Bosiljak je odlicno sredstvo za umirenje živaca, a pored toga pomaže kod raznih grceva i upala u želucu, poboljšava apetit, deluje protiv nesanice i odlican je dodatak hrani Bosiljak je poznata i cenjena lekovita i zacinska biljka. Smatran je svetom biljkom, jer njegov miris leci dušu i telo. U antickoj Grckoj zvali su ga kraljevski jer je samo vladar svojom rukom smeo da bere strukove ove biljke. Prema nekim starim zapisima, u srednju Evropu su ga preneli monasi u 12. veku. Za bosiljak je potrebno tlo bogato humusom, kao i suncana i od vetra zašticena staništa. Biljka je narocito osetljiva na niske temperature, a ne podnosi ni zalivanje preterano hladnom vodom. Posebnim mirisom listova, bosiljak je sam po sebi potpun pa ce se mnogi kuvari, i profesionalci i amateri, složiti s tim da, cim ga pomirišu, dobiju ideju za jelo. Moderna kuhinja je nezamisliva bez bosiljka kao jednog od zacina. Bilo da se dodaje masnim i jakim jelima ili hrani s paradajzom, gde se posebno istice njegova aromaticnost, on je nezaobilazan dodatak koji daje posebnu notu hrani. Bosiljak izvrsno dopunjava ukus belog luka, majcine dušice, limuna i paradajza, a s obzirom na to da pomaže protiv nadutosti, bosiljkom je dobro zaciniti jela od graška i ostalih mahunarki. Za lek se upotrebljava cela biljka sa semenom. Bosiljak se koristi za smirenje, protiv grceva u želucu, lecenje astme i zapaljenja bubrega. Upotrebljava se i za poboljšanje apetita i protiv nesanice. Najcešce se primenjuje u obliku cajeva. Osim u ishrani i medicini, bosiljak se cesto koristi i u kozmetici, u izradi aromaticnih ulja, sapuna i parfema.
