Biljke

Pirinac (Oryza sativa)) je poreklom iz tropske Azije, osnovna hrana vise od polovine
covecanstva. Uspeva u gotovo svim delovima sveta a pogotovu u toplim i vlaznim predelima. Postoji oko 1 000 vrsti pirinca. Pored ishrane koristi
se i upotrebljava u industriji, kozmetici i medicini. Pirinac je izvanredno hranljiv (360 kalorija u 100 grama). Siromasan je mastima ali je bogat
skrobom sto ga cini lako svarljivim. Bogat je mineralima: najvise ima fosfora (116 miligrama) i kalijuma, a nesto manje magnezijuma, kalcijuma,
mangana, gvozdja, sumpora, bakra, cinka, fluora, kobalta...Od vitamina ima najvise E i B vitamina. Zbog svojih bioloskih vrlina pirinac je oduvek
bio ne samo hrana vec i lek. Jos u staroj kineskoj medicini igrao je vaznu ulogu. Njegova lekovita svojstva priznala je i zvanicna medicina: pirincana
voda kao antidijaroicno sredstvo, pirincano brasno u ishrani dojencadi i dece, pirincani skrob kao sredstvo za razblazivanje opijuma u prasku...
Znacajna je uloga pirinca u dijetalnoj ishrani i, razume se, u narodnoj medicini. Skrecemo paznju da se pirinac danas u ishrani pogresno koristi:
oljusten i glaziran (manje vredan) umesto prirodnog, integralnog. U starim kineskim hronikama pirinac se spominje vec 2800. pre n.e. a i danas je
jedna od najvažnijih biljnih kultura u svetu i osnovna hrana veceg dela covecanstva. U svetu ga se danas uzgaja više od 1.000 vrsta.