Zdravlje

Odavno se zna da je grožđe eliksir mladosti, voće koje krepi organizam i razgaljuje dušu. Ali, da li ste znali da su njegove semenke prava riznica antioksidanasa, izuzetno efikasnih u očuvanju zdravlja? Ekstrakt od semenki je 20 puta jači antioksidans od vitamina C i čak 50 puta moćniji od vitamina E. Istraživanja su pokazala da sadrži koncentrovana lekovita jedinjenja ovog voća, koja postižu bolje zaštitno dejstvo na ćelije nego kombinovani unos vitamina E i C. Ekstrakt semenki grožđa širi krvne sudove, jača kapilare, sprečava infarkt srca, smanjuje rizik od proširenja vena i nastanka aterosklerotskih plakova, odnosno taloženje masti na zidovima krvnih sudova. Smanjuje i rizik od oštećenja očnog tkiva, kao i mogućnost nastanka makularne degeneracije i katarakte u starosti. Ima i laksativno dejstvo pa se preporučuje kod dužih opstipacija, odnosno zatvora.

Iako se šljive masovno koriste za džem, suše se ili se od njih peče rakija, najbolje je da se jedu sveže jer imaju najjača antioksidativna svojstva među voćem. Izuzetno pogoduju zdravlju creva jer podstiču varenje i ubrzavaju metabolizam. Plavi plodovi bogati su mnogim vitaminima i mineralima. Ipak, najveća hranljiva vrednost šljive je u obilju dijetnih vlakana koje sadrži. Reč je o posebnoj vrsti ugljenih hidrata koje, za razliku od saharoze, glukoze, fruktoze, skroba i drugih šećera, ljudski organizam ne može da svari već ih resorbuje. Zato dijetna vlakna ili balastne materije prolaze kroz želudac, tanko i debelo crevo u nepromenjenom obliku. Njihov uticaj na zdravlje je višestruk i predstavljaju važan faktor u prevenciji bolesti, a naročito u snižavanju povišenog holesterola.

Višegodišnja zeljasta biljka petrovac (Agrimonia eupatoria) ima široku lepezu delovanja i veoma je zastupljena u narodnoj medicini. Zbog efekasnosti kod određenih bolesti zovu je i ranjenik, kostolom, sitni i ovčiji čičak, trava celog sveta... Naročito se koristi za rane koje teško zarastaju, posebno kod ginekoloških ranica i mioma, polipa i unutrašnjih krvarenja. U čajnim mešavinama sa hajdučkom travom i virkom smanjuje obilne menstruacije i zaustavlja krvarenje hemoroida. Ime kostolom je u narodu dobila jer leči čoveka koji je tako bolan da oseća da mu se "kosti lome". Zbog izuzetne delotvornosti, petrovac je privukao pažnju akademiku Jovanu Tucakovu. Ovaj vrstan poznavalac lekovitog bilja je godine proveo na terenu otkrivajući i potvrđujući sve mogućnosti ove biljke. Na našem podneblju je najviše rasprostranjen na Fruškoj gori, Titelskom bregu, Vršačkim planinama, severoistočnoj Bačkoj i jednom delu Srema.

Nana je zaista blagotvorna biljka. Poznato je da utiče povoljno na sistem za varenje i otklanja mnoge tegobe u stomaku. Nana je dobar izvor minerala, na prvom mestu kalijuma. Zatim, kalcijuma, gvozđa, magnezijuma i mangana. Od vitamina moze se pohvaliti sadržajem vitamina C, E, K, B6, A i beta karotena. Na prvom mestu to je antibakterijsko dejstvo. Zato se preporučuje da se eterično ulje vode i time očisti koža lica ili tela. Miris peperminta može da zavara glad. Ukoliko vas ujede komarac, dovoljno je da na mesto ujete stavite kap ulja i svrab će prestati. Ulje nane pogodno deluje i na upalu desni, savetuje se da makar jednom nedeljno desni istrljate sa malo ulja. Ulje nane može da vas održi budnim i da vam poboljša koncentraciju. Pokušajte da jednu kap utrljate u nozdrve. Ovo ulje može da vam koristi i za opuštajuće kupke, kao sredstvo za ispiranje usne duplje… Ulje nane može da vam pomogne i u borbi protiv glavobolje.

Hiljadama godina najskuplja i najvrednija od svih biljaka, šafran, koristi se kao začin, za ulepšavanje, ali i kao delotvorni lek. U kući ga vredi imati jer je efikasan kod mnogobrojnih boljki. Za snižavanje holesterola u blenderu usitnite 1 šargarepu i pola celera, a zatim dodajte šolju svežeg soka od pomorandže i pola kašičice šafrana. Sve dobro promešajte i sok pijte ujutru i uveče. Za lečenje bolesnih bubrega u litar vode dodajte 250 gr suvih plodova brusnice. Kuvajte dok bobice ne omekšaju, zatim sadržaj procedite, pa u čaj dodajte kašičicu šafrana. Čaj pijte tokom celog dana. Kod bolnih i obilnih menstruacija u prah istucite kašičicu semena mirođije, dodajte kašičicu šafrana i na to dospite šolju ključale vode. Poklopite i ostavite da odstoji jedan sat, a zatim sadržaj procedite kroz gazu. Ohlađeni čaj pijte tokom celog dana.

Prema istraživanju koje je proveo Univerzitet Siracuse, tamna čokolada poboljšava kognitivnu funkciju mozga. Dakle, bolje bismo se sjetili, bolje sudili i bolje koncentrirali. Iako znamo da je tamna čokolada dobra za zdravlje, u normalnim količinama, naravno. Verovatno jer je čokoladi uopšteno teško odoleti i pojesti samo nekoliko kockica, kada ispred nas stoji čitavih 100 grama. Ali nauka je još jednom potvrdila i ohrabrila da jede tamnu čokoladu. Naime, prema istraživanju koje je proveo Univerzitet Siracuse, tamna čokolada poboljšava kognitivnu funkciju mozga. Dakle, bolje bismo se sjetili, bolje sudili i bolje koncentrirali. Kako nam je bitno da nam mozak funkcioniše tokom radnog dana, naučnici su doneli jedini logični zaključak: čokoladu je najbolje jesti za doručak! Pre polaganja ispita pošto utiče na koncentraciju; pre spavanja.

Batate su brašnasti gomolji nalik repi (Ipomea batatas) svojstvenog slatkastog ukusa. To je višegodišnja biljka iz porodice slakova (Convolvulaceae), i zapravo nema nikakve morfološke sličnosti sa našim udomaćenim krompirom (Solanum tuberosum L.)Plodovi batata su žute, narančaste i crvene boje, a za jelo ga je najbolje pripremiti kao i krompir, odakle i njegov udomaćeni naziv "slatki krompir". To gomoljasto korenje može se kuvati, pržiti ili mleti da se dobije brašno. Mladi listovi se pripravljaju i jedu kao španac Izuzetno je ukusan. Uspevaju u Španjolskoj i Francuskoj, a domovina im je Južna Amerika. U Andaluziji batata u potpunosti zamenjuje krompir. Oko 1850. godine zbog nestašice krompira i pretnje gladi, sadili su batatu po Nemačkoj, pa čak i oko Pariza. Lako se kulinarski obrađuje. Od batata se priprema brašno od kojeg se mogu načiniti hleb, vino i mnoga druga jela.

U svetu ga zovu „hleb svetog Jovana”, a zbog slasti i jer ne sadrži kofein i teobromin, preporučuju kao prirodnu alternativu čokoladi. – Pomaže protiv proliva Ako obožavate čokoladu, a ne smete da je jedete jer ste alergični na nju, ili, jednostavno, ne želite da unosite previše stimulansa nervnog sistema, kakvi su kofein i teobromin, pravo rešenje za vas je – rogač! To je mahunasti plod drveta rogaca, koje je poreklom iz Sredozemnog basena a raste i kod nas, zimzeleno je i može da naraste i do 15 metara, a doživi i više vekova. Listovi su mu sjajni, a cvetovi tamnocrveni. Mahuna je zelenkasta, a posle berbe počinje da zri i menja boju do čokoladne. Duga je dvadesetak centimetara i sadrži desetak–petnaest semenki koje liče na lubeničine. Zanimljivo je da se ona pojavljuje tek posle 15 godina rasta drveta, i to samo na ženskom stablu, ali ono mora biti oprašeno s muškog. Rogač cveta u septembru–oktobru.

Neka pravila ponašanja u vezi sa prehladom potpuno su netačna, plod su neznanja i zablude i trebalo bi da ih izbegavate. Ako vam curi nos, boli grlo i osećate se malaksalo, ne morate odmah trčati kod lekara, piti antibiotike, uzimati bolovanje..Prehlada je samo prolazna bolest koja se lako leči, naravno ako znate kako. Pre svega nemojte se utopljavati! Ako imate povišenu temperaturu višak garderobe, ćebe i popijete topao čaj, sam ce učiniti da temperatura vašeg tela raste, raste... Ono što treba da uradite je sledeće: isključite grejanje u stanu, otvorite prozor na nekoliko minuta, obucite nešto od pamuka i popite hladnu limunadu. Ako malo kašljete i kijate ne znači da ste "prikovani" za krevet. Dok mirujete u bronhijama i plućima će se lakše nagomilati sluz što može izazvati bronhitis i upalu pluća.

Mušmula je još jedna biljka iz porodice ruža (uz jabuku, krušku, dunju, šljivu i oskorušu), koja ima više od 100 rodova i 3.000 biljnih vrsta. Drvo naraste do sedam metara, a daje plodove dok je mlado. Često se kalemi na dunju i krušku, i već iste godine može da rodi. U Evropi se gaji milenijumima, posebno u Francuskoj, a bila je veoma popularna u srednjem veku, a smatra se da je poreklom iz centralne Evrope, ili predela oko Kaspijskog mora. Mušmula cveta kasno, krajem aprila, pa joj mrazevi ne mogu naškoditi, a cvetovi su beloružičasti, slični jabukovim. Listovi su duguljasti, takođe slični jabukovim, mat, tamnozeleni i maljavi. Sazreva posle oko 180»-190 dana. Plod, koji liči na krušku ili jabuku, je zelenkastosmeđ, tamnosmeđ, riđ ili čokoladnosmeđ, s proširenom čašicom, i prečnik mu je oko pet centimetara.

Popiti pakovanje multivitamina nije dovoljno da bi opskrbili organizam potrebnom količinom vitamina i minerala ili ga ojačali pred naletom gripe, upozoravaju lekari. Da bi se videli rezultati vitaminske preparate treba uzimati najmanje mesec dana, a da bi se održalo optimalno stanje treba ih redovno konzumirati. Neki ljudi imaju posebne potrebe za povećanim unosom vitamina i minerala, npr. trudnice, vegetarijanci i sportisti. Vegetarijancima nedostaje gvozdje, vitamin B12 i esencijalne masti. Osećajnije osobe koje pate zbog ubrzanog tempa života trebale bi uzimati kalcijum i magnezijum, koji se nazivaju i "antistresnim mineralima". Razdoblje trudnoće takođe zahteva poseban režim unosa hranjivih materija. Folna kiselina je potrebna da bi se u utrobi pravilno razvijao detetov živčani sistem.

Pojedete li šaku badema, oraha ili nekih drugih orašastih plodova na dan, možete značajno smanjiti rizik od smrtonosnih srčanih oboljenja, tvrde u svom izveštaju naucnici iz Bostona. Orašasti su plodovi izvrstan izvor proteina, zdravih ulja i drugih hranjivih materija, posebno E vitamina (koji je antioksidans). Belančevine su biološki vredne, s dobrim rasporedom aminokiselina, pa mogu zameniti one iz mesa. Uz to, orasi, odnosno svi orašasti plodovi, sadrže omega 3 nezasićene masne kiseline (kao i losos), a one poboljšavaju nivo dobrog holesterola i štite srce. Tokom studije, započete 1982., dr. Christine Albert ispitala je uticaj orašastih plodova u ishrani 21.000 lekara. Ustanovila je da je među onima koji su redovno konzumirali orašaste plodove broj smrtnih slučajeva kao posledice iznenadnog srčanog udara bio za 47 posto manji nego među onima koji orašaste plodove uopste nisu uzimali.

Sok od šipka (mogranja,sipurika) može da uspori razvoj raka prostate, pokazali su ogledi vodeni na americkom sveucilištu Wisconsin. Doktor Hasan Muhtar i njegovi kolege tvrde da sok od šipka ima visok nivo polifenola, te je zbog toga jaci antioksidans od crnog vina ili zelenog caja – objavile su svetske agencije. Kada su naucnici u celije raka prostate uneli nisku koncentraciju ekstrakta šipka primetili su usporavanje rasta istih celija. Kada su celije raka prostate iz ljudi uštrcane u miševe hranjenje tih životinja šipkom odgodilo je pojavu tumora. Rast tumora je bio znacajno usporen, a preživljavanje životinja produzeno. Na pitanje treba li sok od šipka preporuciti obolelima od raka prostate, Muhtar je kazao: "Na temelju naših podataka vrlo je moguce da ce proizvesti pozitivno dejstvo".

Pcelinji vosak se koristi u raznim industrijskim granama, veoma je cenjen u medicini, a nezamenljiv je u kozmetici. Vosak cini kožu glatkom i elasticnom, te otpornijom na kožne bolesti. Med ce bez obzira na razvoj prehrambene industrije ostati jedna od najvažnijih namirnica u ishrani kojom se zadovoljavaju potrebe organizma, ali koja je uslov ocuvanja dobrog zdravlja. Pripremite sebi prijatnu laku veceru koja ce vam obezbediti normalan rad creva. Uzmite 1/21 mleka, tri kašike meda, po 30g. suvog grožda, suvih šljiva i suvih smokava. Šljive i smokve potopite u vodu i ostavite preko noci. Šljive ocistite od koštica. Sitno iseckajte smokve i šljive, dodajte suvo grožde, zatim sve dobro izmešajte s medom i mlekom rucno ili mikserom. Med je izvor zdravlja i nada u ozdravljenje. Savremena nauka je u velikoj meri istražila njegova svojstva i oznacila ga kao hranu koja može uticati na dužinu života.

Klica sadrži sve potrebne sastojke koji su neophodni organizmu, a posebno velike kolicine vitamina, minerala i enzima Još je Hipokrat rekao da hrana može biti lek, naravno, ukoliko je pravilno odaberemo, pripremamo i jedemo. Danas se pravilnoj ishrani poklanja velika pažnja, ali, kako strucnjaci kažu, još uvek smo daleko od toga da možemo biti zadovoljni. Na našoj trpezi je previše preradene hrane, posebno pržene, previše je masnoca i šecera, a sirove hrane gotovo da i nema. Osnova zdrave ishrane je zelena hrana, tvrde nutricionisti. Medu njima klice zauzimaju vodece mesto. Zašto? Iz sitnog zrna izrasta nov život s ogromnom energijom i sadrži u sebi sve potrebne sastojke koji su neophodni za zdravlje organizma. Klica sadrži 25 posto više kalorija od mesa, ali ne goji, vec odmah daje energiju, pošto je “živa hrana”. Ne sadrži masti, dakle ni holesterol, hormone i antibiotike, pa je potpuno svarljiva.