Selen je zeljasta višegodišnja biljka, poreklom iz Persije, odakle je raširena po čitavoj Evropi. Naručito puno ga ima u Francuskoj, Italiji i Nemačkoj. U našoj zemlji kao mirisna, povrtarska biljka, gaji se po baštama i dvorištima. U lekovite svrhe upotrebljava se etarsko ulje korena, koren, plod, list, a ređe zeleni izdanak, odnosno sama biljka. Svi delovi selena sadrže etarsko ulje, ali u različitim količinama. Ipak, najznačajnije je etarsko ulje korena. Ono se uglavnom sastoji od ftalida, pored kojih sadrži i terpineol, karvakrol i seskviterpenska jedinjenja. Osim etarskog ulja, koren sadrži i kumarine, furanokumarine, slobodne fenolkarboksilne kiseline, ugljene hidrate, kao i jabučnu, angeličnu i kafenu kiselinu. prema preporukama jedne nemačke komisije, primena korena i lista selena opravdana kod infekcija urinarnog trakta i kod postojanja peska i kamena u bubrezima i mokraćnoj bešici.

Izuzetno bogat vitaminima C i K, likopenom i B karotenom, od njega se pravi i vrlo kvalitetnio biljno ulje koje se koristi u terapiji ekcema, akni i psorijaze, ali i za negu suve i zrele kože. Plod se bere ručno, u septembru i oktobru kada sazreva, suši se na suncu ili u sušarama, na maksimalnoj temperaturi do 80 stepeni. Osušen plod je tvrd, smežuran, sjajan, crvene ili tamnocrvene boje, nakiselog ili slatkog ukusa, ali bez mirisa. Seme šipurka sadrži između 8 i 10 odsto masnog ulja u kojima dominiraju oleinska, linolna i linoleinska kiselina. Šipurak je izuzetno bogat i vitaminima C i K, karotenoidima likopenom i B karotenom, invertnim šećerom i saharozom, pektinima i taninima. Zbog karakterističnih sastojaka višestruko je dragocen, a od njega se pravi i vrlo kvalitetno biljno ulje.

Narodna medicina koja se prenosi s kolena na koleno, nije bez razloga popularna u narodu. Zapušen nos, infekcija grla i brojne druge prateće neprijatne pojave karakteristične za ovo doba godine, uspešno mogu da se saniraju i uz pomoćna lekovita sredstva koja poseduje gotovo svaka kuća. Narodna medicina koja se prenosi s kolena na koleno, nije bez razloga popularna u narodu, a bosiljak je jedan od najlekovitijih predstavnika. Kod zapušenog nosa inhaliranje čajem od bosiljka može mnogo da pomogne. Čaj se sprema tako, što se nekoliko grančica suvog bosiljka potopi u pola litre ključale vode. Tako potopljen ostavi se da stoji, dok bosiljak ne pusti smeđkastu boju, a zatim se izvadi.

Medju začinskim biljkama kardamom (Elettaria cardamomum) zauzima posebno mesto, jer se koristi milenijumima u svim kuhinjama sveta, naročito u indijskoj i arapskoj. Indusi ne mogu da zamisle pilav bez ovog začina, kao ni indijski čaj. U skandinavskim zemljama se stavlja u pekarske proizvode, meso i kobasice. U našem jeziku se odomaćio naziv kardamon. Iako postoji i beli i crni, autentičnim se smatra samo zeleni i posle šafrana je najskuplji začin na svetu. Može da se koristi zajedno sa mahunom ili mleveni, koji brzo gubi aromu i prirodnih ulja, pa se melje u maloj količini, pre nego što se stavi u jelo. Ako je recept celo zrno, mahuna se malo otvori, da bi u kuvanju kardamom pustio prepoznatljivu aromu i ukus. Deset mahuna je jednako što i 1,5 kašičica mlevenog začina, s tim što se mahune ne jedu. U istočnjačkoj kuhinji se često kardamom kombinuje sa karanfilićem i cimetom.

Celer je bogat vitaminima, kalcijumom, magnezijumom i kalijumom i izuzetno je koristan za vaše zdravlje. Visok krvni pritisak može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme, srčani napad je uključen. Da kontrolišete krvni pritisak, potrebno je da se zdravo hranite i šta je zdravije od celera? Celer sadrži ftalid, jedinjenje koje smanjuje proizvodnju hormona stresa, opušta mišiće oko arterija i poboljšava cirkulaciju. Kalijum koji se nalazi u celeru će stabilizovati otkucaje srca i sniziti krvni pritisak. Jedna velika stvar o celeru je da ima svojstva protiv raka. Jedna studija je pokazala da celer sadrži luteolin, jedinjenje koje smanjuje rast ćelija raka u pankreasu. Druga studija je pokazala da dodavanje celera u svakodnevnoj ishrani može pomoći da se smanji rizik od dobijanja raka dojke. Celer može pomoći da smanjite hronične upale koje su izuzetno opasne i mogu dovesti do dijabetesa i Alchajmerove bolesti.

Dokazano je da laneno seme blagotvorno deluje na naš organizam jer poseduje sve hranljive sastojke koji su neophodni za očuvanje zdravlja. Laneno seme je bogat izvor linoleinske kiseline, lignana, vlakana, minerala, vitamina, proteina i omega 3 masnih kiselina. Zahvaljujući brojnim lekovitim svojstvima, laneno seme može da pomogne u lečenju kardiovaskularnih bolesti, artritisa, upala, dijabetesa, astme i raznih vrsta alergija. Vlakna koja se nalaze u lanu štite zdravlje creva i srca. Laneno seme snižava visok krvni pritisak i na taj način smanjuje rizik od pojave srčanog udara. Dokazano je i da lan smanjuje rizik od nastanka raka, naročito raka dojke, prostate i debelog creva. Takođe, laneno seme održava ravnotežu ženskih hormona u organizmu, pa povoljno deluje na reproduktivno zdravlje i plodnost kod žena. Može da reguliše menstrualni ciklus i da čuva zdravlje jajnika.

Bamija, jedna od najstarijih zdravih namirnica, na velika vrata vraća se u jelovnike brojnih kuhinja. Ipak, o njoj se i dalje stidljivo govori, jer većina ne zna ni kako izgleda, ni kakvog je ukusa, niti šta sve poseduje. A okra ili gospini prsti, kako je još zovu, u ishrani je korišćena još pre tri i po milenijuma, naročito u faraonskom Egiptu. Za njen izuzetan uticaj na glatkoću i zategnutost kože znala je i Kleopatra, a drevni zapisi govore da se u dolini Nila uzgajala vekovima pre Hrista. Zbog afrodizijačkih svojstava bila je omiljeno jelo begova, o čemu najbolje svedoči čuvena begova čorba i bajramska bamija. Ova trajna biljka iz porodice sleza, raste do metar visine. Ima plod duguljastog rebrastog oblika koji je lako svarljiv, sočan, prijatog i pomalo oporog ukusa.

Biljka aronija je bobicasto voce, najvice lici na borovnicu a dobila je naziv sibirska borovnica i to iz dva razloga. Prvi je taj sto je iz Severne Amerike, gde joj je i postojbina, najranije dospela u Sibir a drugi zbog toga sto je otporna na veoma niske temperature. Sibirska aronija dobro podnosi hladnu zimu i mraz do -45°C. Raste i obliku grma i ukoliko ima dovoljno prostora moze dostici visinu oko 2 metra. Jestivi i lekoviti deo biljke je plod koji je malo oporijeg ukusa od borovnice. Interesantna je i cinjenica da se plodovi aronije dobro odrzavaju na grmu tako da se mogu brati i dva meseca nakon sazrevanja. Severnoamericki Indijanci koristili su aroniju za ishranu tako sto su plodove susili ili mleli pa ih kombinovali sa mesom i kao dodatak pogacama. Sveze plodove upotrebljavali su najcesce kao lek za stomacne tegobe a caj od listova aronije za vidanje rana.

Sremuš ili medveđi luk, jedna je od prvih prolećnih, vitaminskih salata. Ipak, ova biljka je neopravdano zapostavljena, iako nutricionisti poručuju da je odličan u borbi protiv povišenog krvnog pritiska i holesterola. Štaviše, oboleli bi uzimanjem prolećnog sremuša mogli da stabilizuju pritisak bar dva-tri meseca, da odmore jetru od lekova i istovremeno smanjuju vrednost holesterola. S proleća, medveđi luk najbolje čisti krv, žuč i jetru od štetnih zimskih produkata metabolizma. Osim alicilina koji deluje kao antibiotik, sremuš sadrži etarsko ulje s alisulfidima (slično onom u belom luku), biološke katalizatore i polisaharide. Mladi listovi imaju i vitamina C i karotina, dok lukovice sadrže manje lekovitih sastojaka. Travari kažu da sremuš smiruje i leči kašalj, jača srce i oslabljeni srčani mišić, štiti srce od infarkta, usporava i leči aterosklerozu krvnih sudova, širi ih i smanjuje visok krvni pritisak.

Tropska voćka karela snižava nivo šećera u krvi. Sok deluje protiv virusa, čisti creva od mikroorganizama, pomaže u mršavljenju. Karela se tradicionalno koristi u kuvanju i medicini kod naroda Azije, Afrike i južne Amerike. Tropska biljka iz porodice loze (Momordica sharantia) je jedna od retkih koja je dobila potvrdu o lekovitosti od zvanične medicine. Zovu je i gorka dinja, otkrivena je u Indiji, odakle je u 14. veku preneta u Kinu, pa u druge delove sveta. Naročito je popularna među Japancima sa Okinave, koji su poznati po dugovečnosti. Raste kao loza, dugih i rascepkanih, jestivih gorkih listova i žutih cvetova. Najpoznatija je po izuzetno gorkom plodu, koji podseća na bradavičastu tikvicu izduženog oblika, kao i na krastavac. Dok je mlad, zelen je boje, a kad sazri postaje narandžasto žut. Zreo puca na tri dela i pojavljuju se jarko crvene semenke, gorke i jestive.

U narodnoj medicini se koristi za lečenje anemije, reumatskih bolesti, organa za disanje i varenje. Sok isceđen iz listova je jedan od najdelotvornijih prirodnih medikamenata za jetru. Zimzelena božikovina (Ilex aquifolium) poznata je kao ukrasno drvo ili žbun, a malo ko zna da poseduje izuzetna lekovita svojstva. Zbog dekorativnog efekta se sadi u parkovima i vrtovima, ukras je terasa, balkona i žardinjera, koristi se i kao živa ograda jer ublažava buku. U doba starog Rima njene grančice su predstavljale zaštitu od uroka, munja i gromova, loših misli... U hrišćanstvu je cvet božikovine simbol rođenja Isusa Hrista, crveni plodovi njegova krv, a bodljikavo lišće kruna od trnja. U narodu postoji verovanje da biljke koje plodove rađaju zimi imaju jaku moć da zaštite čoveka od bolesti i svakog zla, jer i same prkose prirodi.

Maslinovo ulje se od davnina koristi u mnoge svrhe - od zdravlja, preko nege do ishrane. Ono što maslinovo ulje čini super hranom jeste visok nivo mononezasićenih masti, posebno oleinske kiseline i različitih antioksidanata. Svojstva ekstra devičanskog maslinovog ulja su od pomoći protiv nekoliko vrsta raka. Kada su vršena istraživanja, najbolji rezultati su se pokazali u slučaju raka dojke i organa za varenje. Jedan od uzroka Alchajmerove bolesti je povećana akumulacija beta-amiloida u mozgu. Tim stručnjaka sa Univerziteta Monro u Luizijani otkrio je da oleokantal, jedinjenje koje se nalazi u ekstra devičanskom maslinovom ulju, ima moć da kontroliše nivo beta-amiloida i značajno povećava njegovo čišćenje. Ekstra devičansko maslinovo ulje je pokazalo sposobnost da smanji učestalost dijabetesa.

Smanjuje rizik od dijabetesa, pomaže već obolelima, a ljudi koji pate od celijakije mogu slobodno da je jedu, jer ne sadrži gluten. Heljda je jedna od najzdravijih namirnica na svetu. Ona pomaže kod srčanih bolesti, smanjuje nivo holesterola u krvi i čisti organizam, naročito creva. Pomaže kod gubljenja suvišnih kilograma, jer je veoma hranljiva, pa ćete nakon konzumiranja heljde dugo biti siti. Pored toga što je bogata kalijumom, natrijumom, kalcijumom, fosforom i magnezijumom - mineralima neophodnim za normalno funkcionisanje tela, heljda je i prava riznica gvožda, pa je odlična i za ljude koji pate od anemije. Naučnici su otkrili da ona može da održava optimalan nivo šećera u krvi, čime se smanjuje rizik od pojave dijabetisa. Heljda ne sadrži gluten, pa bez brige mogu da je konzumiraju i ljudi koji pate od celijakije.

Ovo povrće blagotvorno deluje na kardiovaskularni sistem, reguliše količinu holesterola i triglicerida, ali utiče i na poboljšanje imunosistema. Iako može da izazove problem zbog neprijatnog mirisa koji stvara, treba znati da je crni luk izuzetno blagotvorna namirnica za zdravlje, a posebno lekovito deluje na srce, odnosno ceo kardiovaskularni sistem. Pokazalo se da njegovi takozvani sumporni spojevi mogu da smanje i količinu holesterola i triglicerida i ojačaju ćelijske membrane u crvenim krvnim zrncima. Zbog tih karakteristika luk pomaže u prevenciji srčanog udara. Studije su pokazale da luk može da poboljša i gustinu kostiju, pa zbog toga može posebno da koristi ženama u menopauzi koje se suočavaju s gubitkom gustine kostiju. Osim toga, pokazalo se i da žene koje su prošle menopauzu mogu da smanje rizik od preloma kuka ako u svakodnevno konzumiraju luk. Isto tako pokazalo se da luk ima protivupalno dejstvo.

Izuzetno retka biljka raste u Srbiji. Jača srčani mišić, pomaže kod želudačnih tegoba, čisti organe za varenje i jetru. Efikasan je kod migrene i ženskih bolesti, a podstiče i izlučivanje žuči. Na Koprenu, jednom od vrhova Stare planine, otkrivena je izuzetno retka biljka koprenjak (Meum mutellina) kojoj je prirodno stanište na Alpima. Od davnina je Austrijanci koriste za čajeve, tinkture i meleme, ali i kao začin za supe i druga jela. Monasi iz alpskih manastira ostavili su mnoštvo recepata sa ovom biljkom, za lečenje brojnih bolesti kod ljudi i životinja. Austrijski lekar dr Rudolf Brojs, koji se bavio najtežim zdravstvenim tegobama kao što je karcinom i bolesti pluća, ostavio je značajno delo o "totalnoj terapiji", u koju je među lekovite biljke uvršten i koprenjak. Zbog važnosti koju ima u tradicionalnoj medicini alpskih naroda, zovu ga i majčin koren, majčinsko zelje, velestika.