PIRINAC - RIZA
Pirinac (Oryza sativa)) je poreklom iz tropske Azije, osnovna hrana vise od polovine covecanstva. Uspeva u gotovo svim delovima sveta a pogotovu u toplim i vlaznim predelima. Postoji oko 1 000 vrsti pirinca. Pored ishrane koristi se i upotrebljava u industriji, kozmetici i medicini. Pirinac je izvanredno hranljiv (360 kalorija u 100 grama). Siromasan je mastima ali je bogat skrobom sto ga cini lako svarljivim. Bogat je mineralima: najvise ima fosfora (116 miligrama) i kalijuma, a nesto manje magnezijuma, kalcijuma, mangana, gvozdja, sumpora, bakra, cinka, fluora, kobalta...Od vitamina ima najvise E i B vitamina. Zbog svojih bioloskih vrlina pirinac je oduvek bio ne samo hrana vec i lek. Jos u staroj kineskoj medicini igrao je vaznu ulogu. Njegova lekovita svojstva priznala je i zvanicna medicina: pirincana voda kao antidijaroicno sredstvo, pirincano brasno u ishrani dojencadi i dece, pirincani skrob kao sredstvo za razblazivanje opijuma u prasku... Znacajna je uloga pirinca u dijetalnoj ishrani i, razume se, u narodnoj medicini. Skrecemo paznju da se pirinac danas u ishrani pogresno koristi: oljusten i glaziran (manje vredan) umesto prirodnog, integralnog. U starim kineskim hronikama pirinac se spominje vec 2800. pre n.e. a i danas je jedna od najvažnijih biljnih kultura u svetu i osnovna hrana veceg dela covecanstva. U svetu ga se danas uzgaja više od 1.000 vrsta. U poredenju s drugim žitaricama, pirinac ima najvecu energetsku vrednost: 100 grama sadrži 1540 kj ili 368 kcal. Od hranljivih sastojaka najviše ima skroba (70–80 procenata), zatim belancevina (6,5 odsto) i masti (0,7 odsto), a bogat je i mineralnim sastojcima. Najviše ima fosfora (116 mg%) i kalijuma (98 mg%), a nisu zanemarljivi ni magnezijum, kalcijum, mangan, gvožde, sumpor, bakar, cink, kobalt, fluor. Od vitamina ima E – u klici, i gotovo sve vitamine grupe B – u ljusci. U prodaji mogu da se nadu tri vrste pirinca: neoljušteni, to jest onakav kakvog nam daje priroda, poznat kao integralni; oljušteni, ali neglazirani; i oljušteni i glazirani, kakav se najcešce koristi, posebno u visokorazvijenim zemljama i onima gde se ne gaji, vec se uvozi. Razlika izmedu ove tri vrste pirinca u prehrambenom smislu je velika. Neoljušteni i neglazirani nije, naime, naizgled tako lep kao glazirani, ali je njegova prehrambena vrednost, bogatstvo vitamina i mineralnih soli, neuporedivo vece nego glaziranog. Dugotrajna prehrana iskljucivo ili pretežno oljuštenim i glaziranim pirincem, a takvih slucajeva ima u svetu dosta, dovodi do avitaminoze, tj. poznate bolesti beri-beri, koja može završiti smrcu. Neoljušteni pirinac ima, pored ostalog, neuporedivo više sirove celuloze, pa pospešuje pražnjenje creva, podstice izlucivanje probavnih sokova, a odredeni odnos njegovih bioloških sastojaka uspostavlja ravnotežu u organizmu. Zbog visokog sadržaja skroba i kalijuma te lake probavljivosti, pirinac se preporucuje za dijetetsko lecenje crevnog i želudacnog katara ili proliva. Naucno je dokazano da on, efikasnije od bilo koje žitarice, podstice izlucivanje mokrace, pa se preporucuje osobama koje boluju od porasta ureje u krvi. Za lecenje crevnog i zeludacnog katara, proliva, izbacivanje mokrace iz krvi, za lecenje tuberkoloze i uopste bolesti pluca, protiv preobilne menstruacije, krvarenja PIRINAC SNIZAVA VISOKI PRITISAK PROTIV DUGOTRAJNE DIJAREJE PROTIV KATARA DEBELOG CREVA PROTIV PORASTA URINA U KRVI
|