Ljut, ali neizbežan

Luk, odnosno crveni luk, svima nam je itekako dobro poznata namirnica. Skoro da i nema jela, pirjanog, kuvanog ili pecenog, u koje ne ide i luk, a tek kad se setimo socnih pecenki i mladog luka uz njih... Luk su uzgajali još Egipcani pre 4000 godina, a kod njih je bio posebno cenjen. Stari zapisi o luku mogu se naci i na glinenim plocicama s podrucja Mesopotamije, što dokazuje njegovo azijsko poreklo. Od pocetaka uzgajanja luk nikad nije gubio na popularnosti. Po legendi, u srednjem su ga veku vitezovi nosili ispod oklopa, kao zaštitu od zle srece. Kad kupujete luk, pripazite; glavice trebaju biti ciste, dobro oblikovane, bez oštecenja i plesni, a vanjska luska mora biti suva. Luk se cuva na sobnoj temperaturi, na prozracnom i tamnom mestu. Rezanje luka vecini nas tera suze na oci. No, iritiranje možete izbeci. Sat vremena pre rezanja, stavite luk u hladnjak. Suza nece biti, jer niska temperatura usporava aktivnost enzima koji proizvodi alil- sulfat, supstancu koja nadražuje oci.

Izuzetno je bogat antioksidansima, a ispitivanje ekstrakata deset vrsta crvenog luka pokazalo je da su one najjaceg ukusa i najjaci antioksidansi, što znaci da najbolje uništavaju slobodne radikale koji povecavaju rizik od razlicitih bolesti.

Za jelo se koristi uglavnom podzemni deo stabljike luka, a kod mladih sadnica i listovi.
Dnevnu potrebu za vitaminom C zadovoljava vec samo 90 g svežeg lisca mladog luka.
Zato listove ne bacajte, nego ih pripremite za salatu. Osobe osetljivog želuca lišce luka trebaju skuvati, jer ih sirovo nadražuje.