Zdravlje

Magnezijum je minerao neophodan za održavanje dobrog zdravlja ljudskog organizma. Potreban je pre svega srcu, nervima i mišićima. Dnevne potrebe za unosom magnezijuma kod dece iznad 12 godina i odraslih iznose između 300 i 400 miligrama. Statistike pokazuju da blizu 40% ljudi pati od deficita od magnezijuma. S obzirom da ljudski organizam nije u mogućnosti da sam proizvodi magnezijum, neophodno je njegovo unošenje putem hrane, ili pomoću sumplemenata - dodataka ishrani. Neke od namirnica bogate ovim mineralom su: spanać, blitva, ostalo zeleno povrće, seme bundeve, crni pasulj, crna čokolada, smokva, banana, avokado, badem i soja.

Čaj od valerijane je poznati lek protiv nesanice, kao i za umirenje i opuštanje napetosti. Za pripremanje čaja se koristi usitnjen koren valerijane. Punu kafenu kašičicu usitnjenog korena valerijane preliti sa 2,5 dl vrele vode i ostaviti da odstoji 20-tak minuta, dok se ne ohladi. Procediti i popiti čaj dok je još topao. Dnevno popiti najviše do tri šoljice čaja, s tim da poslednju šoljicu treba popiti pola sata pre spavanja. Kako bi se poboljšao ukus čaja od valerijane, prilikom pripreme čaja se može dodati još jedna biljka, kao što je menta ili kamilica.

Svakodnevno ispijanje barem jedne šolje vrućeg čaja može uticati na umanjenje rizika od nastanka ozbiljnog stanja očiju, glaukoma, tvrdi mala studija objavljena na Internetu u časopisu britanske oftamologije (British Journal of Ophthalmology).

Glaukom stvara pritisak tečnosti unutar očiju (intraokularni pritisak), oštećujući optički nerv. To je jedan od vodećih uzroka slepila širom sveta, pri čemu trenutno ima 57,5 ​​miliona obolelih ljudi, a očekuje se da će do 2020. godine broj obolelih porasti na 65,5 miliona.

Prethodna istraživanja sugerišu da kofein može da promeni intraokularni pritisak, ali ni jedna studija do sada nije uporedila potencijalni uticaj napitaka bez kofeina i sa kofeinom na rizik od glaukoma.

Sastojak nadjen u borovnicama mogao bi da bude koristan u sprečavanju raka debelog creva, pokazuju rezultati zajedničke studije naučnika Univerziteta Rutgers i američkog Ministarstva poljoprivrede. Sastojak pterostilben je moćan antioksidant od koga bi mogla da se proizvede pilula sa manje štetnih efekata od nekih komercijalnih lekova koji se trenutno koriste za sprečavanje ove bolesti. "Ova studija ističe potrebu da se u dijetu uključi više bobičastog voća, posebno borovnica", izjavio je vodja istraživanja Bandaru Redi, doktor medicine i profesor na Odjeljenju za hemijsku biologiju UniverzitetA Rutgers, u Nju Džersiju. "Iako sastojak borovnice neće lečiti rak debelog creva, on predstavlja potencijal nove strategije za sprečavanje ove bolesti na prirodan način", kaže Redi, ekspert za nutricione faktore koji utiču na razvoj raka debelog creva.

Keleraba je lepa i zanimljiva biljka, vrlo plemenito, ukusno i korisno povrće. Vodi poreklo od kupusa. Odmah iznad zemlje nabrekla stabljika oblikuje “jabuku” sa čije čitave površine rastu lisnate peteljke, što je u botanici jedinstven slučaj. “Jabuka” je, dok je mlada, vrlo sočna, mekana i ukusna, pa se može pripremati za jelo sirova kao salata, no ipak se najčešće kuva, pirja ili peče kao gomoljasto povrće. Može se jesti samo dok je mlada i ne može se čuvati (osim u hladnjacima i duboko smrznuta), jer ubrzo postane drvenasta, tvrda i nije za jelo. Postoji uobičajena bledozelena keleraba, koja je pogodna za uzgoj u staklenicima i koju najviše koristimo. Mnoge domaćice daju, međutim, prednost plavo-ljubičastim sortama, koje su takođe pogodne za uzgoj u staklenicima. LJubičasta keleraba je, navodno, sočnija, mekša i ima manje karakterističnih drvenastih proraslina, kad malo starija.

Karanfilić je tik pred rascvetavanje ubran i sušen cvetni pupoljak stabla karanfilovca iz porodice mirta čija pradomovina su Molučka ostrva. Do 16 milimetara dugačka pupoljkina peteljka ima na svom gornjem kraju okrugli batić kojeg okružuju četiri štrčeća listića. Imaju tipičan, vrlo aromatičan miris i oštro aromatičan, gotovo ljut ukus. Ta snažna začinska svojstva potiču od vrlo visokog sadržaja eteričnog ulja (oko 25 odsto) koje se u velikoj meri sastoji od eugenola. Klinčić pored toga sadrži masno ulje i tanin. Uvozi se uglavnom s Madagaskara. Zimzeleno stablo karanfilovac naraste do 20 metara i najbolje mu odgovara vlažno-vruća morska klima. Berba počinje čim se pupoljci potpuno razviju i dobiju svetlocrvenu boju. Beru se rukom ili tresu bambusovim štapovima te suše na asurama na suncu. Pri tome se moraju odvajati plodne peteljke iz kojih se može destilisati ulje.

U ljudskoj ishrani koren mrkve više se koristi tek od srednjeg veka, iako su je germanski narodi uzgajali pre no što su upoznali starorimsku kulturu. Upravo Evropa se smatra pradomovinom mrkve, gde ona i danas obilno raste kao divlja biljka. Uzgojem i ukrštavanjem dobijena je vremenom biljka veoma izdašnog i socnog korena, narandžaste boje, koji u covekovoj ishrani zauzima važno mesto. Narandžastu boju mrkvi daje karotin, kojeg ni u jednom drugom povrcu nema u tolikoj meri. To je susptanca iz koje nastaje veoma važan vitamin A. Što je boja korena izrazitije narandžasta, to je sadržaj karotina veci. Žuta mrkva sadrži ga pet puta manje nego narandžasta. Karotin je razlicito iskoristiv u zavisnosti od nacina pripreme mrkve: iz sirove neribane 2 odsto, kuvane 18, a sirove ribane cak 82 procenta. Ribana mrkva je stoga prikladna kao hrana za stariju dojencad i predškolsku decu. Mrkva obiluje i drugim vitaminima.

> Treba koristiti i njegovo lišće, jer ono sadrži najvažnije prehrambene sastojke Karfiol je kupusno povrće vrlo visokog kvaliteta. Za ljudsku ishranu upotrebljava se jako zadebljala cvast, zbijena u glavicu - “ružu”, koja ima veliku hranljivu vrednost i izvanredno prijatan ukus. Zbog toga, a i zbog atraktivnog i neobičnog izgleda, karfiol se smatra plemenitim i delikatesnim povrćem. Pogledamo li biološki sastav ruže, uverićemo se da karfiol zaista zaslužuje naziv delikatesnog povrća. Bogat je proteinima (2,48 odsto), biljnim uljima (0,34 ), šećerom (1,21) i mineralnim sastojcima (0,83 procenata). Od mineralnih sastojaka sadrži najviše kalijuma, fosfora i sumpora. Celuloze ima 0,91 odsto, a suve materije 9,11 procenat. Karfiol je bogat i vitaminom C (69 mg%), pa mu po hranljivosti, sadržaju suve materije i vitaminima mnogi daju prednost pred kupusom.

Prehlada se javlja češće nego sve ostale bolesti zajedno. Većina ljudi se prehladi nekoliko puta svake godine, obično u jesen, zimi i u proleće. Mnogi istraživači opazili su da deo populacije, otprilike šest do deset odsto, nikad nije prehlađeno. Zašto? Najverovatnije zahvaljujući prirodnoj otpornosti u kojoj važnu ulogu ima pravilna prehrana i fizičko stanje organizma. Postoji oko 200 vrsta virusa koji mogu uzrokovati prehlade. Infekcija obično nastupa 18 - 22 časa nakon što virus uđe u organizam. Prehlada je najčešće izazvana virusnom infekcijom, a ne kako se uglavnom misli, udisanjem hladnog vazduha. Kad nastupi infekcija dolazi do promene u fiziologiji sluznice nosa i grla pa se javljaju karakteristični simptomi. Neretko se simptomi prehlade, zbog sličnosti, mešaju sa simptomima alergija, a često će se u govoru i grip zamenjivati prehladom. Grip, kao i prehladu, uzrokuje virus, ali virusi gripa pripadaju drugoj porodici.

Svakodnevno konzumiranje listova potočarke ili dragušca (Nasturtium officinale), trajne vodene biljke koja raste na izvorima, čistim potocima, rekama i u jarcima s čistom vodom moglo bi znatno smanjiti izglede za razvoj raka, smatraju naučnici sa Sveučilišta Ulster. Oni su objasnili kako ta biljka koja se koristi kao lekovito sredstvo što su ga propisivali još staroegipatski lekari te kao hrana, smanjuje oštećenje DNA belih krvnih ćelija - što se smatra "okidačem" za razvoj bilo koje vrste raka. Potočarka u krvi podiže nivo korisnih spojeva i smanjuje nivo onih štetnih. Studiju su sproveli naučnici sa Sveucilišta Ulster, a rezultate istraživanja objavili su u strucnom casopisu American Journal of Clinical Nutrition.

Iako je ječam jedna od najstarijih žitarica, u nas ga nepravedno bije glas sirotinjske hrane, pošto je, kao hlebna žitarica, lošijeg kvaliteta od pšenice, te su oni koji su bili prinuđeni da jedu takozvanu ječmenicu smatrani siromašnima. Uzrok tom lošijem kvalitetu leži u činjenici da je ječam zrnasta biljka čije je zrno potpuno sraslo s plevom. Međutim, posebnim postupkom u mlinovima pleva se ljušti, a zrno zaokružuje pa se dobija takozvana geršla, koja se priprema kao pirinač. Savremena nauka te predrasude, međutim, opovrgava. Ječam je jedna od najuniverzalnijih zrnastih kultura, s vrlo širokim mogućnostima upotrebe u prehrani stanovništva, a posebno se odlikuje svojim lekovitim svojstvima. Kao kulturna biljka uzgajan je još u kameno doba, pet do šest hiljada godina pre nove ere. Materijalni tragovi kulture ječma pronađeni su u porečjima Eufrata i Tigra, u dolini Nila i u sojenicama švajcarskih jezera.

Svež plod ili sok kakija uzimamo za lečenje zatvora i upale creva, hemeroida, bolesti želuca, a pomaže i protiv visokog pritiska Kaki (Diospyros kaki L.) pripada porodici draguni (Familiae Ebenaceae). Prirodni je antihelmetik, antimutagenik, antitusik, aperitiv, adstrigent, ekspektorant, febrifug, laksativ, stomahik, stiptik. Druga imena kakija su japanska jabuka, kakijevac, kakijev dragun. Engleski naziv mu je Chinese Persimmon, Japanese Persimmon, Kaki Persimmon, francuski kaki, nemački Kaki-Pflaume, talijanski diospiro, kaki. Naziv kaki u Mandžuriji u Kini u prijevodu znači hrana bogova. Domovina kakija je Azija, i to Mandžurija u Kini te Japan odakle se širi po celom svetu kao istočna zlatna jabuka. U 14. veku u Europu kaki donosi Marko Polo. Semenke kakija preživele su razaranje atomske bombe 1945. u Nagasakiju u Japanu, prema podacima botaničara Tatsuo Miyajima.

Lekovito delovanje

Obožavate pivo, ali osećate grižu savesti ako ga svakodnevno pijete, a naročito ako ste žensko? Razloga za “grizodušje” uopšte nema, naprotiv! Naravno, pod uslovom da su količine umerene, to jest dve čaše, odnosno flaša na dan. Jer, kako su pokazala naučna istraživanja, pivo je bogato raznim korisnim materijama pa ima i mnoga korisna dejstva. Ponavljamo: ako se s njim ne pretera! Još stari Gali nazvali su ga tečnim hlebom, za šta ima mnogo razloga: ono, naime, sadrži sve minerale koje i žitarice od kojih se pravi (najčešće ječam, odnosno ječmeni slad), posebno vitamin B6, koji štiti srce i krvne sudove i “smiruje živce”. Uz to, potpomaže metabolizam šećera i ishranu kože. Jedna flaša piva dnevno zadovoljava potrebe našeg organizma za vitaminima grupe B, kojih ima i u kvascu, takođe sastojku piva.

Kardamon je osušeni plod višegodišnje biljke kardamon iz porodice dumbira, poreklom iz Indije. U trodelnom plodu – čauri nalaze se male zrnaste semenke, koje su začin. Ljuska ploda ima neznatnu začinsku vrednost. Biljka ima jasnozelenu stabljiku, kopljasto lišće i svetlozelene cvetove koji rastu na oko 60 centimetara dugim izdancima. Kardamon miriše prijatno aromatično jer sadrži četiri do osam procenata eteričnog ulja, sastavljenog od cineola, terpinil-acetata i terpineola, i ima pikantan ukus. Čaure se beru pred sazrevanje, suše i čiste od ljuske. U prodavnice dolaze zatvorene čaure, ali i čitave ili mlevene semenke. Kardamonom se začinjava pecivo, prvenstveno medenjaci, sitni kolačići, kao i fini kobasičarski proizvodi. Sastojak je raznih začinskih mešavina, poput karija i senfa.

Opuštanje tokom praznika neće uspostaviti kontrolu nad visokim holesterolom i krvnim pritiskom, no bele namirnice kao što je beli luk sigurno će blagotvorno delovati na rešenje vašeg zdravstvenog problema. Dodate li svom letnjem jelovniku i zeleni meni, u koji spadaju jabuke i kruške, pobrinućete se za pravilan fiziološki razvoj celija u vašem organizmu, održavanje hormonske ravnoteže i brže zaceljivanje rana. Ishrana prema bojama, kod koje preferiramo namirnice određenih boja, ne podrazumeva mršavljenje, nego dovođenje organizma u bolje opste stanje, vraćanje energije i jačanje imuniteta, a nutricionisti preporučuju spektar duginih boja - plavu, žutu, zelenu, narančastu, smeđu, belu i crvenu.
Plavom protiv otrova