Branka ch
Gost
|
|
« Odgovor #15 poslato: 19.02.2006. 00:11 »
|
Citat |
www2.serbiancafe.com/diskusije/mesg/48/007440645.html?6
|
|
|
Sačuvana |
|
|
|
Freeholland2002
Gost
|
|
« Odgovor #16 poslato: 19.02.2006. 12:54 »
|
Citat |
Pretrazi Romanticni kutak na SC, ukucaj "Nord" pa citaj...mozda je tu ventil za ispustanje viska nakupljene dosade.
Pozdrav
|
|
|
Sačuvana |
|
|
|
jelence
Gost
|
|
« Odgovor #17 poslato: 23.02.2006. 08:10 »
|
Citat |
Nazalost,veliki sam pesimista.Dok sam bila mladja bila sam strasno veliki optimista.Ne mogu sama sebe da prepoznam koliko sam se promenila.Pokusavam da u sebi nadjem ponovo ono devojce od pre 20-tak godina,nasmejano iveselo.
Zivim u inostranstvu i nedostaju mi mnogo moji roditelji i brat.
Nikako da se naviknem,u stvari kako vreme prolazi ,nostalgija mi je sve veca i veca.
Ne znam zasto sam tako tuzna,jer porodica-deca i suprug- su (hvala bogu) zdrava,a i moji u otadzbini nemaju nekih posebno velikih problema.To uvek sebi govorim da je najvaznije.
Kada bi me videli,ne bi mogli da kazete po mom izgledu da sam takav pesimista.Spolja gladano sam nasmejana i uvek ta u drustvu koja se sali i popravlja drugima raspolozenje,aliu sustini je sasvim drugacije.
Zbog takvog mog psihickog stanja patim vec godinama od jakih migrena,one su nekada tako jake da mi jedino hitna pomoc i bolnica mogu pomoci.
Eto,dragi moji ,ja na zivot gledam kao da mi se vise nista dobro i lepo ne moze desiti,sve me brine,sekiram se,nostalgicna sam,....
Znam da preterujem,pokusavam gimnastikom,opustanjem i sl. da sebi pomognem.
hvala svima koji su imali strpljenja da "me procitaju"!
|
|
|
Sačuvana |
|
|
|
Freeholland2002
Gost
|
|
« Odgovor #18 poslato: 23.02.2006. 12:41 »
|
Citat |
Pa Jelence kako tako. Okolo gladac iznutra jadac !
Daj Jelence nije tako strasno. Zivot nikome nije lak i svi imaju ponesto sto se zove manje dobro.
Ja ni za sta na svijetu ne kazem da je lose vec manje dobro. Moras biti optimista. Svi smo mi kada smo bili mladji htjeli da mijenjamo svijet. I ja sam prije 2o godina mislio da ja mnogo sto sta i moram i trebam promijeniti u zivotima svoje rodbine, naselja, kvarta, grada, drzave...i da svijet mora malo da bude drugacija te da ja to i moram a i hocu da uradim.
Da ne pricam kako sam mastao i cak bio siguran da cu ja voziti sve same nove tipove skupih auta, one ispod cekica, da jahtu treba imati onako da se covjeku nadje, da cu uzivati u svojoj carobnoj basti negdje na obali mora i gledati kako mi tu zriju narandze i jagode pa i pokoja sljiva a o kaktusima, fikusima, bozurima ili magnolijama da i ne govorim.
Onda sam htio budem vodja, da me slusaju jer kako da me ne slusaju kada sam ovako pametan ali tada sam i primjetio da i ostali misle slicno i da moram malo drugacije razmisljati.
kada sam dogurao do neke 35-e naidje pakao i prodje kroz moju bivsu drzavu. ote mi najbolje godine i to njih 5. Ali ajde sto ote meni vec i mojoj familiji, sve ukupno izgubismo u porodici 20 godina ali razmislim ti ja jelence i vidim svi koliko je ljudi otislo, poginulo, spaljeno, silovano...svasta, a ja i moji svi citavi...super kazem ja sebi, super si ti i ti si bas srecan covjek...
Onda ti ja zapucam trbuhom za kruhom sa dvoje male djece...neznas jezik, neznas obicaje, neznas kulturu, neznas nista a ovamo obrazovan, pametan, inteligentan, prosao svijeta, nacitan...ali neznas..u rangu si najvece ovdasnje neznalice jer on makar zna pricati.
Elem u 40 - oj Jovo nanovo. I ja i moji. Nostalgija ko nostalgija. Pojavi se ali vidim da pritiska i druge pa kazem to je normalno kao opasnost, nikad neznas kada ce naici, zaboravi nostalgiju a ako naidje kazem joj da me ostavi na miru jer sada imam preca posla i vjeruj mi ode ona al kaze mi da ce opet navratit.
Danas djeca zavrsavaju fakultete, govore dovoljno jezika da ako moradnu nekada negdje kao sto sam morao ja nece imati te probleme, ja radim, zena radi, mislimo da smo siromasniji nego sto bi trebali biti, drugi stvarno voze bolja auta ali mnogi i losija, nostalgiju osjetimo svi a najcesce kada se vratimo sa odmora sa Jadrana jer ovdje imamo more ali je nekako sivo, nebo je ovdje sivo, cokolade su sive, nemaju kajmaka, jedu ananas u zelenoj salati, nemaju obicaj da nepozvvani navrate na kafu, jedu sendvice i spavaju, i bogatiji su...Zale se kao i ti Jelence na migrenu, ali ovdasnji piju i sedative i gledaju svaki dan na TV i traze u novinama kako stoje njihove akcije na berzama i pricaju o meni malo razumljivim pojmovima dok ja za to vrijeme pustim sjecanja da me vode u proslost pa cvjetnim livadama Sumadije, po Zlatiboru, Vojvodjanskim poljima, plazama Boke, pa i teskim vremenima, granatama, fijucima bombi, nestasici hljeba i svega, ...odem, odleprsam i u buducnost odletim malo na Havaje, na moskovske trgove, kineski zid, na serpu mlijeka na Kalusko brdo iznad Ivanjice, na cevape u Mostar,...
Sjedim tako tipkajuci po ovoj tastaturi pa se nesto mislim....Pa ja sam stvarno promijenio svijet. Gdje god da sam bio i sta god da sam radio bez mene to u ovom svijetu nebi postojalo niti bilo.
Pa zar nisam bio u pravu kada sam mislio da to mogu, evo vidim da mogu i da to svako moze.
I ti Jelence si slicna meni, pogledaj pa ces vidjeti...i ne samo ti
Odoh da malo citam Hesseovu Igru staklenih perli...slabo razumijem pa mi lakse.
Puno srece u zivotu bez migrene
FREE
|
|
|
Sačuvana |
|
|
|
Branka+
Gost
|
|
« Odgovor #19 poslato: 23.02.2006. 23:06 »
|
Citat |
Pozdrav za Freeholland...tako i treba, svaka cast - ne dati se!
Pozdravljam i Jelence u Grckoj! Ne znam koliko imas godina, ali mislim da moze biti i kriza nekih srednjih godina, kao sto mislim da je kod mene...
godine kad se presabiras, sta jeste i sta je moglo da bude, sve se cini da je se nesto propustilo... Mislim da covek treba da se okruzi osobama, koje mu zaista odgovaraju, dosta sam vremena protracila, druzeci se sa svetom, sa kojim me nista nije vezivalo... Sve se trudis da se prilagodis.
Sad nekako pocinjem da cistim oko sebe.
Ako me opterecuje, hvala - nemam vremena... Malo me i muz grdi ponekad, da sam se puno promenula.( Ne pozivam vise vikendom, ljude koji su mi dosadni. Nekad nikog, ni moje.) Gde je ono njegovo nasmejano zence? I prema njemu isto, necu da koristim onu pastu - za koju on misli da je najbolja! Iz principa...
Ne dam kcerki vise moju sminku, otkad me 'opomenula' za nesto njeno...Ne 'moljakam' vise sincinu da me poljubi, kad negde podje., k'o dosad. Ignorisem ga. Pre sam morala da stojim kod vrata i molim, he,he...
Jednu sam prijateljicu skroz otkacila, opterecuje me.
Mislim i da se treba baviti sportom. Fizicka aktivnost deluje pozitivno na me, to sam primetila.
|
|
|
Sačuvana |
|
|
|
jelence
Gost
|
|
« Odgovor #20 poslato: 24.02.2006. 12:53 »
|
Citat |
Mislim da me hvata ta kriza srednjih godina.Jos nisam zakoracila u 40-tu,ali se priblizavam polako ,ali sigurno.
Moji su razlozi za odlazak u tudjinu bili drugaciji,da malo objasnim.Svojim zivotom u staroj nam Jugi sam bila sasvim zadovoljna.Bila sam srecna pa sam vrlo brzo nasla posao u drustvenoj firmi.Studirala prvo redovno,pa vanredno,a onda sa moja velika ljubav trebala vratiti u Grcku.Morala sam da donesem vrlo tesku odluku,ostavila sam posao,svoju zemlj,roditelje,prijatelje,.....
Bilo mi je vrlo tesko u pocetku,ali sam mislila da ce se to promeniti.I jeste malo,ali ponekad mi se uopste ne ide u Jugu/staru i najbolju,jer unapred mislim na dan kada se vracam kuci u Grcku i bude mi muka.
Muz mi je super,divim mu se kako me trpi,pomaze mi i oko dece,jer u gradu gde zivimo nema ni on nikog svog.Tako smo upuceni jedno na drugo za bilo sta dobro ili lose da nam se desi.
E sad,ja sam ovde svremena na vreme radila.Trenutno nemam posla,a tesko je i naci,jer su u pitanju i godine.Obicno vole da zaposle mladje i bez obaveza.
Nadam se ipak da ce nesto da iskrsne.
Pa onda videh neke borice sto su se pojavile, prosto bih volela da se ponovo rodim i budem mlada.Svesna sam da nisam jos matora,ali sam takodje svesna da se polako moje vreme broji unazad.
Videh kako je vreme brzo preletelo pa i deca odrastose,a ja jos nisam nista ucinila sa sobom,t.j za sebe.
Uvek sve cinim za nekog drugog.
Medjutim, mnogo mi znace i ova vasa razmisljanja na ovom forumu.
Zao mi sto nisam ranije otkrila HERBATEKU.
Pozdravlam vas i zelim sve najbolje!!!
|
|
|
Sačuvana |
|
|
|
Freeholland2002
Gost
|
|
« Odgovor #21 poslato: 24.02.2006. 15:57 »
|
Citat |
Jelence, ti si nasa Grkinja, sjecas li se ti Djece pireja i Meline Merkuri pa Zorbe, a bogami i bic boziji taj ljuti vojnik il tako nesto Metaxa...
Moja djevojka - danasnja zena isla na nekakvu ekskurziju cini mi se u Solun, donijela mi bijele farmerke, puno long plej ploca, i kaze mi da joj gazda hotelka u kojem su spavali nudio da se uda za njega...eto Jelence kakve sam ja srece... moja djevojka velika ljubav a tamo neki bogatasi vele da bi sa njom pred maticara a mene ni da pitaju...i kako onda da je covjek ne voli...pa zasluzila je jer izabrala siromaha i gori zivot...ako je to tako u zivotu il lazu.
Negdje u ratu nam bilo podosadno jer nemas sta raditi i mi se okupimo a postariji smo ti bili, bio medju nama jedan ucitelj plesa i mi ti napravimo plesnu skolu za nas... Dobar ucitelj a znao covjek podosta i oko koreografije te prvo naucimo Sirtaki. Al kada se plese u dvoje neki argentinski tango ili valcer pa onaj stiskavac sjecas se sigurno...mene spopadne jedna doktorka, dame biraju ona uvjek mene. Ja joj kazem nemoj tako...kaze 'ocu. I naucili smo mi plesati al ja sam drzao doktorku na distanci ali ne zbog toga sto je bila djeciji doktor (pedijatar) vec zato sto sam ja volio svoju zenu.
Tebi su ukrali domovinu Jelence. Nije onakva kakvu si je ostavila. Traze vise puta pasose dok ne dodjes kuci...al sta da radis Jelence vec da sebi kazes da se sve mijenja a to su jos davno rekli ti tu Grcki filozofi, znas ono : Sve tece, sve se mijenja pa i covjek se ne moze dva puta okupati u istoj vodi.
E zato su se tebi pojavile bore, zato sto se one pojave a ne pitaju nikoga smiju li se pojaviti, pogledaj Jelence oko sebe pa ces vidjeti koliko bora ima, strasno puno, znaci da je to normalno Jelence, pa kako bi to izgledalo da tamo izmedju 40-e i 50-e godine svi imaju bore a ti nemas, bas nebi bilo fer.
Ti bi jos i da se ponovo rodis...pa znas da si u pravu jer naidje iznenada period u zivotima svih nas koji nas preporodi i stvori od nas sasvim drugu osobu, poletnu, sa sirokim osmjehom, pozitivnu, leprsavu,...i skoro sve takve osobe kada ih pitamo kako su kazu: Kao da sam se ponovo rodila/o.
Istina da najvecu zaslugu za to ponovno radjanje imaju bas te iste osobe koje to kazu pa i nije tesko zakljuciti gdje je rjesenje... Moras zeljeti da se ponovo rodis, a ako mislis da to nemozes onda bar nemoj misliti da ti se to nemoze desiti i sigurno ce se desiti.
Za pocetak pocni se sjecati nekih lijepih trenutaka iz zivota, kao sto se sjecam plesne skole u ratu, sirtakija, doktorke i stiskavca...i uzivaj onako za svoju dusu jer niko to nit zna nit ce znati... ali mozes tako nabasati na neki piteljak koji ce te odvesti na put koji opet vodi direktno u ponovno radjanje.
Neka te Bog cuva, a pozdravlja te i vjeruje u tebe FREE
|
|
|
Sačuvana |
|
|
|
Liliana
Gost
|
|
« Odgovor #22 poslato: 25.02.2006. 08:41 »
|
Citat |
Jelence ti mora da si izgubila svoje ruzicaste naocale. Tako se i meni desilo, kad sam ih izgubila - aaaaaaaaaaaa sok - svijet nije ono sto sam ja mislila. Da ih bar izgubi prije.
Borice sta je to ljudi o cemu vi pricate- mozda mislite na linije karaktera.
Hej samo da ti kazem da ja svojih par sijedih cuvam kao oci u glavi.
Kakva kriza srednjih godina, najbolje godine.
Sada zurim ali vraticu se na ovu temu.
Probaj sa meditacijom. Evo jedna jednostavna koja se moze raditi uporedo sa drugim poslovima:
- udises - pozitivno
- izdises - negativno
ili
- udises - ljubav
- izdises - mrznju
razumijevanje, nerazumijevanje itd.
Pozdrav svima
|
|
|
Sačuvana |
|
|
|
Freeholland
Gost
|
|
« Odgovor #23 poslato: 24.04.2006. 13:59 »
|
Citat |
Da, bas tako Liliana
|
|
|
Sačuvana |
|
|
|
rea
Gost
|
|
« Odgovor #24 poslato: 25.04.2006. 15:20 »
|
Citat |
La vie est une chance, saisie-la.
La vie est beauté, admire-la.
La vie est béatitude, savoure-la.
La vie est un rêve, fais en une réalité.
La vie est un défi, fais lui face.
La vie est un devoir ,accomplis-le.
La vie est un jeu, joue-le.
La vie est précieuse, prends en soin.
La vie est une richesse, conserve-la.
La vie est amour, jouis-en.
La vie est un mystère, perce-le.
La vie est promesse, remplis-la.
La vie est tristesse, surmonte-la.
La vie est un hymne, chante le.
La vie est un combat, accepte-le.
La vie est une tragédie, prends la à bras le corps.
La vie est une aventure, ose-la.
La vie est bohneur, mérite-le.
La vie est la vie, défends-la.
Mère THÉRÉSA
|
|
|
Sačuvana |
|
|
|
Freeholland
Gost
|
|
« Odgovor #25 poslato: 26.04.2006. 14:20 »
|
Citat |
Rea
Mogu li te zamoliti mozda i u ime svih nas iz publike da za nas koji ne razumijemo Francuski napravis i skraceni prevod ovih recenia Majke Tereze za koje pretpostavljam da su interesantne.
Hvala
|
|
|
Sačuvana |
|
|
|
rea
Gost
|
|
« Odgovor #26 poslato: 26.04.2006. 16:05 »
|
Citat |
Puno pozdrava za gospodinu Freehollanda. Drago mi je da ste ponovo na ovim stranicama. Nisam se usudila odmah prevesti ove lijepe recenice, iz razloga da ne promijenim smisao. Ali evo za vas, to bi bilo otprilike ovako :
Zivot je sansa, zgrabi je
Zivot je ljepota, divi joj se
Zivot je blazenstvo, uzivaj u njemu
Zivot je san, ucini da bude stvarnost
Zivot je izazov, suprotstavi mu se
Zivot je zadatak, ispuni ga
Zivot je dragocijen, njeguj ga
Zivot je bogatstvo, sacuvaj ga
Zivot je ljubav, voli ga
Zivot je misterija, otkrij ga
Zivot je obecanje, ispuni ga
Zivot je tuga, trpi je
Zivot je himna, pjevaj je
Zivot je bitka, prihvati je
Zivot je tragednija, podnesi je
Zivot je avantura, uspusti se u nju
Zivot je sreca, zasluzi je
Zivot je zivot, brani ga
|
|
|
Sačuvana |
|
|
|
Freeholland2002
Gost
|
|
« Odgovor #27 poslato: 02.06.2006. 23:18 »
|
Citat |
Bas ti hvala
|
|
|
Sačuvana |
|
|
|
Visnja
Gost
|
|
« Odgovor #28 poslato: 16.06.2006. 05:28 »
|
Citat |
Bas je lepo ovo rekla Majka Tereza. Iskustvo jedne zene, koja je zivot provela brinuci za druge. I vidite, ni jednog trenutka se nije pozalila na stres, na tugu, na prazninu, na okolinu, na zdravlje...ninasta. To je velicina, prihvatiti zivot onakav kakav je u tom momentu.
Savremeni zivot nam je doneo stres. Kada sam bila dete, ta rec kao da nije postojala, niko nije imao stres:)). Secate li se vi toga?
Depresija, tu i tamo poneko je patio od depresije, ali ne ovoliki broj ljudi. Sada smo svi malo-malo pa u nekoj blagoj depresiji. Cinjenica da je to i kriza srednjih godina. Slazem se, sa svim ovde zenskim svetom, da nam je mladost prosla dok smo pukli dlan o dlan. Mi smo mozda i generacija na kojoj se mnogo toga zalomilo, a najvise taj rat sto nas je rasuo po svetu i sto nam je oteo sve ono lepo sto smo imali, pre sveta LJUDSKU LJUBAV i DOSTOJANSTVO.
Prosla sam i ja dosta toga. Rat sam najmanje osetila, ali mi je tesko pao zbog drugih ljudi, koji su ga i te kako osetili.
Smatram da moramo sami sebi da ugodimo, koliko god mozemo, jer niko to nece uraditi umesto nas. Ne iz razloga sto nece, vec sto ne oseca ono sto mi osecamo, tako da moramo da se vodimo po svojim zeljama i osecanjim.
Nedaj te ZENE!! Glavu gore. Udesite se, sredite, budete lepe, izadjite, druite se sa svojim prijateljicama, putujte, uzivajte u svojoj deci, ucinite sebi zivot podnoslijvim i lepim. Ucinite neko dobro delo, to ce vas ispuniti.
Moram da primetim da se uglavnom javljaju zene. Imamo samo jednog muskarca:)). I njih drma kriza srednjih godina, ali verovatno su se zaputili u neku kafanu s drugom ili na utakmicu, nasli su sebi zanimaciju.
Dakle, to isto predlazem i vama.
|
|
|
Sačuvana |
|
|
|
Freeholland
Gost
|
|
« Odgovor #29 poslato: 21.06.2006. 00:00 »
|
Citat |
Autor: Branka ch (---.adslplus.ch)
Datum: 18-02-06 17:09
A da ne bi odstupali od TEME ovog foruma, sad ti nam 'FREEHOLLAND'
napisi, kako da dobijemo vedriji izraz lica i uklonimo one dve uspravne crte(bore) izmedju obrva... sto se udube kad se premalo smejemo.
Kakve maskice i cajevi?
"Sreca je jedino, sto se udvostruci, kad se podeli"
"Glück ist das Einzige, was sich verdoppelt, wenn man es teilt"
Albert Schweizer
------------------------------------------------------------------------------------------------
Eh Branka sta ti je nepaznja.
malo sam veceras - nocas setao ovim nasim cavrljanjima i vidim da si ti ovdje trazila neki savjet prije skoro pola godine a toliko i na odgovor cekala ali bolje ikad nego nikad.
Ti si ustvari vec ponudila odgovor i umjesto tih pomadica i kremica treba se siroko i od srca smijati pa nek se tresu prozorska stakla.
Znate ono sto za Sremice kazu: Razbija jezikom prozor,...jele tako. Dabome !
Elem kako se nasmijati....
To i nije tako lagano kao sto izgleda jer onaj iskreni smijeh koji lici na skripu starih vratnica ni ja odavno nisam cuo. E taj mi je najsladji.
Za pocetak treba gledati skrivenu kameru i sve one emisije u kojima se prikazuju sve te zgode i nezgode...to je bas lijek za dusu pa da pocnemo ... a i dobar vic je dobro cuti pa se protresti makar da sa nas spane prasina koja se natalozi od nesmijanja.
Zelim i tebi i ostalima smijesnu godinu i puno para i dobrog zivota.
|
|
|
Sačuvana |
|
|
|
|