučajevim čini da primena ibogaina umanjuje simptome odvikavanja od heroina, kokaina, ali i alkohola, postavlja se pitanje zašto nije u široj upotrebi?

Beli luk samo potvrđuje da lekove možemo pronaći u prirodi. Bolje štiti naš organizam i od sintetičkih antibiotika ... Otrovali ste se hranom? Stručnjaci vam savetuju da sledeći put ne trcite u najbližu apoteku nego da kod kuće potražite nekoliko režnjeva belog luka koji možete ubaciti u pileću supu ili varivo. Beli luk dokazano štiti telo, a sastojak zaslužan za lečenje jeste dialil sulfid koji je stotinu puta jači od najefikasnijeg antibiotika. Od pre se zna da beli luk deluje protivupalno, no sada su naučnici potvrdili da zaštitni sloj koji se stvara u želucu bakterije teško mogu nagristi. Kampilobakterija jedna je od najučestalijih bakterija koje izazivaju trovanje hranom u svetu. Simptomi su proliv, grčevi, bol u želucu i visoka temperatura. Ova bakterija izaziva u gotovo trećini slučajeva izaziva paralizu.

Američki naučnici su objavili da konzumacija proizvoda koji sadrže kakao, uključujući tamnu čokoladu, mogu sniziti nivo lošeg holesterola (LDL) i ukupni holesterol. Kakao je bogat flavanolima, prirodnim hemijskim spojevima, za koje postoje dokazi koji ukazuju da ti spojevi pozitivno deluju na koncentraciju masti (lipida) u krvi: triglicerida, LDL holesterola i HDL holesterola (dobar holesterol). Stručnjaci ukazuju da se održavanjem normalnih vrednosti lipida u krvi sprečava razvoj kardiovaskularnih bolesti. Pozitivno dejstvo crne čokolade i ostalih proizvoda koji sadrže kakao na vrednosti holesterola u krvi značajniji je kod osoba sa većim rizikom od razvoja kardiovaskularnih bolesti. Međutim, lekari kažu da su potrebna dalja istraživanja s ciljem utvrđivanja optimalne dnevne doze flavanola koje bi bile primenjive za svaki dan. (Tanjug)

Naučnici su otkrili da su orasi najzdraviji jer su prepuni antioksidanasa. Samo nekoliko njih dnevno utiče na smanjenje holesterola u krvi. Orasi sadrže dosta polifenola, antioksidansa koji štiti organizam od molekula koji uništavaju tkiva. Odmah za njim su brazilski orasi i pistaći, dok indijski orasi i lešnici sadrže nešto manje antioksidanasa. Koštunjavo voće je bogato vlaknima, ima malo zasićenih masti. Ono je sjajna užina koja obezbeđuje i hranljive materije i bioaktivne antioksidanse koji povoljno utiču na zdravlje. Antioksidansi pronađeni u orasima 15 puta su snažniji od vitamina E koji štiti organizam. Podjednako su dobri i pečeni indijski orasi. Brazilski orasi su bogat izvor selena koji štiti ćelije i sprečava određene vrste kancera. Šaka pistaća ima više kalijuma od banana i pomaže u kontrolisanju krvnog pritiska.

Maslina (olea europaea, oleaceae) je zimzeleno drvo, visoko do 10 metara, nepravilnog, kvrgavog i razgranatog stabla, snažnog i razvijenog korenovog sistema. Listovi su naspramno raspoređeni, kožasti i izduženo eliptični, sa vrlo kratkim lisnim drškama. Boja listova je na licu tamnozelena, a donja strana je beličastosrebrna. Cvetovi su dvopolni, beli i sakupljeni u uspravne grozdove koji rastu u pazuhu listova. Plod je izdužena koštunica, sa jednim semenom. Mesnati deo ploda je u početku zelen, potom pocrveni, a kada sazri, onda je gotovo crne boje. Osim ulja u lekovite svrhe koriste se i listovi masline. - Oni se uglavnom upotrebljavaju za izradu preparata za smanjenje krvnog pritiska i za lakše mokrenje List se bere kada je potpuno razvijen, a potom suši. Sadrži različita triterpenska jedinjenja i heterozide flavonoida, kao i sekoiridoidne heterozide, od kojih je najvažniji oleuropein.

Pomaže obolelima od dijabetesa, gastritisa, povišenog holesterola i različitih vrsta infekcija i upala Cimet je jedan od najomiljenijih začina kuvara širom sveta. Pored toga što daje prelepu aromu svakom obroku, ovaj začin je, što je malo poznato, veoma zdrav. Naime, pomaže obolelima od dijabetesa, gastritisa, povišenog holesterola i različitih vrsta infekcija i upala. Takođe, preporučuje se ljudima koji žele da smršaju, onima koji žele da poboljšaju aktivnost mozga i ženama, zbog sposobnosti da ublaži menstrualne tegobe. Za sve te pozitivne efekte cimeta možemo da zahvalimo njegovim sastojcima - antioksidantima i fenolu.

Biljka aronija (Aronia Melanocarpa) je bobicasto voce, najvice lici na borovnicu a dobila je naziv sibirska borovnica i to iz dva razloga. Prvi je taj sto je iz Severne Amerike, gde joj je i postojbina, najranije dospela u Sibir a drugi zbog toga sto je otporna na veoma niske temperature. Sibirska aronija dobro podnosi hladnu zimu i mraz do -45°C. Raste i obliku grma i ukoliko ima dovoljno prostora moze dostici visinu oko 2 metra. Jestivi i lekoviti deo biljke je plod koji je malo oporijeg ukusa od borovnice. Interesantna je i cinjenica da se plodovi aronije dobro odrzavaju na grmu tako da se mogu brati i dva meseca nakon sazrevanja. Severnoamericki Indijanci koristili su aroniju za ishranu tako sto su plodove susili ili mleli pa ih kombinovali sa mesom i kao dodatak pogacama. Sveze plodove upotrebljavali su najcesce kao lek za stomacne tegobe a caj od listova aronije za vidanje rana.

Žalfija, kadulja ili latinski Salvia officinalis (od reči salvare, što znači spasiti ili lečiti) od pamtiveka se koristi za lečenje skoro svake bolesti. Moderna nauka dokazala je da žalfija ima antibakterijsko i antigljivično delovanje, ali ne samo to...Smiruje, osvežava i okrepljuje, pomaže protiv bolova i visoke temperature, može da snizi nivo glukoze u krvi, što je čini korisnom kod dijabetesa. Nedavno se pokazalo da žalfija poboljšava pamćenje i deluje protiv Alchajmerove bolesti. Praksa je dokazala da odlično pročišćava krv i jednako dobro pomaže kod izbacivanja sluzi iz organizma. Povoljno deluje na cirkulaciju, protiv krvarenja i upala. Zbog svog jakog antiseptičkog delovanja, koristi se u lečenju afti, neugodnog zadaha, problema s grlom i krajnicima, karijesa i zagnojenja desni. Ako imate takvih problema – grgljajte čaj od žalfije.

Postoje jasni dokazi da konzumiranje borovnica, kupina, jagoda i ostalog bobičastog voća ima pozitivan uticaj na mozak, a možda može i da spreči slabljenje pamćenja koje je povezano sa starenjem. Produženje životnog veka sa sobom nosi i veći broj slučajeva Alchajmerove bolesti i ostalih oblika demencija, odnosno oštećenja funkcija mozga povezanih sa starenjem. Poslednja istraživanja sve više potvrđuju učinak bobičastog voća u usporavanju starenja mozga. Časopis „Journal of Agricultural and Food Chemistry” navodi da bobičasto voće svoju pozitivnu ulogu ostvaruje na nekoliko načina. Zbog velikih količina antioksidansa sprečava oštećenje ćelija mozga uzrokovano slobodnim radikalima, menja način prenosa informacija između nervnih ćelija, čime se sprečava upala koja može oštetiti nervne ćelije. (Blic)