sledeća tema »

[azrra]

 Kako gledam na zivot...?

 
 Nabaci topao osmijeh i korakom punim optimizma...zakoracaj dalje...nove bitke i POBJEDE su pred nama.

 Zivi zivot...

[hiron]

Dragi gospodine Freehilland,imam zelju da Vam posaljem misao iz 1925.god.To je pesma mog dede koji je inace bio cenjeni advokat ali i pesnik(za svoju dusu).Tako da ce i ova pesma koju Vam saljem po prvi put videti svetlo dana.

Praznici moje duse

Ja volim dane,
kad sa svake grane
po jedna ptica peva,
i noc kada sija
zraka meseceva.

Tada je dusa moja uvek cista,
ko' pticiji glas,
ko' meseca zrak,
i ja sam sretan,
ponosan i jak.

Kao da cela snaga zemlje ove
kroz zile moje u tom casu tece.
Najlepse vidim tada svoje snove,
nijedna rana vise me ne pece.

Sva niskost ljudska nestane i pane.
Nestaje mrznja,sve odreda volim,
ljubavlju cistom lecim stare rane,
za srecu sveta istinski se molim.

                                                              Bec 1925.god.

Za Freehollanda i sve ljude dobre volje.

[Freeholland]

Bas vam hvala Hiron.
Meni vise lici da je vas deda bio cenjeni pesnik a ne advokat ali ako mu je pisanje ovako lepih pesama bio hobi kakav li je tek advokat bio. Verujem da ste i vi na dedu.

Procitao sam ovaj vas poklon vise puta, i prepoznajem i sebe u liku vaseg dede....misli su nam iste iako nas deli skoro 100 godina.
I ja se molim za srecu svetai svakog covjeka, i molim a i gdje god mogu pomci nekome se i borim...

Hvala ti puno na ovom lijepom poklonu a bit ce lijepo da stoji ovde i da ga drugi citaju.
Puno pozdrava

[dana]

Pozdravljam autora teme, veceras sam ju otkrila. Pozdrav Branki, Jelencetu i ostalima. Nadam se da su dobro. U mnogim pricama pronalazim dio sebe, voljela bih da tema "ozivi".
Pozdrav iz daleke Australija

[dana]

Zaboravih napisati  kako ja gledam na zivot?
Iako sam kao i vi imala mnogo teskih iskustava, i dalje nakon prevazilazenja teskog perioda, gledam POZITIVNO!

[NATAT]

Kako gledam na život? Hm..........
Još sam mlada imam 21 godinu, i nekad mi dođu faze depresije, faze tugovanja, sreće, ja sam kao i svi drugi. Ali uvek, baš uvek kažem samo nek smo svi živi i zdravi, to je najbitnije. Tek kad te zaboli nešto, onda shvatiš da je zdravlje najveće bogatstvo koje se najlakše gubi, za samo jednu sekundu...................
Ne treba mi bogatstvo, ni luksuz (mada iskreo volela bih videti kako i to izgleda), treba mi miran život, da se svi međusobno volimo, da smo svi živi i zdravi. Sve ostalo je sitnica......

p.s. valjda nisam nikog zamorila svojim filozofskim tekstom :-)

AJMO SAD SVI JEDAM SMEÅ AK KAD OVO PROÄŒITATE!!!!!!!!

[marta]

Puno pozrdava i hvala Freeholandu,stvarno puno energije izvire iz vas ,hvala sto to delite sa nama.
Posto pisem prvi put (a citam duze vremena)malo o meni .Iz vojvodine sam rat nakoji se svi secamo prozivela sam na drugi nacin  nego neko ko je e bio u "jezgru ludosti"jer ja mislim rat -covekova tvorevina je najveca ludost univerzuma.Nezelim da pricam o tom vremenu svako je ziveo ,trpio ......kako je zivot nalagao i sam mogao.
Tokom svog ne bas kratkog zivota cesto sam i ja mislila o tom pitanju :kako ja zivim ,kako gledam na zivotNegde sam procitala da neko vodi svoj zivot ,a neko pusti da zivot tece a sam se prilagodjava.mislim da sam ovo drugo (icesto bila nezadovoljna sobom)ali mislim da tesko mogu menjati sebe Volim ,kako da kazem da me razumeju ljudi ,"male"stvari skoljku koju operem na Dunavu i stavim je na mesto kristalne vazne,volim beskrajno sve zivotinje (cesto sniclu iz tanjira njima odnesem -njima vise treba ja volim i povrce)Skoro svaki dan sam u prirodi i hranim sve,nema za mene loseg vremena da neidem,zar je strasno pokisnuti,malo nazebsti ,biti uprljan blatnjavim sapama.......Za mene nista lepse nego kada rano ujutru sa fotoaparatom i biciklom natovarena hranom krenem u prirodu(cesto za sebe kazem kao kontejnerka natovarena kesama kukuruza ,ostataka hrane i dr)Ali to sto ja dobijem tada u prirodi neznam kako da Vam opisem  ,ushicenje, radost .MIR,okruzena zivotinjama koje ne beze od mene(njihovo poverenje u mene je meni veliki dar)Tako u prirodi (volim sama da idem)i sebe upoznajem ,tako sam pre par god . odjenom otkrila da sam posesivna osoba -jer cim sam videla lepi cvet ubrala ga i nosilaa kuci ,trajao je par dana i kraj,e vise neradim to nago odem i posle vise dana i posetim taj cvet ,-duze traje tamo.Sada kuci nosim samo kamenje,praznu skoljku  nikako nesto sto voli slobodu.
jos samo nesto ,znam da sam razvezla pricu ali "otvorila se kutija",moj muz(sada bivsi)uvek je zeleo ,prizeljkivao "velike ljubavi,dogadjaje ,sve nesto bombasto ,govorio mi je ti tako si zadovoljna nicime(?)htela sam mu objasniti ja male srecice imam puno a ti dok cekas veliku srecu prodje zivot,velike stvari se retko dogadjaju.
Nisam odgojena da verujem u boga (u mom detinjstvu smo vaspitani drugacije)ali mislim prirodakao univerzum nista ne propusta sve dobro nagradi  a sve lose naplati,ravnoteze mora biti,Svet mora i postojace bili mi u njemu ili ne.Nasi zivoti su vrlo kratki prozivimo ih najlepse sto mozemo popravimo sto smo pokvarili a to mislim da su medjuludski odnosi,tu smo najvise loseg uradili a mozemo puno popraviti(naravno to dugo traje)
jos jednom molim oprostite mozda sam preopsirna ,
pronadjite svi svoju kockicu mozaika srece ,tu je kraj Vas samo je primetite i stavite u djep da vam je uvek pri ruci

[bea]

Pozdrav Marta,
Hvala za tako prelijep opis gledanja na zivot. Bas sam se odusevila tvojom pricom. Citajuci tvoje rijeci , iako po prirodi nisam neko ko zavidi ljudima, zavidila sam ti na tolikoj sreci i zadovoljstvu koje zrace iz tebe. Samo naprijed i znaj da samo sretni ljudi stignu do tog stupnja "malog" zadovoljstva.
Pozdrav

[bela]

U zivotu je najbitnija Ljubav! Ljubav u onom najsirem smislu.

Sto bi John Lennon rekao:

"All You need is Love!"

Sva filozofija zivota se, u sustini, svodi na ovu jednostavnu recenicu koja se moze shvatiti tek sa zreloscu.

Pozdrav svima.

[Lenka]

Puno pozdrava posebno svima Vama daleko od domovine,

Moj pogled na svet može se jednom rečju opisati kao:

,,Ostajte ovde jer vas sunce drugog neba neće grijat ko što ovo grije.


Lenka

[Lenka]

Puno pozdrava

Posebno svima Vama daleko od domovine,

Moj pogled na svet može se rečima opisati ovako:

,,Ostajte ovde jer vas sunce drugog neba neće grijat ko što ovo grije. "


Lenka

P.S. Oprostite na greÅ¡kama  prvi put učestvujem na nekom forumu

[dana]

Draga Lenka!
Potpuno si u pravu! Toliki nasi "veliki" i umni pisci i filozofi su to godinama ponavljali ali mnogi smo ipak potegli u "daljinu".  Rijetki su oni sto su pronasli ono za cim su krenuli. Ali istina je da je ovdje, u "daljini" sve drugacije, tudje i strano.
I sunce ne grije kao u domovini. Ni jutra nisu kao tamo daleko. I ptice drugacije pjevaju.
Ovdje, u Australiji cak postoje i ptice koje se glasaju kao bebe kada placu. I napadaju te. Neki dan je moju kcerku jedna napala. I kcerka (koja ne voli da zivi ovdje) navecer se zali i kaze, pa zamisli kako je kada te eto i ptica napadna. Ptice treba da su drage i da volis kada ih vidis, da pjevaju a ne da te jure po parku.
Pozdrav svima i van domovine i u domovini.

[Angela]

Zanimljiva tema pa stoga odlucih da se i ja prikljucim.Svi mi ovde koji smo se nasli imamo svoju pricu,i shodno tome razlicite poglede na zivot.Ono sto sam mogla da primetim iz vasih prica jeste taj neki ' zal za mladoscu',za nekim davno izgubljenim vremenima gde smo bili mladji,sretniji,zadovoljniji.......Sta je to sto nas tera dubokoj depresiji,nezadovoljstvu,cangrizvoscu,pohlepi.....gde smo se to izgubili,gde smo posrnuli?Odgovor cuci skriven duboko u nama a mi ga nismo svesni ili ne zelimo biti .Gde je nestao covek u svemu tome?I tako nam godine prolaze,donose nam nove probleme,sa staroscu smo sve osetljiviji kako fizicki tako i duhovno,i u sustini se nista bitno ne menja.Dok jednom ne dodje i taj dan pa se ''probudimo'' i shvatimo kako je zivot u sustini nesto najlepse sto nam je Bog darovao.Bas takav kakav je ''nesavrsen'' i pun problem.Ljubav je ta koja sve pobedjuje i nestvarno cini stvarnim.Svetlost je ta koja je jaca od tame i koja nam osvetljava put.Kako u zivotu ostvariti ono sto zelimo i eliminisati ono sto ne zelimo.Jednostavnim stvaranjem ''slika'' u glavi,svojom imaginacijom.Jer misao je zapravo energija,koja skladistena ceka negde svoju priliku da se realizuje.Pomocu slika koje sami reprodukujemo u svojoj glavi mozemo ostvarit buducnost kakvu zelimo.Kako to lagano zvuci reci cete  mi!Pokusajte i videt cete da ce vam biti lakse.Ali prvo morate svoj um ''ocistiti''od raznih misli o bolestima,siromastvu,problemima......radite to na ovaj nacin.Svaki dan ponavljajte sebi sto vise puta kako ste lepi,zdravi,mladi,pozeljni,i kako vam niko ne moze nista......svaki dan dok ne ubedite sebe u istinitost svojih rece.Mozda ce mnogima zvucati smesno ovo o cemu vam pisem,ali zapravo naucno je dokazno da kada nam psiha oboli pocinje i telo da nam oboljeva.I tako dragi moji,zelim vam od srca sve najlepse! Zivite zivot punim plucima,radujte se svakom danu koji vam je od Boga darovan,ljubite sebe i svoje bliznje ......jer ono sto dajete to i dobivate.

 Angela  xxx

[Angela]

Ima jedna lepa prica koju odlucih da vam ispricam.Mnoge stvari u zivotu dodju nam ovako.....kao u ovoj prici.Jednog lepog i suncanog dana krene  otac u setnju sa svojim sinom.I prolazeci pored jedne prodavnice igracaka dete spazi u izlogu jednu igracku i zamoli oca da mu je kupi.Kako je dete imalo mnogo igracaka otac odbije sinovljevu molbu,ali kako je dete bilo uporno u nastojanju da bas po svaku cenu dobije to sto zeli otac popusti detetovim molbama.I kasnije,mnogo kasnije ispostavi se da su usli u pogresnu radnju,kupili pogresnu igracku koja......im zapravo nikada i nije bila potrebna.Tako biva i u zivotu kao u ovoj prici.Koliko puta ste nesto iz srca pozeleli da vam se desi,sta ste sve zrtvovali da biste to nesto i dobili,koliko ste muke,znoja i truda ulozili da to i sacuvate........i na kraju shvatite da vam to nesto nikad nije ni trebalo.Sve je to zivot...

[Nada]

Za sve pesimisticne evo ovako zivot je lep ako ste okruzeni ljudima koji vas vole i koje vi volite a familija je tu na prvom mestu.Danas su ljudi prepusteni brzom tempu zivota i sami sebi nametnu nesto sto nemogu da ponesu pa se brozo od svega umore.Za mene srecan zivot je zdravlje moje familije i mene a shvatila sam da je covek obmanut materijalnim stvarima ali to samo za kratko.Upitajte sami sebe koliko puta ste zeleli da nesto kupite a trenutno nemozete ali kad vam se pruzila ta prilika i to ste kupili bili ste srecni ako 2 dana i to ste zaboravili kao da i niste sebi to priustili.E tako je sa sitnicama a i sa velikim stvarima,a ja kazem pa vidi ja sam opet ja sedila na kaucu od koze a na drvenoj stolici,mnogo mi je vaznije sa kim sedim i sa kim delim sve to.Zato porucujem svima sreca zivota je u nama pa podelimo je sa najblizima nemojte mnogo mastati budite realni i nece biti depresije.Jos nesto jako je vazno da u partneru imate dobrog sagovornika jer ako je on/ona tip koji nema sa vama sto da prica onda se zamislite vredi li gubiti vreme pronadjite izlaz sa njim/njom a sve to cini zivot dal tuznim ili ruznim.