Lekari smatraju da su prirodni antibiotici u prednosti pred sintetickim, jer ih organizam mnogo lakše podnosi, pri cemu se glavni organi detoksikacije - jetra i bubrezi ne opterecuju. Osim toga, dugotrajna primena prirodnih antibiotika nece dovesti do otpornosti bakterija, što je cest slucaj kod sintetickih antibiotika. Epidemiolozi kažu da se prirodni antibiotici mogu uzimati uz vec propisanu terapiju lekovima, jer nemaju kontraindikacija i ne dovode do nuspojava i preosetljivosti poput alergija. Oni isticu da prirodne antibiotike, bez ikakvog straha, mogu uzimati hronicni srcani bolesnici, dijabeticari i deca. Kao primer, lekari navode lekovito dejstvo belog luka koji snižava povišeni krvni pritisak, ukupni i LDL holesterol i deluje kao diuretik (omogucava izbacivanje viška tecnosti iz organizma). Svež beli luk se može koristiti tri puta dnevno: jedan cešanj sitno seckan kao dodatak supama, povrcu, umacima ili salatama, u obliku tinkture i caja, a za one kojima specifican miris i ukus smeta postoje i kapsule belog luka. Propolis je takode jedan u nizu korisnih prirodnih antibiotika jer, osim što deluje na mnoge mikroorganizme, regeneriše tkivo i ublažava bol. Propolis, pored smole, voska, etericnih ulja i cvetnog praha, sadrži niz aktivnih sastojaka poput bioflavonoida, aminokiselina, vitamina A, B i C i minerala, pa daje posebne rezultate kod oslabljenog imuniteta, respiratornih infekcija i kožnih bolesti. Mocni saveznik u borbi protiv gripa i virusa su probiotici koji sadrže vitamine B, vitamin K, kalcijum, folnu i folicnu kiselinu i enzime. (Mondo)
