Biljke

Trajna zimzelena biljka koju zovu crvotočina, lisičnjak ili zmijina mahovina (Lycopodium clavatum) ima dugačku puzeću stabljiku, račvasto razgranatu i pokrivenu gustim, sitnim listićima. Raste na većoj nadmorskoj visini u čitavoj Evropi, u zimzelenim šumama i na neplodnom tlu. Kada je direktno izložena suncu, brzo žuti i vene. Pripada porodici paprati, ali ima plodno klasje sa sporama, koje se na dodir otvaraju i stvaraju oblak praha bez ukusa i mirisa. Ako je prah dobrog kvaliteta, onda je lagan, žućkast, pomalo mastan i zadržava se na prstima zbog masnog ulja nalik ricinusovom, koje nikada ne može da užegne. U vatri lako gori svetlećim iskricama, zbog čega ga u narodu zovu i "munjin prah". U homeopatskoj medicini se koristi za posipanje po ranama. U lekovite svrhe se koristi cela biljka ili samo seme, odnosno prah iz spora, koje u narodnoj medicini zovu i brašno.

Purpurno ljubičasti kaćuni na livadama i planinskim brežuljcima su znak jeseni. Ima više vrsta, razlikuju se po cvetovima. U narodu je ova biljka poznata pod imenom vrani luk, kukovec i salep, a izuzetno je lekovita. I to isključivo krtole, koje poseduje u paru. Obilato se koriste u tradicionalnoj medicini islamskih naroda, a u našem području najviše u Makedoniji i južnim delovima Srbije. Sadrže 50 odsto lako rastvorljive sluzi u vodi, belančevine, celulozu, skrob, masne materije, minerale, šećer. Salep se koristi kao lek protiv katara i dijareje kod dece. Od krtola se priprema i napitak, tako što se korenje nekoliko biljaka kuva oko 30 minuta u 500 ml mleka ili vode, a zatim se napitak zasladi medom i začini đumbirom, cimetom ili sličnim začinom. Ovako spremljen je hranljiva i ukusna poslastica, koja krepi i jača organizam, deluje kao afrodizijak.

Divlji ili bogorodičin lan, lanilist, nemački sezam, sibirsko uljno seme su različiti nazivi drevne uljarice, koja se u Evropi koristi milenijumima. Kao korov raste na pašnjacima, pored puteva, na železničkim nasipima, ali i zajedno sa običnim lanom. Danas se, s razlogom, ponovo javlja interesovanje za ulje divljeg lana, jer sadrži čak 45 odsto izuzetno važnih omega-3 masnih kiselina i jedinstveni kompleks antioksidanasa, koji ga čini otpornim na toplotu i onemogućava da užegne. Sličan je običnom lanu, ali se razlikuje po ukusu i boljoj adaptaciji na promene. Ova vrsta ulja je izuzetno zdrava, pogodna je kao dodatak salatama i drugim jelima, ali i za kuvanje. U kombinaciji sa orasima predstavlja savršeno jedinjenje polinezasićenih masnih kiselina, izuzetno lekovitih za srce i krvne sudove. Omega-3 masne kiseline su u centru pažnje i prirodnog, holističkog lečenja.

Biljka brđanka (Arnica montana) je bila rasprostranjena svuda po Evropi, ali je postala zaštićena vrsta zbog nekontrolisanog branja. U izobilju je ima u Italiji, Švajcarskoj i Sloveniji. Kao što joj ime kaže, raste u planinskim predelima, livadama i brdima, čak i na nadmorskoj visini od 3.000 metara. U narodu je poznata i kao moravka, veprovka, planinska arnika... Stabljika joj je uspravna i razgranata, sa krupnim žutim cvetovima. Lekoviti delovi su cvet, listovi i koren. Iz korena ove višegodišnje biljke svakog proleća izbijaju novi izdanci. Najčešće se koristi za lečenje rana, jer eterična ulja koja poseduje deluju dezinfekcijski, ublažavaju bolove i ubrzavaju zaceljivanje. Koristi se i kod upale grla, pluća, slabosti srca, podstiče cirkulaciju krvi, izlučivanje znoja i urina. Posebno je dobra za srce jer sadrži u većim količinama flavonoide, procijanidine, helenalin.

Jedna od najboljih lekovitih biljaka za zaštitu, regeneraciju i detoksikaciju jetre je gospin trn ili magareća salata (Silybum marianum). Veoma nalikuje čičku, pa bi trebalo obratiti pažnju prilikom branja. U narodu je poznata i kao godpin trn, zmijina trava, divlja artičoka... Višegodišnja je biljka, krupna i razgranata, koja može da poraste do dva metra. Najčešće se može naći na poljima, livadama, obodima šuma i proplancima, a prepoznaje se po purpurnim cvetovima, duguljastim i oštrim listovima. Vrlo je bodljikava, pa joj se mora prići pažljivo. U lekovite svrhe se koristi cela biljka sa korenom. Listovi se beru u maju, cvetovi u junu, julu i avgustu, seme se skuplja u avgustu i septembru, a koren vadi u septembru i oktobru. Poznato je da štiti od negativnog delovanja lekova, uspešno eliminiše iz organizma razne hemikalije, alkohol, teške metale.

Zimzelena božikovina (Ilex aquifolium) poznata je kao ukrasno drvo ili žbun, a malo ko zna da poseduje izuzetna lekovita svojstva. Zbog dekorativnog efekta se sadi u parkovima i vrtovima, ukras je terasa, balkona i žardinjera, koristi se i kao živa ograda jer ublažava buku. U doba starog Rima njene grančice su predstavljale zaštitu od uroka, munja i gromova, loših misli... U hrišćanstvu je cvet božikovine simbol rođenja Isusa Hrista, crveni plodovi njegova krv, a bodljikavo lišće kruna od trnja. U narodu postoji verovanje da biljke koje plodove rađaju zimi imaju jaku moć da zaštite čoveka od bolesti i svakog zla, jer i same prkose prirodi. Božikovina je jedna od najpoznatijih, jer plod sazreva u oktobru i novembru, a ostaje do proleća. Smetaju joj samo jaki, zimski vetrovi, pa bi je tada trebalo zaštititi. Dobro podnosi gradsku sredinu, orezivanje, a najviše joj prijaju sunčana i polusenovita mesta.

Izuzetno retka lekovita biljka jasenak (Dictamnus albus) u narodnom verovanju ima mitska obeležja. Veruje se da su njome lečile vile, a ime je dobila zbog listova sličnih jasenovim. Luči eterično ulje koje u dodiru sa suvim vazduhom može da se zapali, pa se na jasenku noću često vide plamičci. Zbog ovog fenomena, u našem narodu je vladalo verovanje da ga koriste vile i bolesne su ostavljali da prenoće na mestima gde raste. Jasenak je višegodišnja zeljasta biljka sa jakim valjkastim, horizontalnim korenom, iz kojeg svake godine izbija jedan ili više novih izdanaka, visokih i do 1,5 metar, obrazujući okrugle krošnje. Listovi su jajoliki i neparni, a na vrhu izbijaju lepi beli ili ružičasti cvetovi. Ulje se nalazi u listovima i cvetovima, kada se protrljaju među prstima, oslobađaju miris sličan limunu.

U prvi mah, zbog izgleda cvetova može da se zameni sa kamilicom. Međutim, razlika se uočava odmah jer su žućkasto beli cvetići povratića gušćih latica nalik dugmetu, smešteni na razgranatoj stabljici. Biljka je izgledom zapravo slična sitnim hrizantemama, ali potpuno drugačijeg mirisa. Cveta od jula do kraja oktobra, bogata je jedinjenjima terpena, kumarina, flavonoida i poliacetilena. Zbog sastojka partenolida ispoljava antibakterijsku aktivnost i prema gram-pozitivnim i gram -negativnim bakterijama, od kojih su najpoznatije stafilokokus aureus, ešerihija koli i salmonela. Povratić se, zapravo, vekovima koristi u tradicionalnoj medicini za snižavanje visoke temperature i lečenje glavobolje, zubobolje, bolova uzrokovanih artrozom, problema vezanih za varenje, ali i kod ujeda insekata. Preparati se spremaju u vidu čaja, tinkture, tableta i kapsula.

Potočnjak (Lythrum salicaria) svojim dugim stabljikama okićenim cvetovima purpurne boje od juna do septembra krasi obode šuma, puteva, livada i napuštenih zemljišta. Raste i pokraj reka, kao i na močvarnim mestima. Iako korovska, zbog neobične lepote služi i kao ukras. Osim na području Balkana, uspeva širom planete gde vlada topla klima. Višegodišnja vrbica, kako je još zovu, nakon cvetanja i stvaranja semena polako nestaje sa lica zemlje, da bi se ponovo javila krajem aprila i početkom maja sledeće godine, u još bujnijem izdanju. Brzo se širi, cveta do početka septembra, privlačeći pčele i leptire koji je oprašuju. Biljka je u celosti jestiva i lekovita. Koren i mladi, zeleni listovi bogati kalcijumom koriste se za pripremu ukusnih variva i supa. Listovi se beru tokom cele sezone i suše na promajnim mestima, kao i vrh biljke sa cvetnim klasom, koji se takođe koristi u lekovite svrhe.

Od juna do oktobra, pokraj potoka i reka, na zapuštenim zemljištima i u baštama raste i cveta lekovito mirišljavo i gorko božje drvce. Drvenasta stabljika okićena tankim usko perasto razdeljenim listovima i sitnim cvetićima u obliku cvasti, može da dostigne visinu do 1 m. Protrljani među prstima listovi ove trajne biljke oslobađaju miris nalik mešavini limuna i pelina. Često se i koristi umesto pelina, jer je manje gorka a prijatno miriše. Sadrži eterična ulja, tanin, alkaloid abrotin, gorke materije. Za potrebe lečenja beru se grančice u fazi cvetanja božjeg drvceta. Suše se na toplom i provetrenom mestu u senci. Za lečenje se koriste u obliku čaja, tinkture, kupki. Čaj i tinktura se preporučuju protiv akutne upale creva, za podsticanje apetita, regulisanje zatvora, kod groznice, žutice i drugih bolesti jetre, bubrega, kao dobar diuretik.

Višegodišnji korov štavelj (Rumex obtusifolis) predstavlja dragocenu lekovitu biljku. Prepoznatljiv je po veoma velikim i dugačkim listovima, pri dnu stabla na dužim peteljkama. Cvetovi zelenkaste i crvenkasto smeđe boje biljku krase sve do kraja septembra, poređani u klasove na stabljici visokoj i do metar. Specifičnog su mirisa i gorkog ukusa. Štavelj (poznat i kao konjski štavelj) uspeva u vlažnim sredinama, kao što su vlažne livade, jarci, strništa i vlažne šume, a najčešće se može naći na mestima gde raste kopriva. Za potrebe lečenja beru se zeleni listovi, a sjajno smeđi plodovi neposredno pre sazrevanja. Ubrani delovi suše se u hladu. Zrele semenke se lako osipaju i raznose vetrom i već sledećeg proleća klijaju na novom mestu. Plod se koristi u vidu čaja protiv dijareje, dok su listovi delotvorni kod anemije jer sadrže vitamine A i C, a od minerala dosta gvožđa i fosfora.

Neven (Calendula officinalis) od davnina ima počasno mesto u vrtovima jer se od njegovih jarko narandžastih cvetova pripremaju lekovite masti, ulja, napici, oblozi. Neven deluje protivupalno i pospešuje zaceljivanje oštećene kože, pa se nevenove kreme široko primenjuju kod ispucale kože, modrica, otok, uganuća i drugih povreda, ali i kod proširenih vena i hemoroida. Neven često nazivaju "biljkom kože" jer, kažu, nema kožne bolesti kod koje neven ne može pomoći, od uboda insekata do bradavica, akni, ekcema i psorijaze. Čaj od nevena pokazao se izvrsnim u lečenju infekcija urinarnog sistema i ublažavanju menstrualnih tegoba, a koristi se i kod tegoba s jetrom. Cvetove nevena potrebno je pažljivo sušiti u tankom sloju, u hladovini, na prozračnom mestu, kako bi zadržali svoju prirodnu boju i lekovita svojstva. Čaj se priprema tako da se 1-2 cveta nevena preliju sa 2 dcl ključale vode.

Indijsko drvo nim (neem) u indijskoj se medicini koristi već hiljadama godina, a nosi nadimak "seoske apoteke". Nim je indijsko drvo čija je lekovitost poznata već hiljadama godina, a toliko se smatra lekovitim da se čak indijska sela u kojoj se nalaze drveća nima, smatraju onim najzdravijima. Svi delovi drveta se mogu koristiti u svrhe lečenja, od cveća pa do samih grančica, a nim ima i plod sličan maslina, zeleno žute boje. Iako razvikan zbog svoje lekovitosti, od akni pa sve do kožnih bolesti i upale sinusa, savetuje se da se deca ne leče ni na koji način Nimom - zbog manjka naučnih podataka o njegovoj toksičnosti. Zbog toga je važno da i ga izbegavaju trudnice te oni koji pate od oboljenja bubrega i jetre. S druge strane, na primer čaj od nima odrasle osobe mogu koristiti svakodnevno, čak se na primer kod probavnih tegoba savetuje i piti do tri puta dnevno.

Smilje je mediteranska biljka koja raste na sunčanim kamenjarima i padinama, u pukotinama stena, napuštenim vinogradima i uz ivice puteva. Za njena lekovita svojstva znali su i Stari Grci koji su je koristili za vidanje rana. Međutim, smilje je dugo bila zaboravljena i dobro skrivana tajna. Osim za podmlađivanje, smilje ima i brojna druga lekovita svojstva. Odličan je lek protiv bronhitisa i kašlja, deluje kao sedativ, snižava krvni pritisak, nivo holesterola u krvi, sprečava nastanak ugrušaka, ublažava bolove i jača ceo organizam.Postoji mnogo vrsta smilja a najpoznatija je Helichrysum italicum. Njen značaj su prepoznali i najbolje iskoristili Francuzi koji su je nazvali “immortelle”, što znači besmrtna. Ovaj nadimak smilje sa ponosom i pravom nosi. Razlog? Sposobnost brisanja bora, ožiljaka, strija i modrica.

Voće lu han guo (Siraitia grosvenorii), poznata u Kini i kao „voće dugovečnosti“, već se vekovima koristi u Kini zalečenje različitih bolesti, od respiratornih infekcija do digestivnih problema. Mnogi znaju da je ovo voće zdrava zamena za šećer i da ima pozitivne efekte na smanjenje nivoa holesterola. Međutim, najnovije istraživanje ukazuje na to da ova voćka može navodno da izleči i rak. Treba napomenuti da su japanski istraživači početkom 21. veka otkrili da određene supstance u ovom voću inhibiraju rast ćelija raka kod miševa. Od tada su sprovedene brojne studije koje idu u prilog ovom voću. Kineska studija iz aprila ove godine je otkrila da jedinjenje mogrozid V iz lu han guoa izaziva apoptozu ćelija rakai dovodi do zaustavljanja njihovog ćelijskog ciklusa. Studija iz 2015. godine je otkrila da jedinjenje mogrol, biometabolit iz lu han guoa, ima antikancerozna svojstva i da smanjuje rast ćelija kod leukemije.