psihosomatski poremećaj?

2 odgovora [Zadnja poruka]
Anonymous

Već dugi niz godina imam socijalnu fobiju(bar mislim,imam sve simptome)iSocijalna fobija me totalno izolirala, tj. ne izlazim nikako, ne radim , ne studiram, sve ono što bih željela da radim u normalnim okolnostima. Ne idem kod psihijatra ( oni kod kojih sam išla, imala sam osjećaj da me ne shvataju ozbiljno). Ne koristim nikakve lijekove, zbog straha od ovisnosti, budući da sam jako autosugestivna, mada sada razmišljam da idem na terapiju... Osim toga, imam problem sa ishranom, tj. ako imam neku obavezu ( sresti se sa nepoznatim ljudima, morati se izlagati u javnosti..) ne mogu da jedem, osjećam užasnu mučninu i na samoj pomisli na hranu.. Npr. dok sam imala jedan posao na par dana, osima što sam se crvenila kad bi me neko pogledao ( što mi je bilo užasno neugodno- ljudi odmah misle da sam previše stidna, ..nesposobna,..čudna ) nisam nikako mogla jesti, jela sam tek da opstanem u životu Smile ... Bilo je jako teško..
Da li neko od vas ima ovaj problem ? Hvala na bilo kakvom savjetu.

Re: psihosomatski poremećaj?

Hvala od srca na savjetu, nadam se da ću ovaj put imati čvrstu odluku i pokušati sa liječenjem .. Veliki pozdrav, Lela

Re: psihosomatski poremećaj?

Stvarno je steta sto se ne lecis!
Mozda ne bi ni dobial lekove za umirenje, mozda bi ti dali neki blokator, mozda kazem, ali ne kazem da ti ista uzimas sama.

Ja sam nekada imala problema da jedem u drustvu i to me je sasvim proslo (mada je dugo trajalo). Pa i sad ako mi je sto na sred restorana, meni nije bas ugodno, ali jedem.
To je bio problem ne samo sa cvrstom hranom, vec i sa tecnoscu - sve kao da cu se zagrcnuti.

POsle sam razmisljala zasto sam toliko nesigurna i imala sam neki stos u svom razmisljanju u tom trenucima (kada se osecam totalno nesigurnom u drustvu) (da jos dodam da su mi ruke bile tada vrlo ledene cak i ako je anpolju +300* na primer).
Znaci, imala sam neki shtos u razmisljanju sto mi je vrlo tesko da objasnim, ali pokusacu:
- obracala sam paznju na te likove pred kojima sam se osecala najneugodije i zamisljala ih u nekim situacijama (na primer ako je musko u pitanju, ond aga zamislim ako sedi na wc-u, a ako ej zensko zamislim je kako izgleda ako joj se sminka sva izmrlja ili u jos nezgodnijim trenucima).
TAko da sam postizala da niko nema oreol, tj da su sve to samo obicni ljudi.
Mislim da je to upalilo (kao i lekovi koje sam uzimala po savetu lekara a koji su bili u malim dozama i sa proverenim lekovima, tj starim i poznatim).

Inace, sama sigurnost dolazi sigurno sa gosinama, ali bi bilo prosto strasno da cekas da ostaris da bi stekla sigurnost.
JEdnostavno predizmi nesto i odmah ces se osecati bolje.
pozdrav,
bela