Zdravlje

Drvo gorke narandže raste divlje u zapadnim delovima Indije, istocnoj Africi i na Himalajima, a kultivisano u Indiji i zemljama Sredozemnog basena. Plodovi su zelenkastožuti i sitni. Koristi se njena korica, od koje se pravi oranžeat, to jest kandira se, pošto joj je sok gorkasto-kiseo i nije za upotrebu. Etericno ulje, kojeg ima oko 1,25 odsto, sastoji se od d-limona, estera; fenolena i aldehida i ima gorak ukus. Ostali sastojci kore su glukozidi, aurantiamarinska kiselina i tanin. Oranžeat se pravi od raspolovljenih plodova koji se uvoze usoljeni. Pošto se odsole i prokuvaju, korice se oslobadaju mesnatog ploda i koštica i pod pritiskom kandiraju u rastvoru šecera sve jace koncentracije. Gotovi oranžeat cesto se još i glazira. Ukus mu je aromaticno gorak i sladak i narandžast je. Upotrebljava se za domace kolace, slatka jela i bombone.

Mango je jedna od najranije kultivisanih voćki, gajen je u Indiji još pre pet milenijuma. Tamo raste najmanje 500 vrsta manga. Plod mu može biti okrugao, elipsast ili duguljast, a boja varira od zelene do žuto-narandžaste. Kada kupujete mango, birajte neoštećene, čvrste plodove. Za tri do pet dana oni će dozreti na sobnoj temperaturi, a ako ih stavite u frižider, mogu se čuvati oko nedelju dana. Može se jesti zreo, ali ga koriste i zelenog, uz dodatak vinskog sirćeta, soja-sosa, soli i bibera. Takodje, mango se može i zamrznuti, u kriškama ili kao pire. Ako se odlucite za pire, vocku oljuštite, izvadite veliku semenku, pa ga usitnite u mikseru, potom stavite u posudu za led, a kockice kasnije premestite u plastičnu vrećicu. Možete ga zamrznuti i direktno u vrećici ili kutiji. Ako zamrzavate kriške, stavite ih u vrećicu, ne dodajuci šećer ili vodu, i pažljivo zatvorite. U ovom stanju može da se čuva oko godinu dana.

Volimo ga u kolačima i tortama, volimo ga čokoladiranog, čak i kao grickalicu, ušećerenu, presnu ili proprženu. I u pravu smo, jer je vrlo koristan i potreban našem organizmu. Raste i u našim krajevima, a ume da cveta ranije nego što treba, kada se smrzne pa ne rodi. Naravno, u pitanju je badem. Stablo mu je bujno, visoko osam do 12 metara, s karakterističnim trnovitim granama. Grančice su gole, glatke, crvenkaste boje. Lišće je prosto, jajasto sa šiljatim vrhom, lica glatkog i sjajnog, tamnozeleno, a s naličja maljavo. Cvetovi su pojedinačni, dvopolni, srednje krupni do krupni, ružičaste ili bele boje. Plod je koštunica eliptično pljosnatog do okruglog oblika s jednom “semenkom”. Kod zrelih plodova srednja ljuska se odvaja od hrapave, odrvenele unutrašnje, u kojoj se nalazi seme.

Salata je biljka koja prati naše jelovnike skoro cele godine. To možemo zahvaliti velikom broju njenih sorti, koje se jednako uspešno uzgajaju u rano prolece, leti, pa cak i preko zime. Njen najveci deo, cak do 95 odsto cini voda. Medjutim, iako je salata kao energetski izvor gotovo beznacajna (100 grama salate sadrži 63 kJ ili 15 kcal), to nimalo ne umanjuje njenu hranljivu vrednost. Naprotiv, ona obiluje dragocenim mineralima i vitaminima. Od mineralnih sastojaka najviše ima kalcijuma (24 mg%) i gvožda (0,5 mg%), znatne kolicine magnezijuma, joda, mangana, kobalta, nikla, silicijuma i bakra. Od vitamina najbogatija je vitaminom C (24 mg%), karotinom (0,12 mg%) i gotovo svim vitaminima grupe B, te vitaminom E.

Alge su neizostavni deo celovitog obroka jer osiguravaju kvalitetne minerale potrebne za pravilan metabolizam. Zahvaljujući svom mineralnom sastavu, morske alge čiste organizam izbacujući kisela dejstva savremenih prehrambenih proizvoda te pomažu uspostavljanje bazne kakvoće krvi. One su ujedno namirnice koje štite organizam od različitih poremećaja zdravlja, bilo da su u pitanju degenerative bolesti ili teška oboljenja, kao što je karcinom te razne druge savremene bolesti, poput visokog krvnog pritiska, ateroskleroze, alergije, artritisa, reumatizma, živčanih bolesti itd. Redovno konzumiranje algi snaži organizam i utiče na dugovečnost. Alge obiluju gvozdjem, kalcijumom, jodom, vitaminima B grupe, vitaminima A i C te drugim hranjivim sastojcima.

Nutricionistički gledano, banana je energetska bomba. Najpoznatije su žute banane, koje mnogima menjaju obroke ili nadopunjuju ishranu.. Banane su jedne od danas najjeftinijih i najdostupnijih namirnica, koje zahvaljujući fruktozi prednjače u svojoj nutricionističkoj vrednosti. Ugodnog su ukusa i smatra se da poseduju lekovita svojstva i da ublažavaju simptome mnogih bolesti. Banane obiluju hranjivim materijama, mineralima, vitaminima A, B6 i C, sadrže fosfor, mangan, magnezijum, kalijum i folnu kiselinu. Upravo zbog toga, mnogi je krive za višak kalorija i nastoje izbegavati.Naucnici posebnu pažnju usmeravaju na jedenje zrelih banana. Naime, nedovoljno zrele banane u svom razvojnom stadijumu sadrže belančevinu koja, prema istraživanjima, suzbija delovanje enzima odgovornih za razlaganje skroba u organizmu, a proizvode ga žlezde slinovnice u ustima i gušterača. Belančevina nestaje u daljnjem sazrevanju.

Iako su mlečni proizvodi, prvenstveno mleko, najbolji izvor kalcijuma, minerala važnog za zdrave kosti, zube i ispravno funkcionisanje mišića, ćelija i nerava, mnogi ih ne konzumiraju jer su vegani ili ih ne smeju konzumirati zbog netolerancije na mlečni šećer laktozu. U tom slučaju izvor kalcijuma trebaju potražiti u lisnatom povrću, mahunarkama, voću i ribi, preporučuje nutricionisti. Odraslim osobama u dobu od 19 i 64 godine potrebno je dnevno oko 700 miligrama kalcijuma, što je jedna čaša obranog mleka, no zbog netolerancije ne laktozu ili nemogućnosti varenja mlečnog šećera neki ga ne smeju konzumirati. Kalcijum je najčešći mineral u telu, vitalan za kosti i zube. Organizam pomaže u održavanju zdravih krvnih sudova, reguliše krvni pritisak i sprečava otpornost na insulin koji može dovesti do dijabetesa tipa 2. Kalcijum se ne proizvodi u telu, tako da ga moramo uzimati hranom.

Neke materije iz spanaća mogu usporiti varenje masnoća i prevariti osećaj gladi, pokazuje studija. Iako je želudac još poluprazan, vec osećamo da smo siti pa je spanać tako odlična dijetna namirnica koja može pomoći u skidanju suvišnih kilograma.. Dobro ga je jesti uz hamburgere, pite i drugu masnu hranu. Osim toga spanać podstiče probavu i pomaže kod probavnih smetnji te podstiče izlučivanje mokrace iz organizma zbog visokog postotka kalijuma. Zato se preporučuje kod bolesti mokraćnih puteva i srca jer rasterećuje rad bubrega i srca te ujedno snižava krvni pritisak. Druga studija pokazuje da zeleno povrće, uključujući i spanac, pomaže u održavanju pamćenja i sprečava zaboravljivost. Stariji ljudi koji jedu puno "zeleniša" imaju oštriji mozak i mentalno su mlađi pet godina od vršnjaka koji ne jedu povrće. Veruje se da je za to najodgovorniji vitamin E, kojim obiluje zeleno, lisnato povrće.

Biljka sutherlandia odavno se koristi u afričkoj tradicionalnoj medicini kao lek za mnoge bolesti. Na brdima zapadnog Capea i Zululanda raste prelep cvet čije je puno latinsko ime Sutherlandia Frutescens Microphylla. Ta biljka odavno se koristi u tradicionalnoj medicini. Narod Sun je zove Insisa ("ona koja odagnava tamu") i koristi je za podsticanje energije i kao jak antidepresiv. Sangome, vračevi naroda Zulu, zovu je Unwele ("veliki lek") i njome su uspešno ublažavali posledice pandemije španske gripe 1918. Narod Tswana zove je Mukakana i njome leči gonoreju i sifilis, dok Afrikaneri, potomci holandskih doseljenika, sutherlandiju zovu Kankerbossie ("grm za kancerozne bolesti") zbog blagotvornog delovanja kod onih koji su oboleli od tumora unutrašnjih organa.

Strucnjaci Medicinskog centra cikaškog Raš univerziteta ustanovili su da redovno konzumiranje vecih kolicina povrca znatno smanjuje probleme sa pamcenjem u starijim godinama. Tokom šestogodišnjeg istraživanja, koje je obavio americki tim, pokazalo se da su stariji ljudi, koji su prijavljivali kako dnevno pojedu 2,8 porcija povrca, za 40% manje patili od gubitka pamcenja i drugih oblika mentalnog opadanja od onih ispitanika koji su tokom dana konzumirali manje od jedne porcije povrca. Tim sa pomenutog Univerziteta pratio je 3.718 ljudi starosti od 65 i više godina, koji su popunjavali upitnike o tome šta jedu, a uz to su bar dva puta godišnje tokom trajanja studije radili testove mentalnih sposobnosti.

Dunja je veoma stara vocka, poreklom iz Persije, Anadolije, a možda i Grcke i s Krima. Stablo naraste do sedam metara i lici na jabukovo, a i list podseca na nju, samo što je ceo na ivicama. Cvet je takode slican jabukinom, ali i kruškinom, svetloružicast je ili beo, a raste pojedinacno. Plod je nepravilnog oblika, ponekad slicniji jabuci, a ponekad kruški, zlatnožut, prekriven dlacicama, izuzetno ugodnog mirisa, zbog cega su ga naše bake cuvale na ormarima da im namiriši spavacu sobu. Smatra se da su one slicnije jabuci socnije i slade. Kora dunje je dosta debela, a “meso” oporo i gorkasto, sa skupljajucim kiselkastim ukusom. Zbog toga mnogi ne vole da je jedu sirove, nego samo skuvane. Sirup od dunja može da se koristi kao dodatak drugim napicima koji se koriste kod proliva, pošto ova vocka steže, ali i za lecenje sluzokože grla, krajnika i drugih disajnih puteva.

Poreklom je iz Kine, Amerike i Evrope, kao i s Kavkaza. U severnu Evropu preneli su je Rimljani. Drvo šljive naraste pet do sedam metara, cvetici su joj belozelenkasti, a plodovi mogu biti tamnoplavi, ljubicasti, zeleni ili žuti. Dužina im varira od tri do šest centimetara, mogu biti duguljaste ili okrugle (ringlovi), imaju somotastu ljusku i slatko meso, s pljosnatom košticom u sredini. Danas je poznato dvestotinak vrsta šljiva, a dele se u cetiri glavne kategorije: evropsku, japansku, demson i mirabel i šeri šljive (ponekad se mogu naci i kao divlje). Stvoren je i hibrid šljive i kajsije, nazvan plamkot ili plaot. Šljive mogu da se jedu sveže, od njih se pravi pekmez i sok, a cesto se i suše. Bez obzira na oblik, one stimulišu rad creva, zahvaljujuci supstanci koju sadrže u ljusci. Stoga, ako želite da izbegnete taj efekat, možete da ih oljuštite.

I naši povrtari je gaje te se može pronaci i na našim tezgama. Kako je prepoznati? Daikon ima dugacak beli (mada može da bude i crn i krem) zadebljali koren sa svetlozelenom pigmentacijom, a može da naraste od 12 do trideset centimetara, pa i više, dok mu je precnik od cetiri do šest centimetara, s pojedinim primercima koji dostižu i precnik fudbalske lopte. Otud mu i ime: na japanskom, “daj” znaci veliki, prostran, a “kon” koren. Težina pojedinih primeraka dostiže i 40 kilograma! Ipak, preporucuje se da se izvade iz zemlje pre no što postanu tako gigantskog rasta. Ova vrsta rotkve ima socno, hrskavo “meso” bele boje, a ukus joj je mnogo blaži nego naše baštenske rotkvice, slatkast (sadrži mnogo vocnog šecera, fruktoze) i svež. Treba birati cvrste i nenaborane primerke, koje deluju teško i imaju sveže lišce (pošto se i ono koristi) i smestiti ih u plasticnu kesu. U frižideru mogu da se cuvaju oko nedelju dana.

Dobar je diuretik, pa reguliše i krvni pritisak, ali i ubrzava borbu protiv celulitisa .Paštrnak po svojim prehrambenim i lekovitim svojstvima ide u red najvrednijih povrtnih kultura, a u nas je u mnogim krajevima gotovo nepoznat. I gde je poznat - koristi se samo uglavnom samo za dodavanje slasti supi. Energetska vrednost 100 grama jestivog dela paštrnaka odgovara otprilike energetskoj vrednosti decilitra mleka (315 kJ ili 75 kcal). Paštrnak sadrži najviše ugljenih hidrata (14,5 odsto), belančevina (oko 1,3), a masti oko 0,4 procenta, što je sve skupa u granicama ostalog korenastog povrća. Od ostalog korenastog povrća izdvaja ga visok sadržaj mineralnih sastojaka (800 do 1200 mg%). Gotovo polovina toga otpada na kalijum (450-700 mg%) što je od posebnog fiziološkog značaja. Kalcijuma i fosfora ima podjednako (48-50 mg%). Pored toga, bogat je magnezijumom i sumporom, a nisu beznačajni ni gvožđe i bakar.

Heljda je zahvalna žitarica. Uspeva na razlicitim zemljištima - lakim, peskovitim i teškim tlima. Kratkog je vegetacionog perioda i brzog rasta. Sazreva za otprilike tri meseca od casa sejanja, pa je vrlo pogodna kao predusev, jer brzim rastom prigušuje korov. Heljda ima jednu vrlo zanimljivu osobinu koju nema nijedna druga žitarica. Na zeljastoj stabljici razvija se i do 2000 krupnih i mirisnih, belih, ružicastih i crvenih cvetova, složenih u grozdaste cvasti, vrlo bogate nektarom, pa ih rado posecuju pcele. Cvetovi se razvijaju neujednaceno tako da vreme cvetanja traje i do trideset dana. Stoga napredniji poljoprivrednici koriste tu prirodnu simbiozu pcela i heljde dvojako: dovoze košnice pcela i povecavaju prinos heljde maksimalnom oplodnjom, koja ponekad može biti i do 50 posto veca od one bez pomoci pcela. U nekim zemljama seju heljdu ponajpre zbog meda, jer je heljdin med vrlo kvalitetan i cenjen.