Homeopatija je alternativna medicinska metoda lecenja, koja svakom pacijentu pristupa indvidualno te mu na osnovi toga pripisuje homeopatski lek. Razboli li se netko od kijavice, peludne groznice ili prehlade koja stvara slicne simptome, dace mu se lek od crvenog luka. Tako ce se nesanica leciti preparatom od crne kafe koja inace izaziva budno stanje. Homeopatija deluje po principu “slicno se leci slicnim” ili prema onoj narodnoj "klin se klinom izbija". Korijeni homeopatije dosežu u staru Grcku, u doba Hipokrata (470.- 400. p.n.e) najveceg grckog i antickog lekara. Prozvan “ocem medicine”, Hipokrat je smatrao da je u izlecenju coveka potrebno ojacati prirodne snage organizma. Bio je tvorac ideja o izlecenju putem slicnosti - “similia similibus curentur”. Hahnemann je uveo osnovni zakon lecenja homeopatijom: svaka se bolest leci takvim lekom koji uzet u vecoj kolicini izaziva slicne simptome. Pravi otac homeopatije kakvu danas poznajemo zapravo je nemacki lekar, apotekar i hemicar Samuel Hahnemann (1755-1843). Nakon bitke kod Leipziga 1813. za vreme epidemije tifusa koja je u to doba harala medu Napoleonovim trupama, Hahnemann je upravo homeopatijom tretirao 180 ljudi. Zatim je 1831. vladala epidemija kolere te je Hanheman istom metodom ponovno spasio mnoge živote. Dr. Quin zainteresovao se za tu novu medicinu, pa je u Londonu zapoceo homeopatsku praksu i osnovao prvu homeopatsku bolnicu. Krajem 19. veka u SAD-u su postojale 22 homeopatske škole i više od 100 homeopatskih bolnica.
