Zdravlje

Mak je osušeno seme jednogodišnje biljke maka poreklom iz Azije. Biljka naraste do metar i po, ima velike, duguljaste narovašene ili pilasto nazubljene listove. Cvetovi su vecinom beli, s ljubicastom mrljom pri dnu, ili purpurnoljubicasti, s tamnoljubicastom ili gotovo crnom mrljom. Gledane golim okom, cini se da su plave ili sive semenke maka okrugle, no zapravo su bubrežastog oblika. U kilogramu maka ima oko dva miliona zrnaca. Semenke su gotovo bez mirisa, njihov se orahu slican ukus razvija tek kuvanjem ili pecenjem. Sadrže oko 50 odsto masnog ulja (Oleum papaveris) te proteinske supstance i organske baze, poput alkaloida papaverina.

Istraživanje koje je sprovedeno na starijim osobama u Holandiji pokazalo je da svakodnevno konzumiranje raznih proizvoda od kakaa pozitivno utice na zdravlje, a posebno na niži nivo krvnog pritiska. Ispitanici su svakodnevno konzumirali cokoladu, cokoladne pudinge, kakao napitke ili slicne proizvode od kakaa. Tako su na dan redovno unosili kolicinu kakaa kao onoj u 10 grama cokolade. Ova je studija do sada najjaci dokaz o pozitivnim zdravstvenom dejstvu kakaa. On je bogat izvor flavanola za koji se smatra da utice na elasticnost krvnih sudova i vena. Zaboravite na utrljavanje kakaova maslaca u kožu, jer bi je šoljica vruceg kakaa mogla vise pomladiti, porucuju naucnici. Oni su ustanovili da je nakon 3 meseca koža žena koje su dnevno ispijale šoljicu antioksidansima bogatog vruceg kakaa postala nežnija, dobila je više vlage i postala je manje osjetljiva na opekline od sunca.

U ishrani valja uzimati mnogo svežeg voća i povrća, do 100 grama mesa na dan, prvenstveno peradi i ribe, i male količine ulja dobrog kvaliteta O pravilnoj ishrani danas se mnogo govori, ali se najčešće ne zna tačno šta se pod ovim podrazumeva, jer se u svakodnevnom govoru često govori i o zdravoj ishrani. Po preporukama Svetske zdravstvene organizacije, pravilna ishrana se zasniva na unošenju velike količine svežeg povrća i voća, cerealija, ili žitarica, male količine mesa od peradi ili kvalitetne ribe i sasvim male količine ulja dobrog kvaliteta. Zdravstveno bezbedna hrana znači i da ona nije kontaminirana ni mikrobiološki, ni hemijski ni radiološki, jer ima mišljenja da i ovako zagađena hrana može biti uzrok pojavljivanja malignih bolesti. Sva hrana koja se uvozi, posebno iz predela gde je velika vlaga i visoke temperature, mora biti pregledana na postojanje mikotoksina.

Ljudi koji redovno piju zeleni caj izloženi su manjem riziku da usled starenja dožive pogoršanje mentalnih funkcija, zakljucili su japanski naucnici. Istraživanje, kojim je obuhvaceno više od 1.000 Japanaca starijih od 70 godina, pokazalo je da što više zelenog caja piju, veca je njihova šansa da i u starosti ocuvaju kognitivne sposobnosti. Ovaj zakljucak donesen je na osnovu laboratorijskog eksperimenta koji je pokazao da odredeni sastojci zelenog caja štite celije mozga od oštecenja poput onih koja nastaju kod Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Naucnici pretpostavljaju da bi potencijalni pozitivni efekti zelenog caja mogli da budu odgovorni za to što se u Japanu, gde ljudi tradicionalno piju dosta zelenog caja, beleži znacajno niža stopa demencije, a posebno Alchajmerove bolesti, nego što je to slucaj u Evropi i Severnoj Americi.

Meditacija utice na smanjenje stresa, fizicki izgled, pamcenje, no leci i mnoge bolesti. Imajte na umu da možete meditirati i sami, kod kuce, i to bez neke tacno odredjene tehnike. Dovoljno je da sledite nekoliko pravila: osigurajte sebi mirno mesto i vreme u kojem vas niko nece ometati. Pustite umirujucu muziku. Pronadjite neki posebno inspirativan tekst illi pesmu, možete cak i pokušati sa slikom koja vas nadahnjuje. Polako dišite i pokušajte u sebi da probudite pozitivne osecaje iz teksta ili slike. Kreativna vizualizacija obicno se praktikuje kao deo meditacije. Prvo se opustite meditativnom tehnikom ili polaganim disanjem. Zatim možete upotrebiti neku od tehnika vizualizacije ili sami stvoriti svoju. To je odlicno kada želite da ostvarite neki cilj: zamislite sebe kako ste sretni i zadovoljni postignutim. Zamislite kako nazivate prijatelje i rodbinu i govorite im šta vam se lepo dogodilo.

Poznata muka: višak masti u organizmu. Bilo da su u vidu omraženih masnih naslaga na bokovima, zadnjici, stomaku ili na drugim mestima, bilo da se talože po krvnim sudovima i povecavaju rizik od infarkta. Jasno je: viška masnoca treba se otarasiti - a evo i neke hrane koja vam može pomoci u tome i saveta kako da je upotrebite. Cvekla: pospešuje rad metabolizma i protok žuci, a to je veoma važno za sagorevanje masti. Gvožde i folna kiselina, koji se nalaze u cvekli, snižavaju nivo masti u krvi, tako da se ne taloži na krvnim sudovima. Nije loša ideja da sok od cvekle pomešate sa sokom od pomorandže - vitamin C pospešuje dejstvo gvožda. Surutka: u njoj je jako veliki sadržaj vode, a sadržaj kalorija i masti je vrlo mali. Pored vode, surutka sadrži veliku kolicinu kalijuma, kalcijuma, belancevina i vitamina B2, a sve to pospešuje razgradnju masti, a uz to jaca i imunološki sistem.

Iako se, prevedeno s latinskog, zove persijska šljiva, breskva je, zapravo, poreklom iz Kine i smatra se da je u Evropu doneo Marko Polo. Ovih koštuničavih voćki ima raznih vrsta, koje se razlikuju po veličini i boji kože i mesa (od bledožućkaste do narandžaste), a u poslednje vreme pojavile su se i one bez karakterističnih dlačica na koži – nektarine. Kao i većina voćki, i breskve i nektarine sadrže mnogo vode (87,5, odnosno 86 grama u 100 grama), ali i dosta ugljenih hidrata (9,44, prema11,8), pa im je kalorijska vrednost 42, odnosno 57 kcal, ili 175, odnosno 235 kJ u 100 grama. No, biljnih vlakana ima samo breskva (1,68 grama). Tu su i slobodne organske kiseline i mnogi minerali. Kalijuma u breskvi ima i do 363 mg%, a u nektarini 210, kalcijuma 20 (5 mg%), fosfora 34 (16), magnezijuma 16,2 (8), gvožđa 0,6 (0,15).

Dokazano je da likopen, kojeg najviše ima u paradajzu, ima veliku ulogu u smanjenju rizika nastanka mnogih bolesti, ukljucujuci i rak. Likopen je jedan od najperspektivnijih suplemenata iz kategorije antioksidansa jer štiti od infarkta i smanjuje rizik za 40 posto. Ipak, likopen se najviše procuo zbog zaštite proširene prostate od nastanka raka. Likopen je standardni sastojak prostate pa kad ga nestane, može se smatrati da su nastale ozbiljne promene. Studija koja je trajala pet godina, a sprovedena je na 48.000 muškaraca starijih od 50 godina, pokazala je kako desetak obroka kuvanog paradajza nedeljno spušta rizik na donju granicu, a pretpostavlja se da likopen deluje zaštitno i protiv drugih vrsta raka. Kad se kaže “kuvani” paradajz, misli se toplinski obraden i otopljen u masnoci jer sirov paradajz nema gotovo nikakvo dejstvo.

Smatra se da je srodan koštunjavom vocu, ali je, zapravo, leguminoza, kao pasulj Kikiriki je pomalo neobicna biljka. Za njegov plod se smatra da je, kao i ostale grickalice, srodan orašastom vocu, ali nije. On je, zapravo, leguminoza, to jest, srodan je pasulju i grašku, na koji i lici u jednom stadijumu razvoja. Plod kikirikija ima tamnosmedu opnu u kojoj je tanka, mrežasta mahuna boje ljudske kože. U njoj ima po nekoliko semenki. Kikiriki zovu i zemaljski orah jer posle cvetanja biljka “pada” na tlo i ukopava mahune u zemlju, gde ostanu dok ne sazru. Kikiriki se prodaje u ljusci, koja mora da bude cela i da se zrna ne cuju kada se promucka, ili oljušten, presan ili pecen (soljen ili ne). Ovaj plod bogat je mastima i proteinima: u 100 grama ima 49,24 grama masti, odnosno 25,80 grama belancevina. Sadrži i 6,5 grama vode, 16,14 grama ugljenih hidrata i 8,5 grama vlakana.

Mnogi ne znaju da dve trećine proteina potrebnih u ishrani treba da bude biljnog porekla Proteini (belančevine) su neophodni za svaku reakciju u našem organizmu, “umešani” su u vid, imuni sistem, rad mišića, neki od njih su hormoni (hormon rasta, insulin), a bez njih ne mogu da se izgrađuju tkiva, odnosno ćelije. Oni su i enzimi, koji učestvuju u milijardama hemijskih reakcija u organizmu, a deo su i ćelijskih membrana i potpomažu ulasku potrebnih molekula u ćelije i njihovom izlasku iz njih. Stoga održavaju efikasnost organizma i ponovo uspostavljaju pravilan rad unutrašnjih organa. Sastavljeni su od amino-kiselina, a telo je u stanju većinu da proizvede samo, izuzev devet, koje moramo uneti hranom. Ako te takozvane esencijalne amino-kiseline ne unesemo hranom, organizam će ih uzimati iz sopstvenih proteina, odnosno iz mišića, da to nadoknadi.
Gde možemo naći proteine?

Zatvor je jedan od najčešćih gastroenteroloških problema, a mogu ga uzrokovati ishrana siromašna vlaknima, a bogata mastima i šećerom. Naravno da i stres, smanjena fizička aktivnost, i dehidracija takođe mogu sprečiti normalno pražnjenje creva. Osobe koje pate od čestih zatvora trebale bi u ishranu da unesu više namirnica bogatih vlaknima i piti više tecnosti, savetuju stručnjaci. Jedan od najboljih lekova protiv zatvora su mekinje. Integralne žitarice, povrće i voće takođe su bogati vlaknima. Koristite li laksative, obavezno se savetujte sa lekarom. Na rad debelog creva mogu štetno da uticu i razni lekovi kao što su tablete za regulaciju krvnog pritiska, antidepresivi i tablete protiv bolova. Od biljnih cajeva kod zatvora pomazu biljke, sena i krusina.

Ako vam je imuni sistem u redu, on uništi svaki patogen, bez obzira da li je to virus, gljivica ili izmenjena celija koja je na putu da postane kancerozna. Naš sistem za odbranu to radi tako što svakog sata oslobada deset miliona proteina zvanih antitela. Ovakva budnost i artiljerija zahtevaju izdašne zalihe hranljivih materija. Lekari kažu da je loša ishrana najvažniji razlog slabljenja imuniteta kod zdravih osoba. Pojedine namirnice jacaju imunitet više od ostalih. Junetina: Jaca vaše slabe tacke Manjak cinka je jedan od najcešcih nedostataka vitamina koji se javljaju kod odraslih , narocito kod vegetarijanaca i onih koji jedu manje juneceg mesa, najboljeg izvora ovog minerala koji jaca imunitet. Cak i blagi nedostatak cinka povecava rizik od infekcije. Cink je veoma važan za razvoj belih krvnih zrnaca, neustrašivih celija imuniteta koje prepoznaju i uništavaju bakterije, viruse i druge negativce.

Biljka je visoka do metar, veoma je izdržljiva, a njeni podzemni delovi upotrebljavaju se kao zacin. Potice iz Indije i ima ga oko 750 raznih vrsta. Osušen koren ima snažan aromatican miris i aromaticno-gorak ukus. Poseduje izdanke dugacke do pola metra. Na tržište dolazi oguljen, sušen, rascepan po dužini i izrezan na deset do dvadeset centimetara dugacke komade. Koren idirota je žuckastobeo s crvenkastim sjajem i svetlosmedim brazdama. Idirot se spominje kao dodatak lekovima i parfemima još u tekstovima pisanim hijeroglifima. Sredinom 16. veka odomacio se u Evropi. U kuhinji se retko kad upotrebljava kao zaseban zacin, ali ga ima u raznim mešavinama. Žvakanje korena idirota služi za odvikavanje od pušenja. U medicini je poznat kao sredstvo za želudac, kod slabog apetita, viška želudacne kiseline, kao i za otklanjanje nadimanja, normalizovanje rada žuci i izlucivanja mokrace, i protiv krvarenja desni.

Iako je voće, dinja (kao, uostalom, i lubenica) spada u porodicu krastavaca! Smatra se da potiče iz tropske Afrike, ali se za primat kao njena postojbina bore i Indija i Iran. Dinja ima zelenih i narandzastih, ali su i jedne i druge podjednako sočne, slatke i niskokalorične (u 100 grama 122 kJ, ili 29 kcal). Najpoznatiji svetski kulinari, Francuzi, našli su joj pedesetak načina primene – uključujući supe, palačinke ili slana i ljuta jela s dinjom, a kod nas se ipak koriste samo kao poslastica i letnje osveženje. U 100 grama dinja ima 42 miligrama vitamina C, vitamina grupe B i 17 mikrograma folata, kao i 7 mikrograma vitamina A (naravno, više u narandžastim). Imaju i mnoštvo mineralnih soli: kalcijuma 11 miligrama, gvožđa 0,21 mg%, magnezijuma 11, fosfora 17, kalijuma čitavih 309, a natrijuma svega 9, ima i cinka, bakra, mangana i selena, kao i 10 mg% biljnih hormona – fitosterola.

Da bi memorija bila očuvana, trebalo bi je redovno vežbati. Intelektualni kapaciteti se smanjuju kada je moždana aktivnost ograničena, slično sportisti koji gubi kondiciju kada ne trenira. Na rođenju svi imamo “kapital” od 14 milijardi nervnih ćelija koje se stručno zovu neuroni. Oni su međusobno povezani sinapsama, tankim membranama koje sprovode selekciju informacija. Kvalitet sinapsi određuje kakvo će biti pamćenje. Osim njih, na memoriju utiču i različite supstance, kao što su glikoza, fosfor, kiseonik, B vitamini i određene masne kiseline. Njihov nedostatak može izazvati pad koncentracije, osećanje umora i poteškoće u memorisanju podataka. Kada u ishrani nisu zastupljeni navedeni sastojci, potrebe našeg nervnog tkiva nisu zadovoljene. Upravo zato pri većem intelektualnom naporu, kao što je, na primer, spremanje ispita, neophodno je uzimati potrebne supstance hranom ili u obliku vitaminskih preparata.