Kako vi gledate na zivot .... ?

postovani g-dine ja bih zeljela da mi pratite Desiderata.veoma mi se dopada ovaj sajt i dalje cu ga pratiti,pozdrav

Najkraci moguci odgovor na postavljeno pitanje, bio bi: Gledam na zivot IZBALANSIRANO. (sto bi odgovaralo onoj Njegosevoj "Casu meda jos t' niko ne popi, do li je s' casom zuci ne zagrci, casa meda, iste casu zuci, SMJESANE, najbolje se piju". Istina je da nam je "zivotno stojiste" svima razlicito, a duboko verujem da je i usadjeno negde u nasem genetskom kodu. Ipak, zivot dozivljavam i gledam s lepse strane, naprosto iz razloga svog karaktera (lepsrsava, vesela, temperamentna...prim.aut), sto a priori, ne znaci da mi se nisu desavale "teske zivotne situacije", ali sam ih uspela pravazici svojim jakim i veselim duhom, a to se godinama "trenira".
I sada, dok ovako komentarisem ovde, mogla bih popiti jedan lagani caj od kamilice, mislim da bi mi to prijalo. Pozdrav iz Subotice (moja Vojvodina).

Vrlo lijep komentar,chena.Slazem se svim sto si rekla.
Lijep pozdrav
Meliha M.

U ova luda vremena tesko je o tome razmisljati.Zasto?Prije smo svi kovali planove za praznike godisnje zivot nam je bio ispunjen do zadnje sekunde,kako got mi gledali na stvari period prije 90-tih je jedino sretno razdoblje koje pamtim.ni sada mi nije lose sretno udata ja i muz dobro zaradjujemo imamo sve a ustvari nista.Sta je materijalno bogatstvo kad si daleko od svoje domovine rodbine prijatelja nema cevapa ne osjeti se miris carsije praznik kao i da nije,kad dodje proljece ne mirisu avlije kao nase jos ne vidjeh behar a o zanosnom mirisu ruza da i ne pricam,plastika ostaje plastika.Nemas inspiracije nizasta jer te nista ne moze inspirisati.glupa sam jer ne jedem hamburgere,pice i ostalu dzank hranu koja se servira,volim i postujem muza cak mu i kosulje peglam engleski ne pricam savrseno ne prica ga ni vecina njih koji su rodjeni ovdje a o stranom da ne pricam.Sve u svemu covjek se mora prilagoditi u vremenu i prostoru u kojem zivi tragati za lijepim iako ga nema nauciti engleski pojesti poneki hamburger i nauciti muza da sam pegla svoj ves.

Jas imam 40 godini.Da go imav umot kako sto go imam ke go ziveev zivotot poinaku Nema da se nervirav za gluposti tuku site prpblemi ke gi docekuvav so nasmevka Sega si velam po losoto doaga i dobroto.Zivotot ne uci da bideme posilni i so lesno da gi resavame problemit.Na site mu sovetuvam toa sto imas da go kazes no ne nervozno i nikogas da ne zalis za propustenite sansi odi napred so nasmevka polesno se pobeduva zloto.

potpuno pozdravljam sta kaze Neda, NISTA MATERIJALNO NE MOZE DA NOKNADI one prave vrednosti ! Neko rece ljubav pobedjuje sve.....a sta ako ne pobedjuje ? Poslusajte pesmu "30kvadrata" sto peva Alen Islamovic (sa grupom srcani udar)....http://www.youtube.com/watch?v=HHBJFWyUiYo&mode=related&search=
..............sta da kazem zivot je jedna borba, pa ko se izbori taj i pobedi ...........

Sjajna tema.Zhvaljujem gospodinu koji je pokrenuo.Cini mi se da smo svi kroz isto prolazili i prolazimo.Svima emocije i zal izbijaju iz svake rijeci.
I mi se tako uputisme u ovu daleku zemlju u nadi da cemo prevazici tugu za onim sto nas je sve povezivalo,ali sam sigurna da ce tuge uvijek biti,ali i ponosa sto prebrodismo najteze,pa podizemo djecu u tudjem svijetu i nadamo se da cemo im prenijeti koliko toliko kulture i nezaboravljanja materinjeg jezika,a djeca kao djeca.
Slusam moje sinove kako medju sobom pricaju engleski,jer im je tako lakse,pa kad se pojavim i zamolim da se 'presaltaju' na 'nas',kazu lakse im engleski.
A mi se silno trudili i u tom trudu nastavismo pricati'broken english'.
Nekad kazem,ma nije mi ni zao,oni zive ovdje i moraju komunicirati s ljudima,ali se ne prestajem uporno truditi,kao da mi zivot ovisi o tome.
Stigli mi u Australiju,sa 50 dolara u djepu,zapeli raditi kao cistaci i stokakve druge poslove,koje ni u snu nismo mislili raditi,ali proslo.Skucili se,nadizali kredita,napravili bazene i travnjake,ali kako god pogledam ovu travu nije mi lijepa i tako zelena kao ona nasa.
Eto,mislimo,prodje najgore,dobismo i diplome ovdje,pa bice bolje,imamo mi snage i volje.Poce zdravlje popustati,pa ona trava jos manje zelena nego prije.
Ali ne damo se.Divno pogledati djecu kako odrastaju,nasmijana lica,kao pricaju 'broken'nas,ali dobro je.
Kad smo stigli ,prijavili se u razne institucije,kako i treba,ali ne znamo jezik,pa nas pitaju kojeg cemo prevodioca:Serbian,Croatian,ili Bosnian,a mi se u cudu zgledamo,pa kazemo da je to nama isto,na sto oni kazu,nije.
K'o oni bolje znaju nego mi.Njima je business,vise prevodioca zaposleno,vise novca zaradjeno,i ne daju da nam bude isto to sto jeste.
Lijep pozdrav
Meliha Miljevic

So godinite gi menuvami isvoite nacela za dobro ponasanje.Segasi davam pogolema vrednost ipravam kako sto mene mi odgovara.Ako si polosa poveke tepocituvaat.Mislam deka so pozitivna energija podobro ke gi sovlades site prepreki vo zivotot.

Za sve pesimisticne evo ovako zivot je lep ako ste okruzeni ljudima koji vas vole i koje vi volite a familija je tu na prvom mestu.Danas su ljudi prepusteni brzom tempu zivota i sami sebi nametnu nesto sto nemogu da ponesu pa se brozo od svega umore.Za mene srecan zivot je zdravlje moje familije i mene a shvatila sam da je covek obmanut materijalnim stvarima ali to samo za kratko.Upitajte sami sebe koliko puta ste zeleli da nesto kupite a trenutno nemozete ali kad vam se pruzila ta prilika i to ste kupili bili ste srecni ako 2 dana i to ste zaboravili kao da i niste sebi to priustili.E tako je sa sitnicama a i sa velikim stvarima,a ja kazem pa vidi ja sam opet ja sedila na kaucu od koze a na drvenoj stolici,mnogo mi je vaznije sa kim sedim i sa kim delim sve to.Zato porucujem svima sreca zivota je u nama pa podelimo je sa najblizima nemojte mnogo mastati budite realni i nece biti depresije.Jos nesto jako je vazno da u partneru imate dobrog sagovornika jer ako je on/ona tip koji nema sa vama sto da prica onda se zamislite vredi li gubiti vreme pronadjite izlaz sa njim/njom a sve to cini zivot dal tuznim ili ruznim.

Za sve pesimisticne evo ovako zivot je lep ako ste okruzeni ljudima koji vas vole i koje vi volite a familija je tu na prvom mestu.Danas su ljudi prepusteni brzom tempu zivota i sami sebi nametnu nesto sto nemogu da ponesu pa se brozo od svega umore.Za mene srecan zivot je zdravlje moje familije i mene a shvatila sam da je covek obmanut materijalnim stvarima ali to samo za kratko.Upitajte sami sebe koliko puta ste zeleli da nesto kupite a trenutno nemozete ali kad vam se pruzila ta prilika i to ste kupili bili ste srecni ako 2 dana i to ste zaboravili kao da i niste sebi to priustili.E tako je sa sitnicama a i sa velikim stvarima,a ja kazem pa vidi ja sam opet ja sedila na kaucu od koze a na drvenoj stolici,mnogo mi je vaznije sa kim sedim i sa kim delim sve to.Zato porucujem svima sreca zivota je u nama pa podelimo je sa najblizima nemojte mnogo mastati budite realni i nece biti depresije.Jos nesto jako je vazno da u partneru imate dobrog sagovornika jer ako je on/ona tip koji nema sa vama sto da prica onda se zamislite vredi li gubiti vreme pronadjite izlaz sa njim/njom a sve to cini zivot dal tuznim ili ruznim.

Ima jedna lepa prica koju odlucih da vam ispricam.Mnoge stvari u zivotu dodju nam ovako.....kao u ovoj prici.Jednog lepog i suncanog dana krene otac u setnju sa svojim sinom.I prolazeci pored jedne prodavnice igracaka dete spazi u izlogu jednu igracku i zamoli oca da mu je kupi.Kako je dete imalo mnogo igracaka otac odbije sinovljevu molbu,ali kako je dete bilo uporno u nastojanju da bas po svaku cenu dobije to sto zeli otac popusti detetovim molbama.I kasnije,mnogo kasnije ispostavi se da su usli u pogresnu radnju,kupili pogresnu igracku koja......im zapravo nikada i nije bila potrebna.Tako biva i u zivotu kao u ovoj prici.Koliko puta ste nesto iz srca pozeleli da vam se desi,sta ste sve zrtvovali da biste to nesto i dobili,koliko ste muke,znoja i truda ulozili da to i sacuvate........i na kraju shvatite da vam to nesto nikad nije ni trebalo.Sve je to zivot...

Zanimljiva tema pa stoga odlucih da se i ja prikljucim.Svi mi ovde koji smo se nasli imamo svoju pricu,i shodno tome razlicite poglede na zivot.Ono sto sam mogla da primetim iz vasih prica jeste taj neki ' zal za mladoscu',za nekim davno izgubljenim vremenima gde smo bili mladji,sretniji,zadovoljniji.......Sta je to sto nas tera dubokoj depresiji,nezadovoljstvu,cangrizvoscu,pohlepi.....gde smo se to izgubili,gde smo posrnuli?Odgovor cuci skriven duboko u nama a mi ga nismo svesni ili ne zelimo biti .Gde je nestao covek u svemu tome?I tako nam godine prolaze,donose nam nove probleme,sa staroscu smo sve osetljiviji kako fizicki tako i duhovno,i u sustini se nista bitno ne menja.Dok jednom ne dodje i taj dan pa se ''probudimo'' i shvatimo kako je zivot u sustini nesto najlepse sto nam je Bog darovao.Bas takav kakav je ''nesavrsen'' i pun problem.Ljubav je ta koja sve pobedjuje i nestvarno cini stvarnim.Svetlost je ta koja je jaca od tame i koja nam osvetljava put.Kako u zivotu ostvariti ono sto zelimo i eliminisati ono sto ne zelimo.Jednostavnim stvaranjem ''slika'' u glavi,svojom imaginacijom.Jer misao je zapravo energija,koja skladistena ceka negde svoju priliku da se realizuje.Pomocu slika koje sami reprodukujemo u svojoj glavi mozemo ostvarit buducnost kakvu zelimo.Kako to lagano zvuci reci cete mi!Pokusajte i videt cete da ce vam biti lakse.Ali prvo morate svoj um ''ocistiti''od raznih misli o bolestima,siromastvu,problemima......radite to na ovaj nacin.Svaki dan ponavljajte sebi sto vise puta kako ste lepi,zdravi,mladi,pozeljni,i kako vam niko ne moze nista......svaki dan dok ne ubedite sebe u istinitost svojih rece.Mozda ce mnogima zvucati smesno ovo o cemu vam pisem,ali zapravo naucno je dokazno da kada nam psiha oboli pocinje i telo da nam oboljeva.I tako dragi moji,zelim vam od srca sve najlepse! Zivite zivot punim plucima,radujte se svakom danu koji vam je od Boga darovan,ljubite sebe i svoje bliznje ......jer ono sto dajete to i dobivate.

Angela xxx

Draga Lenka!
Potpuno si u pravu! Toliki nasi "veliki" i umni pisci i filozofi su to godinama ponavljali ali mnogi smo ipak potegli u "daljinu". Rijetki su oni sto su pronasli ono za cim su krenuli. Ali istina je da je ovdje, u "daljini" sve drugacije, tudje i strano.
I sunce ne grije kao u domovini. Ni jutra nisu kao tamo daleko. I ptice drugacije pjevaju.
Ovdje, u Australiji cak postoje i ptice koje se glasaju kao bebe kada placu. I napadaju te. Neki dan je moju kcerku jedna napala. I kcerka (koja ne voli da zivi ovdje) navecer se zali i kaze, pa zamisli kako je kada te eto i ptica napadna. Ptice treba da su drage i da volis kada ih vidis, da pjevaju a ne da te jure po parku.
Pozdrav svima i van domovine i u domovini.

Puno pozdrava

Posebno svima Vama daleko od domovine,

Moj pogled na svet može se rečima opisati ovako:

,,Ostajte ovde jer vas sunce drugog neba neće grijat ko što ovo grije. "

Lenka

P.S. Oprostite na greškama prvi put učestvujem na nekom forumu

Puno pozdrava posebno svima Vama daleko od domovine,

Moj pogled na svet može se jednom rečju opisati kao:

,,Ostajte ovde jer vas sunce drugog neba neće grijat ko što ovo grije.

Lenka

U zivotu je najbitnija Ljubav! Ljubav u onom najsirem smislu.

Sto bi John Lennon rekao:

"All You need is Love!"

Sva filozofija zivota se, u sustini, svodi na ovu jednostavnu recenicu koja se moze shvatiti tek sa zreloscu.

Pozdrav svima.

Pozdrav Marta,
Hvala za tako prelijep opis gledanja na zivot. Bas sam se odusevila tvojom pricom. Citajuci tvoje rijeci , iako po prirodi nisam neko ko zavidi ljudima, zavidila sam ti na tolikoj sreci i zadovoljstvu koje zrace iz tebe. Samo naprijed i znaj da samo sretni ljudi stignu do tog stupnja "malog" zadovoljstva.
Pozdrav

Puno pozrdava i hvala Freeholandu,stvarno puno energije izvire iz vas ,hvala sto to delite sa nama.
Posto pisem prvi put (a citam duze vremena)malo o meni .Iz vojvodine sam rat nakoji se svi secamo prozivela sam na drugi nacin nego neko ko je e bio u "jezgru ludosti"jer ja mislim rat -covekova tvorevina je najveca ludost univerzuma.Nezelim da pricam o tom vremenu svako je ziveo ,trpio ......kako je zivot nalagao i sam mogao.
Tokom svog ne bas kratkog zivota cesto sam i ja mislila o tom pitanju :kako ja zivim ,kako gledam na zivotNegde sam procitala da neko vodi svoj zivot ,a neko pusti da zivot tece a sam se prilagodjava.mislim da sam ovo drugo (icesto bila nezadovoljna sobom)ali mislim da tesko mogu menjati sebe Volim ,kako da kazem da me razumeju ljudi ,"male"stvari skoljku koju operem na Dunavu i stavim je na mesto kristalne vazne,volim beskrajno sve zivotinje (cesto sniclu iz tanjira njima odnesem -njima vise treba ja volim i povrce)Skoro svaki dan sam u prirodi i hranim sve,nema za mene loseg vremena da neidem,zar je strasno pokisnuti,malo nazebsti ,biti uprljan blatnjavim sapama.......Za mene nista lepse nego kada rano ujutru sa fotoaparatom i biciklom natovarena hranom krenem u prirodu(cesto za sebe kazem kao kontejnerka natovarena kesama kukuruza ,ostataka hrane i dr)Ali to sto ja dobijem tada u prirodi neznam kako da Vam opisem ,ushicenje, radost .MIR,okruzena zivotinjama koje ne beze od mene(njihovo poverenje u mene je meni veliki dar)Tako u prirodi (volim sama da idem)i sebe upoznajem ,tako sam pre par god . odjenom otkrila da sam posesivna osoba -jer cim sam videla lepi cvet ubrala ga i nosilaa kuci ,trajao je par dana i kraj,e vise neradim to nago odem i posle vise dana i posetim taj cvet ,-duze traje tamo.Sada kuci nosim samo kamenje,praznu skoljku nikako nesto sto voli slobodu.
jos samo nesto ,znam da sam razvezla pricu ali "otvorila se kutija",moj muz(sada bivsi)uvek je zeleo ,prizeljkivao "velike ljubavi,dogadjaje ,sve nesto bombasto ,govorio mi je ti tako si zadovoljna nicime(?)htela sam mu objasniti ja male srecice imam puno a ti dok cekas veliku srecu prodje zivot,velike stvari se retko dogadjaju.
Nisam odgojena da verujem u boga (u mom detinjstvu smo vaspitani drugacije)ali mislim prirodakao univerzum nista ne propusta sve dobro nagradi a sve lose naplati,ravnoteze mora biti,Svet mora i postojace bili mi u njemu ili ne.Nasi zivoti su vrlo kratki prozivimo ih najlepse sto mozemo popravimo sto smo pokvarili a to mislim da su medjuludski odnosi,tu smo najvise loseg uradili a mozemo puno popraviti(naravno to dugo traje)
jos jednom molim oprostite mozda sam preopsirna ,
pronadjite svi svoju kockicu mozaika srece ,tu je kraj Vas samo je primetite i stavite u djep da vam je uvek pri ruci

Kako gledam na život? Hm..........
Još sam mlada imam 21 godinu, i nekad mi dođu faze depresije, faze tugovanja, sreće, ja sam kao i svi drugi. Ali uvek, baš uvek kažem samo nek smo svi živi i zdravi, to je najbitnije. Tek kad te zaboli nešto, onda shvatiš da je zdravlje najveće bogatstvo koje se najlakše gubi, za samo jednu sekundu...................
Ne treba mi bogatstvo, ni luksuz (mada iskreo volela bih videti kako i to izgleda), treba mi miran život, da se svi međusobno volimo, da smo svi živi i zdravi. Sve ostalo je sitnica......

p.s. valjda nisam nikog zamorila svojim filozofskim tekstom

AJMO SAD SVI JEDAM SMEÅ AK KAD OVO PROÄŒITATE!!!!!!!!

Zaboravih napisati kako ja gledam na zivot?
Iako sam kao i vi imala mnogo teskih iskustava, i dalje nakon prevazilazenja teskog perioda, gledam POZITIVNO!

Pozdravljam autora teme, veceras sam ju otkrila. Pozdrav Branki, Jelencetu i ostalima. Nadam se da su dobro. U mnogim pricama pronalazim dio sebe, voljela bih da tema "ozivi".
Pozdrav iz daleke Australija

Bas vam hvala Hiron.
Meni vise lici da je vas deda bio cenjeni pesnik a ne advokat ali ako mu je pisanje ovako lepih pesama bio hobi kakav li je tek advokat bio. Verujem da ste i vi na dedu.

Procitao sam ovaj vas poklon vise puta, i prepoznajem i sebe u liku vaseg dede....misli su nam iste iako nas deli skoro 100 godina.
I ja se molim za srecu svetai svakog covjeka, i molim a i gdje god mogu pomci nekome se i borim...

Hvala ti puno na ovom lijepom poklonu a bit ce lijepo da stoji ovde i da ga drugi citaju.
Puno pozdrava

Dragi gospodine Freehilland,imam zelju da Vam posaljem misao iz 1925.god.To je pesma mog dede koji je inace bio cenjeni advokat ali i pesnik(za svoju dusu).Tako da ce i ova pesma koju Vam saljem po prvi put videti svetlo dana.

Praznici moje duse

Ja volim dane,
kad sa svake grane
po jedna ptica peva,
i noc kada sija
zraka meseceva.

Tada je dusa moja uvek cista,
ko' pticiji glas,
ko' meseca zrak,
i ja sam sretan,
ponosan i jak.

Kao da cela snaga zemlje ove
kroz zile moje u tom casu tece.
Najlepse vidim tada svoje snove,
nijedna rana vise me ne pece.

Sva niskost ljudska nestane i pane.
Nestaje mrznja,sve odreda volim,
ljubavlju cistom lecim stare rane,
za srecu sveta istinski se molim.

Bec 1925.god.

Za Freehollanda i sve ljude dobre volje.

Kako gledam na zivot...?

Nabaci topao osmijeh i korakom punim optimizma...zakoracaj dalje...nove bitke i POBJEDE su pred nama.

Zivi zivot...

Autor: Branka ch (---.adslplus.ch)
Datum: 18-02-06 17:09

A da ne bi odstupali od TEME ovog foruma, sad ti nam 'FREEHOLLAND'
napisi, kako da dobijemo vedriji izraz lica i uklonimo one dve uspravne crte(bore) izmedju obrva... sto se udube kad se premalo smejemo.
Kakve maskice i cajevi?
"Sreca je jedino, sto se udvostruci, kad se podeli"
"Glück ist das Einzige, was sich verdoppelt, wenn man es teilt"
Albert Schweizer
------------------------------------------------------------------------------------------------

Eh Branka sta ti je nepaznja.
malo sam veceras - nocas setao ovim nasim cavrljanjima i vidim da si ti ovdje trazila neki savjet prije skoro pola godine a toliko i na odgovor cekala ali bolje ikad nego nikad.

Ti si ustvari vec ponudila odgovor i umjesto tih pomadica i kremica treba se siroko i od srca smijati pa nek se tresu prozorska stakla.
Znate ono sto za Sremice kazu: Razbija jezikom prozor,...jele tako. Dabome !

Elem kako se nasmijati....
To i nije tako lagano kao sto izgleda jer onaj iskreni smijeh koji lici na skripu starih vratnica ni ja odavno nisam cuo. E taj mi je najsladji.

Za pocetak treba gledati skrivenu kameru i sve one emisije u kojima se prikazuju sve te zgode i nezgode...to je bas lijek za dusu pa da pocnemo ... a i dobar vic je dobro cuti pa se protresti makar da sa nas spane prasina koja se natalozi od nesmijanja.

Zelim i tebi i ostalima smijesnu godinu i puno para i dobrog zivota.

Bas je lepo ovo rekla Majka Tereza. Iskustvo jedne zene, koja je zivot provela brinuci za druge. I vidite, ni jednog trenutka se nije pozalila na stres, na tugu, na prazninu, na okolinu, na zdravlje...ninasta. To je velicina, prihvatiti zivot onakav kakav je u tom momentu.
Savremeni zivot nam je doneo stres. Kada sam bila dete, ta rec kao da nije postojala, niko nije imao stres:)). Secate li se vi toga?
Depresija, tu i tamo poneko je patio od depresije, ali ne ovoliki broj ljudi. Sada smo svi malo-malo pa u nekoj blagoj depresiji. Cinjenica da je to i kriza srednjih godina. Slazem se, sa svim ovde zenskim svetom, da nam je mladost prosla dok smo pukli dlan o dlan. Mi smo mozda i generacija na kojoj se mnogo toga zalomilo, a najvise taj rat sto nas je rasuo po svetu i sto nam je oteo sve ono lepo sto smo imali, pre sveta LJUDSKU LJUBAV i DOSTOJANSTVO.
Prosla sam i ja dosta toga. Rat sam najmanje osetila, ali mi je tesko pao zbog drugih ljudi, koji su ga i te kako osetili.
Smatram da moramo sami sebi da ugodimo, koliko god mozemo, jer niko to nece uraditi umesto nas. Ne iz razloga sto nece, vec sto ne oseca ono sto mi osecamo, tako da moramo da se vodimo po svojim zeljama i osecanjim.
Nedaj te ZENE!! Glavu gore. Udesite se, sredite, budete lepe, izadjite, druite se sa svojim prijateljicama, putujte, uzivajte u svojoj deci, ucinite sebi zivot podnoslijvim i lepim. Ucinite neko dobro delo, to ce vas ispuniti.
Moram da primetim da se uglavnom javljaju zene. Imamo samo jednog muskarca:)). I njih drma kriza srednjih godina, ali verovatno su se zaputili u neku kafanu s drugom ili na utakmicu, nasli su sebi zanimaciju.
Dakle, to isto predlazem i vama.

Bas ti hvala

Puno pozdrava za gospodinu Freehollanda. Drago mi je da ste ponovo na ovim stranicama. Nisam se usudila odmah prevesti ove lijepe recenice, iz razloga da ne promijenim smisao. Ali evo za vas, to bi bilo otprilike ovako :

Zivot je sansa, zgrabi je
Zivot je ljepota, divi joj se
Zivot je blazenstvo, uzivaj u njemu
Zivot je san, ucini da bude stvarnost
Zivot je izazov, suprotstavi mu se
Zivot je zadatak, ispuni ga
Zivot je dragocijen, njeguj ga
Zivot je bogatstvo, sacuvaj ga
Zivot je ljubav, voli ga
Zivot je misterija, otkrij ga
Zivot je obecanje, ispuni ga
Zivot je tuga, trpi je
Zivot je himna, pjevaj je
Zivot je bitka, prihvati je
Zivot je tragednija, podnesi je
Zivot je avantura, uspusti se u nju
Zivot je sreca, zasluzi je
Zivot je zivot, brani ga

Rea
Mogu li te zamoliti mozda i u ime svih nas iz publike da za nas koji ne razumijemo Francuski napravis i skraceni prevod ovih recenia Majke Tereze za koje pretpostavljam da su interesantne.
Hvala

La vie est une chance, saisie-la.
La vie est beauté, admire-la.
La vie est béatitude, savoure-la.
La vie est un rêve, fais en une réalité.
La vie est un défi, fais lui face.
La vie est un devoir ,accomplis-le.
La vie est un jeu, joue-le.
La vie est précieuse, prends en soin.
La vie est une richesse, conserve-la.
La vie est amour, jouis-en.
La vie est un mystère, perce-le.
La vie est promesse, remplis-la.
La vie est tristesse, surmonte-la.
La vie est un hymne, chante le.
La vie est un combat, accepte-le.
La vie est une tragédie, prends la à bras le corps.
La vie est une aventure, ose-la.
La vie est bohneur, mérite-le.
La vie est la vie, défends-la.
Mère THÉRÉSA

Da, bas tako Liliana

Jelence ti mora da si izgubila svoje ruzicaste naocale. Tako se i meni desilo, kad sam ih izgubila - aaaaaaaaaaaa sok - svijet nije ono sto sam ja mislila. Da ih bar izgubi prije.

Borice sta je to ljudi o cemu vi pricate- mozda mislite na linije karaktera.
Hej samo da ti kazem da ja svojih par sijedih cuvam kao oci u glavi.

Kakva kriza srednjih godina, najbolje godine.

Sada zurim ali vraticu se na ovu temu.
Probaj sa meditacijom. Evo jedna jednostavna koja se moze raditi uporedo sa drugim poslovima:
- udises - pozitivno
- izdises - negativno

ili

- udises - ljubav
- izdises - mrznju

razumijevanje, nerazumijevanje itd.

Pozdrav svima

Jelence, ti si nasa Grkinja, sjecas li se ti Djece pireja i Meline Merkuri pa Zorbe, a bogami i bic boziji taj ljuti vojnik il tako nesto Metaxa...
Moja djevojka - danasnja zena isla na nekakvu ekskurziju cini mi se u Solun, donijela mi bijele farmerke, puno long plej ploca, i kaze mi da joj gazda hotelka u kojem su spavali nudio da se uda za njega...eto Jelence kakve sam ja srece... moja djevojka velika ljubav a tamo neki bogatasi vele da bi sa njom pred maticara a mene ni da pitaju...i kako onda da je covjek ne voli...pa zasluzila je jer izabrala siromaha i gori zivot...ako je to tako u zivotu il lazu.
Negdje u ratu nam bilo podosadno jer nemas sta raditi i mi se okupimo a postariji smo ti bili, bio medju nama jedan ucitelj plesa i mi ti napravimo plesnu skolu za nas... Dobar ucitelj a znao covjek podosta i oko koreografije te prvo naucimo Sirtaki. Al kada se plese u dvoje neki argentinski tango ili valcer pa onaj stiskavac sjecas se sigurno...mene spopadne jedna doktorka, dame biraju ona uvjek mene. Ja joj kazem nemoj tako...kaze 'ocu. I naucili smo mi plesati al ja sam drzao doktorku na distanci ali ne zbog toga sto je bila djeciji doktor (pedijatar) vec zato sto sam ja volio svoju zenu.

Tebi su ukrali domovinu Jelence. Nije onakva kakvu si je ostavila. Traze vise puta pasose dok ne dodjes kuci...al sta da radis Jelence vec da sebi kazes da se sve mijenja a to su jos davno rekli ti tu Grcki filozofi, znas ono : Sve tece, sve se mijenja pa i covjek se ne moze dva puta okupati u istoj vodi.

E zato su se tebi pojavile bore, zato sto se one pojave a ne pitaju nikoga smiju li se pojaviti, pogledaj Jelence oko sebe pa ces vidjeti koliko bora ima, strasno puno, znaci da je to normalno Jelence, pa kako bi to izgledalo da tamo izmedju 40-e i 50-e godine svi imaju bore a ti nemas, bas nebi bilo fer.

Ti bi jos i da se ponovo rodis...pa znas da si u pravu jer naidje iznenada period u zivotima svih nas koji nas preporodi i stvori od nas sasvim drugu osobu, poletnu, sa sirokim osmjehom, pozitivnu, leprsavu,...i skoro sve takve osobe kada ih pitamo kako su kazu: Kao da sam se ponovo rodila/o.

Istina da najvecu zaslugu za to ponovno radjanje imaju bas te iste osobe koje to kazu pa i nije tesko zakljuciti gdje je rjesenje... Moras zeljeti da se ponovo rodis, a ako mislis da to nemozes onda bar nemoj misliti da ti se to nemoze desiti i sigurno ce se desiti.

Za pocetak pocni se sjecati nekih lijepih trenutaka iz zivota, kao sto se sjecam plesne skole u ratu, sirtakija, doktorke i stiskavca...i uzivaj onako za svoju dusu jer niko to nit zna nit ce znati... ali mozes tako nabasati na neki piteljak koji ce te odvesti na put koji opet vodi direktno u ponovno radjanje.

Neka te Bog cuva, a pozdravlja te i vjeruje u tebe FREE

Mislim da me hvata ta kriza srednjih godina.Jos nisam zakoracila u 40-tu,ali se priblizavam polako ,ali sigurno.
Moji su razlozi za odlazak u tudjinu bili drugaciji,da malo objasnim.Svojim zivotom u staroj nam Jugi sam bila sasvim zadovoljna.Bila sam srecna pa sam vrlo brzo nasla posao u drustvenoj firmi.Studirala prvo redovno,pa vanredno,a onda sa moja velika ljubav trebala vratiti u Grcku.Morala sam da donesem vrlo tesku odluku,ostavila sam posao,svoju zemlj,roditelje,prijatelje,.....
Bilo mi je vrlo tesko u pocetku,ali sam mislila da ce se to promeniti.I jeste malo,ali ponekad mi se uopste ne ide u Jugu/staru i najbolju,jer unapred mislim na dan kada se vracam kuci u Grcku i bude mi muka.
Muz mi je super,divim mu se kako me trpi,pomaze mi i oko dece,jer u gradu gde zivimo nema ni on nikog svog.Tako smo upuceni jedno na drugo za bilo sta dobro ili lose da nam se desi.
E sad,ja sam ovde svremena na vreme radila.Trenutno nemam posla,a tesko je i naci,jer su u pitanju i godine.Obicno vole da zaposle mladje i bez obaveza.
Nadam se ipak da ce nesto da iskrsne.
Pa onda videh neke borice sto su se pojavile, prosto bih volela da se ponovo rodim i budem mlada.Svesna sam da nisam jos matora,ali sam takodje svesna da se polako moje vreme broji unazad.
Videh kako je vreme brzo preletelo pa i deca odrastose,a ja jos nisam nista ucinila sa sobom,t.j za sebe.
Uvek sve cinim za nekog drugog.
Medjutim, mnogo mi znace i ova vasa razmisljanja na ovom forumu.
Zao mi sto nisam ranije otkrila HERBATEKU.
Pozdravlam vas i zelim sve najbolje!!!

Pozdrav za Freeholland...tako i treba, svaka cast - ne dati se!

Pozdravljam i Jelence u Grckoj! Ne znam koliko imas godina, ali mislim da moze biti i kriza nekih srednjih godina, kao sto mislim da je kod mene...
godine kad se presabiras, sta jeste i sta je moglo da bude, sve se cini da je se nesto propustilo... Mislim da covek treba da se okruzi osobama, koje mu zaista odgovaraju, dosta sam vremena protracila, druzeci se sa svetom, sa kojim me nista nije vezivalo... Sve se trudis da se prilagodis.
Sad nekako pocinjem da cistim oko sebe.

Ako me opterecuje, hvala - nemam vremena... Malo me i muz grdi ponekad, da sam se puno promenula.( Ne pozivam vise vikendom, ljude koji su mi dosadni. Nekad nikog, ni moje.) Gde je ono njegovo nasmejano zence? I prema njemu isto, necu da koristim onu pastu - za koju on misli da je najbolja! Iz principa...
Ne dam kcerki vise moju sminku, otkad me 'opomenula' za nesto njeno...Ne 'moljakam' vise sincinu da me poljubi, kad negde podje., k'o dosad. Ignorisem ga. Pre sam morala da stojim kod vrata i molim, he,he...
Jednu sam prijateljicu skroz otkacila, opterecuje me.

Mislim i da se treba baviti sportom. Fizicka aktivnost deluje pozitivno na me, to sam primetila.

Pa Jelence kako tako. Okolo gladac iznutra jadac !
Daj Jelence nije tako strasno. Zivot nikome nije lak i svi imaju ponesto sto se zove manje dobro.
Ja ni za sta na svijetu ne kazem da je lose vec manje dobro. Moras biti optimista. Svi smo mi kada smo bili mladji htjeli da mijenjamo svijet. I ja sam prije 2o godina mislio da ja mnogo sto sta i moram i trebam promijeniti u zivotima svoje rodbine, naselja, kvarta, grada, drzave...i da svijet mora malo da bude drugacija te da ja to i moram a i hocu da uradim.
Da ne pricam kako sam mastao i cak bio siguran da cu ja voziti sve same nove tipove skupih auta, one ispod cekica, da jahtu treba imati onako da se covjeku nadje, da cu uzivati u svojoj carobnoj basti negdje na obali mora i gledati kako mi tu zriju narandze i jagode pa i pokoja sljiva a o kaktusima, fikusima, bozurima ili magnolijama da i ne govorim.

Onda sam htio budem vodja, da me slusaju jer kako da me ne slusaju kada sam ovako pametan ali tada sam i primjetio da i ostali misle slicno i da moram malo drugacije razmisljati.
kada sam dogurao do neke 35-e naidje pakao i prodje kroz moju bivsu drzavu. ote mi najbolje godine i to njih 5. Ali ajde sto ote meni vec i mojoj familiji, sve ukupno izgubismo u porodici 20 godina ali razmislim ti ja jelence i vidim svi koliko je ljudi otislo, poginulo, spaljeno, silovano...svasta, a ja i moji svi citavi...super kazem ja sebi, super si ti i ti si bas srecan covjek...
Onda ti ja zapucam trbuhom za kruhom sa dvoje male djece...neznas jezik, neznas obicaje, neznas kulturu, neznas nista a ovamo obrazovan, pametan, inteligentan, prosao svijeta, nacitan...ali neznas..u rangu si najvece ovdasnje neznalice jer on makar zna pricati.
Elem u 40 - oj Jovo nanovo. I ja i moji. Nostalgija ko nostalgija. Pojavi se ali vidim da pritiska i druge pa kazem to je normalno kao opasnost, nikad neznas kada ce naici, zaboravi nostalgiju a ako naidje kazem joj da me ostavi na miru jer sada imam preca posla i vjeruj mi ode ona al kaze mi da ce opet navratit.
Danas djeca zavrsavaju fakultete, govore dovoljno jezika da ako moradnu nekada negdje kao sto sam morao ja nece imati te probleme, ja radim, zena radi, mislimo da smo siromasniji nego sto bi trebali biti, drugi stvarno voze bolja auta ali mnogi i losija, nostalgiju osjetimo svi a najcesce kada se vratimo sa odmora sa Jadrana jer ovdje imamo more ali je nekako sivo, nebo je ovdje sivo, cokolade su sive, nemaju kajmaka, jedu ananas u zelenoj salati, nemaju obicaj da nepozvvani navrate na kafu, jedu sendvice i spavaju, i bogatiji su...Zale se kao i ti Jelence na migrenu, ali ovdasnji piju i sedative i gledaju svaki dan na TV i traze u novinama kako stoje njihove akcije na berzama i pricaju o meni malo razumljivim pojmovima dok ja za to vrijeme pustim sjecanja da me vode u proslost pa cvjetnim livadama Sumadije, po Zlatiboru, Vojvodjanskim poljima, plazama Boke, pa i teskim vremenima, granatama, fijucima bombi, nestasici hljeba i svega, ...odem, odleprsam i u buducnost odletim malo na Havaje, na moskovske trgove, kineski zid, na serpu mlijeka na Kalusko brdo iznad Ivanjice, na cevape u Mostar,...

Sjedim tako tipkajuci po ovoj tastaturi pa se nesto mislim....Pa ja sam stvarno promijenio svijet. Gdje god da sam bio i sta god da sam radio bez mene to u ovom svijetu nebi postojalo niti bilo.
Pa zar nisam bio u pravu kada sam mislio da to mogu, evo vidim da mogu i da to svako moze.
I ti Jelence si slicna meni, pogledaj pa ces vidjeti...i ne samo ti

Odoh da malo citam Hesseovu Igru staklenih perli...slabo razumijem pa mi lakse.
Puno srece u zivotu bez migrene
FREE

Nazalost,veliki sam pesimista.Dok sam bila mladja bila sam strasno veliki optimista.Ne mogu sama sebe da prepoznam koliko sam se promenila.Pokusavam da u sebi nadjem ponovo ono devojce od pre 20-tak godina,nasmejano iveselo.
Zivim u inostranstvu i nedostaju mi mnogo moji roditelji i brat.
Nikako da se naviknem,u stvari kako vreme prolazi ,nostalgija mi je sve veca i veca.
Ne znam zasto sam tako tuzna,jer porodica-deca i suprug- su (hvala bogu) zdrava,a i moji u otadzbini nemaju nekih posebno velikih problema.To uvek sebi govorim da je najvaznije.
Kada bi me videli,ne bi mogli da kazete po mom izgledu da sam takav pesimista.Spolja gladano sam nasmejana i uvek ta u drustvu koja se sali i popravlja drugima raspolozenje,aliu sustini je sasvim drugacije.
Zbog takvog mog psihickog stanja patim vec godinama od jakih migrena,one su nekada tako jake da mi jedino hitna pomoc i bolnica mogu pomoci.
Eto,dragi moji ,ja na zivot gledam kao da mi se vise nista dobro i lepo ne moze desiti,sve me brine,sekiram se,nostalgicna sam,....
Znam da preterujem,pokusavam gimnastikom,opustanjem i sl. da sebi pomognem.
hvala svima koji su imali strpljenja da "me procitaju"!

Pretrazi Romanticni kutak na SC, ukucaj "Nord" pa citaj...mozda je tu ventil za ispustanje viska nakupljene dosade.
Pozdrav

www2.serbiancafe.com/diskusije/mesg/48/007440645.html?6

He, he...
Pozdrav i za tebe Freeholland, podsecas me na jednog naseg 'prijatelja' iz Posavine, neke reci, izrazi...

Pozdrav i tebi Bea, Liliana i ostali. Tema je zanimljiva i ne znam kol'ko joj je ovde mesto.
Ako vas interesuje, posetite ovaj topic sa slicnim razmisljanjima
www2.serbiancafe.com/diskusije/mesg/48/007440645.html?6

A da ne bi odstupali od TEME ovog foruma, sad ti nam 'FREEHOLLAND'
napisi, kako da dobijemo vedriji izraz lica i uklonimo one dve uspravne crte(bore) izmedju obrva... sto se udube kad se premalo smejemo.
Kakve maskice i cajevi?

"Sreca je jedino, sto se udvostruci, kad se podeli"

"Glück ist das Einzige, was sich verdoppelt, wenn man es teilt"
Albert Schweizer

Branka, kako vi lijepo ispisaste pricicu. Ma kakav stres, to je sve sto ste vi napisali i nema to veze sa stresom ali rezultat toga je nazalost stvarno STRES.

Pitam se ja ponekad zasto su ovdje na zapadu svi u Stresu kada nisu osjetili ni jedan posto od nasih muka.
Ali da te utjesim, ja sam isti kao i ti jedino sto sam mozda malo drugacijih pogleda jer sam rano, jako rano citao velikog Mesu Selimovica koji kada je napunio 40 godina pise doslovce ovako: Imam 40, rano da bi prestao a kasno da bi poceo.
E to je ta kriza srednjih godina.
A ovdje gdje zivim u Holandiji ima narodna poslovica koja kaze: Komsijina trava je uvjek zelenija...eto ga isto kao i ti.

I sto se zalis na zivot ,...pa zivot je najljepse sto nas je moglo snaci. Cak i los i najlosiji zivot je ljepsi od nikakvog. A to sto je kratak ste genijalno obrazlozili...pa kratak je zato sto je brz.

I naravno da ne zaboravim:
Sve to sto vi mislite misle i vase komsije i necije druge komsije i u prosjeku svi ljudi.
Ne brinite, za nekoga je vasa trava mnogo zelenija od njegove.

Ja se cak tako branim sam od sebe kada dodjem u iskusenje. jednostavno kazem, otkaci...moja trava je zelenija...

Pozdrav Branka.

Tema je dobro zamisljena: Kako vi gledate na zivot...?

Ne znam da li su tome krive ove godine, kazu srednje...cetrdeset i neka. I u meni je pocela da stanuje tuga, stalno je tu, nikako nece da ode. Stalno mislim da sam nesto propustila, da negde nisam stigla, da drugi imaju vise, da onima ide bolje, da je njihova basta zelenija.. da je to premalo, zar je to SVE, zar je to zivot? A toliko toga sam htela!

I sve se desilo u trku.
I detinjstvo, i skolovanje ( koje mi ne posluzi(!)) i kratko rad u domovini, odlazak u stranu zemlju, da li je on pravi,zasnivanje porodice, posao, stres,
sredjivanje porodicnog gnezda, radjanje dvoje dece, gubitak i majke, svijanje gnezda i u domovini, kucica, stancic - sta ako nas isteraju
odavde(?), odgajanje dece, poneki lep godisnji odmor, videti i drugo sunce...sve skromno, pruzi se kol'ko ti je cebe; deciji puberteti(treba i to preplivati), prve decije ljubavi, tajne suze, zar mene niko ne voli, nepotrebna sam, gde su one rucice oko majcinog vrata, od cijeg dodira sve zaboravis...nema vise te bezuslovne ljubavi! Ko sam , sta sam , sta hocu,
sta jos mogu...A vele, samo mala depresija...

I sto lazu da Biku treba bogatstvo i materijalna dobra! Biku treba topline
i ljubavi, i porodicai prijatelji. A zivot je previse brz i isuvise kratak.
Zar je to SVE?

Liliana
ljudi iz rata izadju skoro redovno gori od onih kakvi su u rat usli. Rat i nije nesto posebno opasno koliko je opasno misljenje da rat moze donijeti neko pravedno rjesenje. Kada se bilja tice licno sam za vrijeme Bosanskog rata sa grupom ljekara pravio TV emisije o tome kako ljudi da si pomognu koristeci ljekovito bilje jer lijekova nije bilo. Bilo je to iako u kataklizmicnim vremenima vrlo pozitivno primljeno i to od svih zaracenih strana jer su sve TV gledali svi koji su bili u sukobu.
Sjecam se da sam zavrsavajuci takve emisije redovno pozdravljao sve "koji nas gledaju" izbjegavajuci tako mogucnost da mi bilo ko prigovori kako sam na necijoj strani. Poslije rata sam sretao ljude na svim stranama koji su mi se zahvaljivali jer kako kazu to im je bio jedini izvor za ocuvanje zdravlja u najgorim vremenima. Lijepo je kada poslije takvih kataklizmi covjek sebi moze reci da je izasao kao pobjednik, a meni su to rekli drugi.

Sta....koliko....i da li su ljudi uopste ista naucili u ovome ratu?
Pozdrav

Ruzne stvari se desavaju samo i iskljucivo nama ili nasim bliznjima. Cak je i Danilo Kis kada mu je majka umrla rekao da vise ne vjeruje u Boga kada je mogao tako dobru, iskrenu i postenu zenu uzeti.
Medjutim mi zaboravljamo da zivot nije djecija igracka i da zivot nikoga ne miluje. U prosjeku je svima tesko. Oni koji imaju mnogo su uvjek u velikom strahu da to ne izgube, oni koji nemaju u borbi su stalnoj da makar nesto imaju. Sve je to krug i sve se vrti u krug, svi mi putujemo krugom.
Jedna divna prica prvi put objavljena u jednoj crkvi u Baltimoru prije nekoliko stotina godina pod nazivom "Desiderata" je pravi primjer i najbolja pouka za stvaranje pozitivnog misljenja. Nije je lose procitati a ako neko nema ili ne moze da je nabavi neka se obrati na mail i ja cu mu je poslati. Srecno

Samo bih na tu temu rekla da je jedan dobar dio ljudi sebi prigrabio da im ni unuci ne moraju raditi, a ostalima je ostalo da životare. I dobar dio života su nam uništili: ostala nam je nesigurnost, borba za opstanak, kakav-takav posao i mizerna plaća; znam samo da se ne sjećam da sam tako skoro barem u sebi, pomislila da je život lijep i da se radujem budućnosti. Žalosno. Pozdrav.

Zasto nebi praznila nakupljeno ako ce ti biti lakse i ako ces biti vedrija. Ne mislim da je tema tabu jer nijedna tema nikada nije tabu, tabu su ljudi. Zato samo napred i pisi, i ja cu se ukljucivati a vjerujem da ce biti i jos onih koji imaju sta reci i da ce to reci. Sve je u cilju ljepseg zivljenja i zato samo napred.
Puno pozdrava

Postovani gospodine Fraaholland potpuno se slazem sa vasim misljenjem da trebamo reci sta nam na srcu lezi. To sam i uradila. Uopste nisam imala namjeru nikoga vrijedjati, i mislim sama da to nisam ni uradila. Samo sam pokusala da kazem sta mi na srcu lezi, a to je ZAL ZA IZGUBLJENIM GODINAMA.
Mislim da nas je mnogo ovakvih.
Mislila sam i dalje prazniti svoje srce, prepricavajuci svoje dogodovstine, ali cini mi se da je bole pricati o svemu drugome, jer ova tema je stvarno jos uvijek "tabu"i bolje je sve zaboraviti.
's postovanjem

Ovaj topic sam postavio sa namjerom da ljudi kazu sta im "Na srcu lezi" i to iskljucivo u cilju da budu zdraviji. Da makar na trenutak izbace iz sebe ono sto ih muci i bude ima lakse, da primjete osmjeh na svom licu i budu sretniji i ....ljepsi. Nije samo bilje i farmacija nacin da se bude zdrav i zdraviji, ima mnogo drugih nacina da se do zdravlja dodje. Ovo je koliko sam primjetio jedan od rijetkih sajtova gdje dolaze svi ljudi bez obzira na bilo kakvu pripadnost nekome ili necemu.
U zdravom tijelu, zdrav duh....govore jos uvijek iako ja mislim da je ipak blize istini: Sa zdravim duhom zdravo tijelo !!!
Zbog toga Vas molim da svoje price ako ih ispisujete pisete na nacin da vama bude lakse i da se nasmijete bez da na bilo koji nacin bilo koga po bilo kom osnovu omalovazite, podcijenite, prozovete....jer samo kada shvatimo da sve od nas zavisi mozemo se dobru nadati cineci svima drugima dobro, bez obzira sta nas je u dosadasnjem zivotu sanslo i sta ce nas jos sve snci...

Pozdrav svima a posebno gospodinu Freeholland (osnivacu ove teme).
Imam utisak da niko ne zeli gratis seanse. Ali ja zelim rado pricati o svojim pogledima na zivot. Prije nego sto dodjem do konacnog odgovora, moram znaci naci uzrok zasto sam depresivna i zasto na zivot gledam tako kako gledam. MA STA JA OVO PISEM. UZROK. Ma znam ja dobro sta je uzrok, bila sam cak i kod psihijatra i on mi je rekao to sto sam i sama znala. Znaci uzrok je RAT.
E sad se postavlja pitanje"ko je do djavola zelio rat". Sad smo gotovo svi mi iz ex YU depresivni, izgubljeni u vremenu i prostoru. A zasto????
Znam odgovor i na to pitanje: ZIVJELI SMO I ODGAJANI KOMUNISTICKI< BRATSTVO I JEDINSTVO, NEDJELJIVOST. Pa sta se onda dogodi. Eeee... oni koji sada nisu depresivni i koji ne zale za nasom ex YU odgajani su tajno na drugi nacin. I takvi su zeljeli rat, i naravno poceli rat i srusili nase ideale.
Vracam se u mislima u proslost. Tamo '70 i neka. Nestrpljivo stojim sa svojiom drugovima i drugaricama u redi. Svi smo uzbudjeni, ja, Neda, Emina, Mirko, Duro, Hajra, Svetlana, Mehmedalija, Ivo, Jasmina......Stojimo tu u bjelim kosuljicama, plavim suknjama ili pantolama. Na glavi partizanka sa petokrakom na vrh cela, oko vrata crvena marama. Ponavljamo svi u glas"DAJEM CASNU PIONIRSKU RIJEC DA CU CUVATI SVAKI PEDALJ ZEMLJE OVE KAO ZJENICU OKA SVOGA......". Ali jesmo li svi sa srcem ponavljali ovu nasu zakletvu? Ako jesmo, zasto smo onda pogazili zadanu rijec. Bratstvo i jedinstvo smo srusili. Ko je kriv? Muslimani ce reci Srbi su krivi oni hoce da naprave Veliku Srbiju, Srbi ce reci neeeeee muslimani su htjeli samo svoju drzavu, pa da opet stvore Turski pasaluk, ili BiH Hrvati hoce da se prikljuce Hrvatskoj. Sta je ovo: odjednom se ponovo probudise duhovi iz proslosti, za koje smo dugo mislili da su zauvjek nasli mir u raju. Odjednom jadni narod poveden neznanjem, htio ili ne postade, neko Cetnik, neko Ustasa a neko Balija. Ma ja , narod ko narod, kad moras birati moras izabrati"svoju stranu". A koja je prava strana??!!!???? Ma naravno kod nas je najlakse izabrati vjersku pripadnost. Onda znamo da nismo pogrijesili. A koliko je nas bilo bez imalo znanja o vjerskoj pripadnosti, koliko je nas iz izmjesanih brakova. Koliko jer se nas radovalo samo Bozicima, Bajramima, Uskrsu ili Vaskrsu samo zato sto je tada bilo vise poklona i bogatija trpeza. Za sta takvi da se odluce????
Ali bilo kako bilo, sad je samo vazno da narod nije kriv- ono sto jest jest jadni narod jedva prezivljava, ali je sretan da vise nema rata. Oni koji su
krivi imaju masne racune po bankama diljem svijeta, obezbjedili su svoju djecu. Njihova djeca ce biti mirna nekih 50 godina dok ne potrose ono sto se u ratu zaradilo, a kada se to potrosi pokazace svojoj djeci kako se moze obogatiti. Istorija se ponavlja na Brdovitom Balkanu (u prevodu rijec Balkan je nesto kao Krvava Glava). Nekaze se dzaba "NEKOM RAT NEKOM BRAT".
Za danas toliko. Nadam se da ce jos neko odluciti da da svoj komentar na ovu temu.