Opsesivna briga za zdravlje jednako pogada muškarce i žene, a ako traje duže od šest meseci, rec je o poremecaju, koji je izleciv. Milioni ljudi pogrešno tumace uobicajene bolove, ali ako licna dijagnoza traje duže od šest meseci, rec je o hipohondriji. Hipohondrija pogada i žene i muškarce, a može da se javi u svim starosnim i socijalnim grupama. Obicno ljudi kroz šalu dodeljuju titulu hipohondra, ali u stvarnosti rec je o ozblijnom poremecaju koji narušava kvalitet života. Opsesivna zabrinutost za zdravlje po pravilu pocinje pregledom kod lekara opšte prakse, a zatim obilaskom specijalista koji tvrde da je sve u najboljem redu. Na primer, ako je rec o blagim problemima s probavom, koji ce proci kroz nekoliko dana, osoba koja boluje od hipohondrije „podmukli” bol u stomaku smatra neizlecivim. Uprkos dobrim nalazima, hipohondar je siguran da lekari greše i da se u njegovom slucaju varaju, jer oseca da nije dobro. Još gore, u svojoj glavi postavlja najcrnje dijagnoze, a sledeci korak je sastavljanje testamenta, jer je siguran da mu precutkuju gorku istinu. Takva opsesivna zabrinutost za zdravlje nije znak psihicke bolesti, ali može da se pretvori u veliki problem. Ozbiljno uverenje u sopstvenu neizlecivu bolest pokrece negativne mehanizme psihe, koja, kao što može da bude lek koji isceljuje, ima i suprotan efekt, kada uništava psihicko i fizicko zdravlje. Hipohondar je covek koji uprkos svim cinjenicama i nalazima lekara ne veruje da je zdrav i mesecima sumnja u neizlecivu bolest. Ukoliko opsesija ne prestaje, život hipohondra pretvara se u pakao, iz kojeg ga mogu izvuci najbliži, kao i spoznaja da je rec o poremecaju koji je normalan i izleciv. (PressOnline)
