Biljke

Kedar ( lat. Ceddrus ) rod je zimzelenog drveća iz porodice borova ( Pinaceae ). Stanovnici Sibira, uprkos mrazu i hladnoći obično dožive zavidnu starost. Neki tu činjenicu pripisuju delovanju sibirskog kedra, koje koriste u napitku znanom kao ' eliksir života ' mešajući kašičicu kedrovog ulja, meda i cvetnog polena. Postoje četiri vrste kedrovog drveta koje rastu u različitim delovima sveta : libanski ( Cedrus libani ), kiparski ( Cedrus brevifolia ), atlantski ( Cedrus atlantica ) i himalajski ( Cedrus deodara ). Sibirski bor ( Pinus sibirica ) takođe se često naziva sibirskim kedrom. U svom dugom životnom veku od petsto pedeset godina kedar naraste i do 40 metara. Ima tvrde, bodljikave, cetverobridne iglice koje danju i noću primaju i skupljaju energiju svetla. Kedrovo drvo ili kedrovina jedričavo je, ugodnog mirisa, meko i trajno. Služi za izradu nameštaja, za unutrašnje uređivanje brodova i jahti.

Postoje tri varijante ovog tropskog voća: beli, roze i crveni. Roze i crveni su slađi od belog. Pomelo je poznat i pod nazivom kineski grejpfrut, a dolazi iz najmnogobrojnije voćne porodice citrusa. Pomelo je sladak, sočan sa veoma malo pulpe i smatra se grejpfrutovim dedom. Potiče iz Kine, a i dan danas se tamo najviše koristi. Kora ovog voća je veoma debela i mekana te se lako ljušti. Unutrašnjost može biti raznih boja od žute preko roze pa sve do crvene, a može dostići težinu i do 10 kilograma. Ukus je veoma neodređen i može se reći da je mešavina narandže, grejpfruta i mandarine. Nama se čini da ne može biti loše. Pomelo je voma zdravo voće jer pre svega kao i ostali citrusi sadrži poprilične količine vitamina C i vitamina B. Pored toga tu su i beta karoten te folna kiselina od velikog značaja za razvoj fetusa pa se posebno preporučuje trudnicama.

Geranij je rod od 700 vrsta biljaka, no u aromaterapijske svrhe koristi se samo njih desetak. Ova je biljka izvorno rasla u Južnoj Africi, Madagaskaru, Egiptu i Maroku, da bi u 17. veku bila uvezena u Evropu. Najcjenjenije eterično ulje geranija - geranij burbon, takođe poznat kao ruža geranija - dobija se od cvetova Pelargonium roseum. Njegov snažan i intenzivan miris podseća na ružu te je sastojak skupocenih parfema i drugih kozmetičkih proizvoda. Istraživanja pokazuju da su Egipćani i Rimljani koristili ovo ulje zbog njegovih lekovitih moći te da su ga nanosili na otvorene rane. Narodi Afrike su ga koristili za lečenje kolere. Danas, ulje geranija se koristi za ulepšavanje kože i kose, protiv infekcija, za ublažavanje stresa i napetosti. Ulje geranija pruža mnogo zdravstvenih blagodati.

Ako tražite univerzalni lek i naišli ste na sladić, potraga je završena. Reč je o višegodišnjoj biljci, latinskog imena Glicirrhiza glabra, koja naraste do jedan metar visine. Obeležavaju je grozdasti duguljasti cvetovi blijedoljubičaste boje. Listići su jajoliki, dugi 2-4 centimetra, a široki polovinu svoje dužine. Sladić je poznat širom sveta po svom izuzetno slatkom korenu, koji se koristi u lečenju dugog spiska bolesti. Njegova primena protiv ćelavosti i drugih bolesti zabeležena je još 360. godine pre nove ere u Rimu. U Sladiću je pronađeno na stotine potencijalno lekovitih supstanci, uključujući flavonoide i fitoestrogene. Aktivna materija u njemu je glicirizin, koji je 50 puta slađi od šećera. Glicirizin ima brojne lekovite efekte na telo, što čini sladić vrednom biljkom za mnoga oboljenja. Sladić je jako dobra zamena za kantarion, jer ima brojne antidepresivne sastojke.

Latinsko ime biljke je Nigella sativa, a najčešći popularni nazivi su crni kim, crni kumin, čurekot ili kalinji. Ako bismo među najmoćnijim lekovima sveta morali izabrati jedan, najdelotvorniji, taj status bi bez sumnje pripao ulju crnog kima. Crni kim spada među najlekovitije biljke sveta. Ova biljka spominje se u Bibliji i Hadithu. Njeno seme bilo je pronađeno u grobnici faraona Tutankamona. Kroz veka upotrebe, ovo ulje je prepoznato kao neverovatan lek za bezbroj bolesti. Jedno od najuzbudljivijih otkrića jest da uništava ćelije jednog od najtežih oblika karcinoma - raka pankreasa. Istraživanja jordanskih i američkih naučnika potvrdila su da deluje i protiv leukemije. Ujedno, ovo ulje značajno smanjuje posledice radiološke terapije. Prirodni antihistaminik... Ulje crnog kima prirodan je antihistaminik i jedan od najpopularnijih prirodnih lekova za lečenje i prevenciju alergija.

Piskavica ( lat. Trigonella foenum - graecum ), može se svrstati u prirodna čuda antičkog doba, kada je bila izvanredno hvaljena i cenjena. U lečenju i ishrani koristi se njeno seme, koje je neizbežan sastojak karija i drugih začinskih mešavina veoma popularnih u Indiji i na Srednjem Istoku. Botanicki naziv predstavlja piskavicu kao "grcko seno ". Naziv "jarcev rog" je zbog karakteristicnog mirisa, koju seljaci u Francuskoj i nemackim zemljama mešaju u kašu ili varivo za jacu muškost. Zadah i neprijatan ukus jarceva roga – piskavice ublažava se dodavanjem mentola ili limunova soka. Sprecava upale, smeksava, upija i pospesuje zarascivanje rana. Seme stucano u prah koristi se za pripremanje obloga, sto ublazuju bolove gihta (uloga), neuralgije, isijasa i oteklina zlezda..... Velika nutritivna vrednost.... Seme piskavice je bogat izvor proteina, minerala, vitamina i phitonutrients.

Cola acuminata - Cola je rod koji spada u porodicu Malvaceae ( slezovke ) i sadrži stotinjak različitih vrsta u tropskoj Africi . Orašasti plodovi sadrže kofein , teobromin i tanin . Semenke se razlikuju po količini kofeina i oporog sadržaja , te se uopšteno koriste u obliku tinkture i koncentrata dobijenog kuvanjem . Iako je poreklom iz Afrike , komercijalno se uzgaja u raznim tropskim krajevima širom sveta naročito Cola acuminata i Cola nitida , za dobijanje popularnoga osvežavajućeg napitka . Cola acuminata naraste od 7 do 13 metara u visinu i ima ovalne kožaste sjajne listove . Cvetovi su žuti sa ljubičastim mrljama u obliku zvezde do 2,5 cm veliki . Plod je gladak , zelenkasto - smeđ , 5 do 20 cm širok , unutar kojeg je smešteno desetak okruglih ili kvadratičnih semenki u beloj sjemenskoj ljusci .

Čičoka ( lat . Helianthus tuberosus ) je biljka koja pripada porodici glavočika. U narodu je poznata i kao divlji krompir, gomoljasti suncokret , jerusalimska artičoka , nahod , morski krompir, morska repa, suncogled. Prepoznatljiva je po velikim žutim cvetovima i visokoj stabljici, koja neretko naraste čak do tri metra u visinu. Čičoka potiče iz Severne Amerike, a danas se uzgaja širom sveta. Najraširenija je u Južnoj Americi, Aziji, Evropi i na Novom Zelandu. Prvobitno je uzgajana kao botanička biljka, no sredinom 18. veka njene krtole delimično su zamenili krompir i postali osnovna hrana u mnogim evropskim zemljama. Koren biljke je pomalo neugledan, gomoljastog, nepravilnog oblika i veličine. No, upravo u tim neprivlačnim i neuglednim gomoljima krije se pravo bogatstvo energije i zdravlja.

Hajducka trava ili stolisnik uspravna je biljka visine do 80 cm. Cela biljka veoma je ugodnog mirisa. Mnogobrojni sitni listovi su ili beli ili purpumo-crveni. Cveta belim cvetovima od juna do avgusta. Bere se za vreme cvetanja a listovi do jeseni. Hajdučka trava, u narodu poznata i kao kunica, sporiš, stolisnik, ravanj i romantika, odavno se svrstala u red najvrednijih lekovitih biljaka. Naziv hajdučka dobila je po hajducima koji su njome zaceljivali rane. Njen latinski naziv Achillea millefolium vezuje se za grčkog junaka Ahila, koji je kao učen čovek, u trojanskom ratu takođe koristio za vidanje rana. Ahilovo ime je dobila i zbog njegove izuzetne snage, jer i sama višestruko snažno deluje. Kao samonikla višegodišnja biljka raste u celoj Evropi, obično uz puteve, na livadama i pašnjacima. Cveta tokom celog leta, a bere se kada je sunce najjače, jer tada ima najviše eteričnog ulja.

Lincura ili srcanik trajna je biljka s korenom koji može biti i do 50 godina starosti. Koren je jako dugacak, debeo i razgranjen, izvana smedje do tamnosmedje boje, a iznutra žute boje. Stabljika je okrugla, iznutra šuplja, a u gornjem delu žlebasta, visine od 50 do 120 cm. Najcešce se parce korena lincure od 5cm stavlja u flašu rakije, a u narodu važi kao dobar lek za krvotok. Za lek se u jesen ili rano prolece sabire koren od starijih biljaka. Sveži koren ima neugodan miris, dok je miris osušenog korena aromatican. Valja ga brzo sušiti - a to se postiže ako ga se razreže po dužini. Iako se od davnina koristi u lekovite svrhe, u narodu se na pomen lincure (Gentiana lutea) uglavnom pomisli na rakiju.

Biljka stevija je odlična zamena za šećer i može da posluži kao idealna i potpuno zdrava alternativa veštačkim zaslađivačima. Stevija, koja se koristi kao zamena za šećer, može da posluži kao idealna i potpuno zdrava alternativa veštačkim zaslađivačima. Ekstrakt ove biljke se kao zaslađivač već vekovima koristi u Paragvaju i Brazilu, a od 2011. godine, kada je Evropska agencija za bezbednost hrane odobrila njenu upotrebu, stevija je sve rasprostranjenija širom sveta. Koristi se kao dodatak hrani i piću, a pažnju privlači najpre zbog toga što nije kalorična - ima nula kalorija! Ovaj prirodni zaslađivač je 300 puta slađi od šećera i veštačkih zaslađivača. Za razliku od šećera i veštačkih zaslađivača, stevija ne povećava nivo šećera u krvi tako da ne izaziva insulinsku reakciju u organizmu.

Oman - Inula helenium je trajna biljka razgranjene stabljike visine do 2 metra, karakterističnih srcolikih listova i žutih cvetova skupljenih u velike glavice. Njegova pradomovina je centralna Azija, odakle se raširio po celoj Evropi, naročito na Balkanu. Tipična je biljka nizije, gde kao korov raste uz obale reka i potoka, duž saobraćajnica i u blizini oranica. Njegova lekovita svojstva visoko se cene u zemljama Zapadne Evrope, gde su kultivisane sorte veoma često sastavni deo bašta i okućnica. Za lekovite svrhe skuplja se kompletan, razgranat korenov sistem dvogodišnjih ili trogodišnjih biljaka, tokom cele jeseni. Koren se očisti od zemlje i nadzemnih delova, uzduž prepolovi (ili seče na kolutove) i suši u tankom sloju u hladu i na promajnom mestu. Svež koren ima jak, aromatičan miris i oštar i neprijatan ukus koji se gubi tokom procesa sušenja.

Potočarka ( lat. Nasturtium officinale ) je skromna ali veoma dragocena biljka . O njenoj nutritivnoj vrednosti više nego dovoljno govori činjenica da sadrži veće količine gvožđa od spanaća i više vitamina C od limuna i narandže . Poreklo potočarke je područje Evroazije , no danas je široko rasprostranjena i može se naći gotovo svuda u svetu . Poznata je kao jedna od najstarijih biljaka čija upotreba seže još u daleku istoriju . Mnogi stari narodi koristili su ju u ishrani i lečenju zdravstvenih tegoba . Antički grčki lekar i otac medicine Hipokrat cenio je ovu biljku i preporučivao ju za lečenje katara pluća , zubobolje , bolesti grla , gušavosti i promuklosti . Lekovitost potočarke dokazana je u mnogobrojnim svetskim naučnim studijama . Potvrđeno je da redovno konzumiranje manjih količina ove biljke može sprečiti rak prostate i debelog creva .

Prema narodnom predanju, čuvarkuća štiti kuću i porodicu od požara, udara gromova, kao i od vampira i veštica. Čuvarkuća ili, kako je još često nazivaju, uhovnik je i prirodan lek za mnoga oboljenja. Čuvarkuća je višegodišnja biljka koja može da naraste i do 30 centimetara. Izuzetno lekovita, otporna na žegu i hladnoću, čuvarkuća (Sempervivum tectorum), najkorisniji je ukras dvorišta i terasa, a trebalo bi da je ima svako domaćinstvo. O njenoj vrednosti govore zapisi sačuvani još iz devetog veka, u odredbama Karla Velikog, koji svojim podanicima u ruralnim sredinama nalaže da uzgajaju 72 važne biljke, a da "svaki seljak obavezno treba da ima čuvarkuću!". Da je izuzetno vitalna pokazuje njen latinski naziv sempervivum, koji znači "uvek živa".

Ova biljka, u narodu poznata i kao jagorčika, jaglac ili jaglika, raste u planinskim područjima, na sunčanim obroncima, po livadama, šikarama.. Još od davnina je poznata kao lek za iskašljavanje, bronhitis i prehladu. Bogata je saponizidima, enzimima, mineralima i esencijalnim kiselinama. Jagorčevina se koristi kod migrene, nesanice i reumatizma. Ublažava prolećni umor koji karakteriše ubrzano zamaranje, malaksalost, vrtoglavica, pospanost i depresija, a javlja se s prvim sunčanim danima kod svake druge osobe. Ova biljka se najčešće koristi za lečenje plućnih bolesti i lupanje srca. Ne preporučuje se trudnicama i dojiljama zbog saponina, koji može da uzrokuje neželjene posledice. U lekovite svrhe se koristi sušeni koren, listovi i cvetovi koji se beru isključivo po sunčanom vremenu i suše jedan dan, na toplom i prozračnom mestu. Listovi jagorčevine se beru dok biljka cveta i suše se tri do četiri dana.