POST

Post je najbolje sredstvo lecenja, koje nam je uvek na raspolaganju.
Kad se posle preobilnog rucka ne osecate dobro, ili ste pokvarili želudac neprikladnom i pokvarenom hranom, pa dobijete proliv, post je najprirodniji lek koji ce vas vratiti u " normalu", odnosno na normalan put ozdravljenja.

Domace životinje reaguju u slicnim situacijama još prirodnije nego covek. One odbacuju svaku hranu ako im je nešto naškodilo. Pas i macka jedu tada samo travu, ili kakvu celulozu, da bi je kasnije sa pljuvackom izbljuvali. Zatim sledi pravi posni dan, jer životinje nagonski odbacuju svaku hranu dok se ne osete opet dobro i u redu. takvo prirodno ispravljanje smetnji sprovode takodje i divlje životinje. One isto tako ne znaju za neko posebno sredstvo , nego samo za post kao jedini lek ako im se dogodi nešto neugodno. Legnu u senku, klone se sunca, miruju i poste.

Nama koristi takodje ako telu omogucimo cišcenje.
Za vreme posta telo ima priliku da odstrani sve što mu smeta, te bi bilo dobro kad bi s vremena na vreme imali dan vocnih sokova, pa onda zatim post u trajanju dan-dva, pijuci samo dobru i cistu vodu. Pred post treba creva dobro isprazniti, a za cišcenje creva pomaže sve što proizvodi sluz, kao npr. seme bokvice – trpuca, laneno seme, ili neko biljno sredstvo za cišcenje, kao npr. mana / Glyceria/. Dobar je i biljni klistir, u prvom redu od kamilice. Kad je jetra u redu, može poceti post vocnim sokovima, zavisno od godišnjeg doba: sokom od naranci, grejpfruta, ili sokom od grožda – moštom.

Telo ce odstraniti necistoce i organi ce bolje da rade. Protiv mucnine dobro je izlucivanje kroz kožu. Telo treba snažno prati, brižljivo ga trljati ili cetkati i tako pokrenuti ponovo cirkulaciju. Protiv manjih tegoba pomagace i pravilno disanje. Kratke šetnje, posebno po mirisnom šumskom vazduhu i lake vežbe disanja pomoci ce da se osecate dobro i zdravo. Kad posle toga ogladnite, stavite u usta osušene bobice grožda i žvacite ih. Žvakanje ne sme biti površno da biste ih brže-bolje progutali, nego polagano, da se dobro i temeljno pomeša sa pljuvackom.Isto tako možemo na jesen, kada ima grožda, koristiti bobice grožda, ljusku ispljunemo, a iskoristimo samo vocni šecer.

Važno pravilo je da se za vreme posta ne smete ljutiti.

Veselo raspoloženje je prirodan i neophodan lek koji podstice hormonske žlezde na rad ili da ih drži na njihovom nivou delovanja. Zato naglost našeg svakidašnjeg života škodi zdravlju , a narocito dogadjaji koji nas ljute.

Koliko dugo postiti ?
To je licna stvar svakog pojedinca, a ravna se prema potrebama. Kad prodje treci dan posta, šteta ga je prekidati, ukoliko ste vec toliko izdržali, jer je ono najgore vec prošlo. Prva tri dana su kao težak uspon na planinu, kad ste na vrhu, pocinje osvežavajuca šetnja na njenim visinama; mrtvu tacku ste savladali, i nemojte se cuditi kako je dalje sve lakše. Nakon tri dana posta, telo se priviklo na nove prilike i može sasvim dobro izdržati još daljnjih 5 dana / dakle 8-dnevni post/.

Osmodnevni post u rano prolece samo sa vocnim sokovima, sprovest ce temeljno proletno cišcenje. Zbog artriticnih tegoba koje nikako ne prestaju, može se postiti još i duže. Uvaženi ljudi nisu postili zato da se telesno ociste, vec da postom duševnu koncentraciju podignu do maksimuma. Post nije za svakoga; bolesni od tuberkuloze, oni koji boluju od Basedowljeve bolesti , zatim bolesnici sa izvesnim srcanim smetnjama takodje se ne smeju leciti postom.
Post sa vocnim sokovima i nije post u doslovnom smislu, jer se ipak ne radi o gladovanju, što je opet posebna vrsta terapije u lecenju - to je pravi post, dakle post vocnim sokovima je samo pomoc da telo nesmetano sprovede cišcenje.

Kod jetrenih tegoba, post vocem izazvace teškoce, pa voce treba izbaciti, a ubaciti povrce – sokovi od povrca.

DAKLE, VEOMA JE POTREBNO DA POST SVAKO PRILAGODI SVOM VLASTITOM STANJU.

Dok postite, valja uzimati trecinu ili cetvrtinu normalne kolicine prirodnih lekova, to je dosta jer za vreme posta telo radi mnogo tacnije i reaguje brže. Za vreme posta moramo bezuslovno sacuvati normalni ritam kretanja i mirovanja, ne preterivati u nicemu, jer sve što je preterano, samo šteti. Covek se ne sme prepustiti toku zbivanja i samo se izležavati, jer to postu ne bi koristilo, a isto tako opet ne i preterivati sa napornim izletima, jer ni to ne vodi ka dobrom. Lepo uskladjeno kretanje i mirovanje za vreme lecenja postom, coveka oživljava i vraca mu osnovnu , cvrstu ravnotežu. Važno je da se polako uvode dani posta i da se opet polako vraca na normalnu hranu.